СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Умумий адаптацион синдром



Download 18,25 Mb.
bet14/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Умумий адаптацион синдром. Стресс холатида организмда юзага келадиган узгаришларни Селье адаптацион синдромлар деб аталган. Бу синдром организмларни умумий холатини узгариши натижасида келиб чикканлиги учун умумий дейилади. Б синдром организмга таъсир килаётган экстремал омилларни таъсирини енгишга ва маълум муддатга уни хусусий булмаган резистентлигини оширилганлиги учун – адаптацион бу пайтда белгиларни бир бирига богланганлиги учун синдром дейилади.
Умумий адаптацион синдромда организмда юзага келадиган морфологик узгаришлар куйидаги учлик билан ифодаланади:

  1. буйрак усти безининг пустлок каватини калинлашиши (катталашиши);

  2. тимико–лимфатик тизимини инволюцияси;

  3. 12 бармокли ичак ва меъдада яраларни пайдо булиши.

Бу синдром куйидаги боскичларда кечади:

  1. кучли кузгалиш реакцияси;

  2. резистентлик боскичи;

  3. холдан кетиш боскичи.

Кучли кузгалиш реакцияси айрим адабиётларда мобилизация ёки авария боскичи деб айтилади, 2- та фазадан иборат:

  1. Шок фазаси – гипотермия, гипотония, МНС дипрессияси, мускуллар тонусини пасайиши, гемоконцентрацияси, хужайра мембраналарининг утказувчанлигини ошиши катоболизм холатлари (дистрофия, кахексия), манфий азот баланси, гипогликемияга олиб борувчи лейкоцитоз, лимфоэозинопения, геморрагия ва бошкалар билан ифодаланади.

  2. Шока Карши фаза – хар – хил тескари йуналишда кечувчи силжишлар: гипертензия, гиперхлоренемия, гипергликемия ва бошкалар билан ифодаланиб, бу узгаришлар охир окибатда бузилган узгаришларни тикланишига, хамда кейинги боскичга утишига олиб боради.

Шокка карши фаза буйрак усти безини пустлок кисмини калинлашиши, митотик фаоллик ва прилиферацияни (асосан тутамли сохада) кучайиши ва буйрак усти безларининг гормонал фаоллигини ошиши билан бирга боради. Агар хайвон кучли кузгалиш реакцияси давомида улмаса, резистентлик боскичи ривожланади. Бу боскич узидан олдингисидан купгина белгилари билан фарк килади. Буйрак ути безнинг пестлок кисми секретор гранулалар билан туйинади, моддалар алмашинуви анаболик типга узгаради. Организмни хатто бошка кузгатувчиларга нисбатан хусусий булмаган резистентлиги ошиши – кесишмали резистентлик кузатилади. Айрим холларда кесишмали сенсибилизация – айрим патоген агентни организмга таъсири уни бошка агентларга булган сезувчанлигини ошириши юзага келади. Масалан: совук ташки мухитга адаптация кучайиши организмни дори моддаларга булган резистентликни пасайтиради. Агар патогене агенти таъсир давомийлиги узок ёки кучлирок булса, организмни адаптацион кобилиятлари тугаши мумкин. Бу резистентликни йуколишига ва холсизланиш боскичи - дистрофик узгаришлар, хатто организмни улимига олиб келади. Сельени фикрича стресс биологик тизимни маълум даражада чарчашидан келиб чикиб, у организмни эрта каришига сабаб буади.
Травматик шок – организмга ута кучли, гайритабиий кузгатувчиларни таъсири натижасида келиб чикиб, МНСни аввал кузгалиши кейин тормозланиш ва холсизланиш билан кечадиган холат.
Сельени стресс синдроми

М ия кавати


Р етикуляр формация
Г ипоталамус
Г ипофизни орка булаги
Г ипофизни олдинги булаги

АКТГ ёки СТГ


АКТГ таъсири остида кортизон ва уни хосиллари (кортекостироидлар) ишлаб чикарилади. Кортикостироидлар – антияллигланиш моддалар булиб улар таъсирида:

  1. кон – томирлар утказувчанлигини, экссудация ва транссудация процессларини пасайиши;

  2. бириктирувчи (грануляцион) тукимани ривожланиши тормозланиши;

  3. хужайравий элементларини инфильтрация ва пролиферациясини тухташи;

  4. антителолар ишлаб чикарилиши ва фагоцитозни тормозланиши;

  5. углеводлар алмашинувини кучайиши;

  6. оксил синтезини тормозланиш (катоболизм);

  7. сув – туз алмашинувига таъсир этмайди;

  8. лимфоид тузилмани гипоплазиясини (натижада лимфопения, эозонофиллар микдорининг камайиши) келтириб чикаради.

СТГ таъсирида дезоксикостероидлар ажралиб чикади.

  1. бириктирувчи тукимани ривожланишини тезлаштиради;

  2. шиддатли фагоцитоз реакцияси;

  3. оксил синтезини тезлаштиради;

  4. карбон сувлар алмашинувига таъсир килмайди;

  5. Na ва H2Oни ушланиб колиши ва К+ни чикарилишини кучайтиради;

  6. Лимфоцит ва эозонофиллар микдорини кучайтиради;

Клиникада эндокрин системани холатини текшириш учун Торн синамаси кулланилади (дастлаб 1 мл кондаги эозонофиллар сони саналади – нормда 150 – 300 – та, кейин 10 ТБ АКТГ инъекция килинади. 4 соатдан кейин кайта хисоблаш утказилади. Нормада эозонофиллар микдорини 50%га камайиши – мусбат натижада 50%дан куп булиши реакция тескари деб хисобланади).
Травматик шокли ривожланишда 2-та боскич фаркланади:

  1. эрректиль – травмадан сунг келиб чикадиган ва функцияларнинг активацияланиши билан номаён булади;

  2. (торпид) – функцияларнинг холдан кетиши билан номаён булади;

Бурденко Н.Н. (1951) уз ишларида асос солган.
Шокни эрриктиль фазаси: кузгалиш фазаси, нотинч харакатланиш, бакириш, тери ва шиллик копламларининг окариши, артериал ва веноз босимнинг кутарилиши, тахикардия, ихтиёрсиз дефекациялар булади. Бу фазада циркулятор етишмовчилик булишига карамасдан, узгаришларнинг хосил булиши ва эндокрин системани стимуляцияси натижасида алмашинув жараёнлар кучаяди. Бу фаза нерв системасини тормозланиши, циркуляцияни бузилиши ва кислороднинг етишмай колиши каби жараёнларни ривожланишга илк сабабларини хосил килади. Эрректиль фаза киска вакт ичида юз бериб, одатда бир неча дакика давом этади.
Шокни торпид фазаси – холдан кетиш фазаси булиб, эрриктель фазадан кейин ривожланади; у гиподинамия, гипорефлекция, артериал гипотензия ва тахикардия, ташки нафас олишни бузилиши, олигоурия, гипотермия ва бошка белгилар билан номаён булади. Торпид фазада нейрогуморал бошкарилишини ва кон билан таъминланишни бузилиши натижасида метоболизмнинг янада кучлирок узгаришлари келиб чикади. Торпид фаза – шикни узига хос типик фазаси хисобланиб, у бир неча дакикадан бир неча соатгача давом этади.
Шокнинг торпид фазаси уз навбатида куйидагиларни уз ичига олади:
а) терминал фаза;
б) кайтмас узгаришлар фазаси.
Терминал шокфазаси учун нисбатан секин ривожланиш характерли, шунинг учун бу фазада адаптацион механизмларни купрок даражада холсизланиши, органлар фукциясини чукуррок бузилиши юзага келади.
Селезнёв буйича шокни торпид фазаси: бошлангич давр, стабилизация даври ва якунловчи даврлар товафук килинади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish