Щзбекистон республикаси олий ва щрта махсус таълим вазирлиги



Download 2,92 Mb.
bet3/6
Sana29.04.2022
Hajmi2,92 Mb.
#593158
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4- мавзу Ўхшашлик назарияси (2)

Чўкиш тезлиги
Чўкиш тезлигини аниқлаш учун алоҳида олинган шарсимон қаттиқ заррачаларнинг суюқлик муҳитда эркин чўкишини текширамиз: чўктириш жараёнлари тиндирувчи қурилмаларда олиб борилади. Бу жараёнда чўкиш тезлигини ҳисоблаш муҳимдир.
Заррача дастлаб тез чўка бошлайди, сўнгра оғирлик кучи қаршилик кучига тенг бўлгандан сўнг ўзгармас тезлик билан бир хилда чўкади. Шу ўзгармас тезлик чўкиш тезлиги дейилади. Умумий ҳолда тезлиги қуйидаги формуладан топилади:

Бу тенглама Стокс тенгламаси деб юритилади ва Ре < 2 бўлганда ишлатилади. Турбулент режимда Ре >500 бўлганда инерция кучларидан устун туради. Турбулент режим учун чўкиш тезлиги қуйидаги тенгламадан топилади:



Шарсимон бўлмаган заррачаларнинг чўкиш тезлиги қуйидагича аниқланади:


ω = ω ч

бу ерда - шакл коэффициенти; 0,77 - думалок бўлган заррачалар учун; 0,43 - пластинкасимон заррачалар учун; 0,66 - учбурчак шаклидаги заррачалар учун.


ω нинг қийматини динамик напорлар айирмасини ифодаловчи тенгламага қўйсак:



бундан


Диафрагма тешиги Со дан ўтаётган суюқлик сарфининг миқдори:



бу ерда д- дроссель асбобларининг сарф коэффициенти, д < 1
Дрессель қурилмаларининг диаметри трубанинг диаметридан 3-4 марта кичкина шунинг учун 21)4 нисбатлар миқдори жуда кичик бўлади, демак суюқликнинг сарфини қуйидагича топилади:

Чўктириш турли жинсли системаларни ажратишнинг бошқа усулларига нисбатан энг оддий усули ҳисобланади. Одатда, чўктириш жараёнидан бирламчи ажратиш усули сифатида фойдаланилади. Бу жараён суспензияни фильтрлаш орқали ажратишни тезлаштиради. Чўктириш жараёни чўктирувчи ёки қуюлтирувчи қурилмаларда олиб борилади. Чўктириш қурилмалари даврий, узлуксиз ва ярим узлуксиз режимда ишлатиладиган қурилмаларга бўлинади. Ўз навбатида, узлуксиз ишлайдиган чўктириш қурилмаси бир, икки ва кўп ярусли бўлади.
4.1- расмда даврий ишлайдиган чўктириш қурилмаси кўрсатилган. Бу қурилма конус асосли цилиндрсимон идиш бўлиб, унга аралашма масалан, суспензия юқоридан берилади. Аралашма қурилмада маълум вақт тиндирилгандан сўнг (агар заррачалар зичлиги муҳитнинг зичлигидан катта, яъни ркм бўлса) заррачалар қурилманинг пастки қисмига чўкади. Қурилманинг юқори қисмида эса тозаланган ва баландлиги ҳ га тенг бўлган қатлам ҳосил бўлади. Тозаланган маҳсулот (декантат) қурилманинг ён томонида жойлашган штуцер орқали чиқариб олинади, сўнгра эса чўкма туширилади. Шундан сўнг қурилма ювилади ва жараён қайтадан бошланади.


Download 2,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish