Шуҳрат эргашев жаҳон тарихи (Янги давр. 1-қисм. Xvi–xviii асрлар)



Download 3,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/268
Sana24.02.2022
Hajmi3,64 Mb.
#203844
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   268
Bog'liq
ш.эргашев

Адабиёт. XVIII аср рус адабиётида ҳукмрон йўналиш класси-
цизм эди. Агар XVIII асрнинг биринчи ярмидаги классицизм учун 
ватанпарварлик ва маърифатчилик ғоялари хос бўлса, кейинчалик у 
дворян поэзиясининг расмий йўналишига айланади. XVIII асрнинг 
иккинчи ярмидаги классицизм вакилларининг энг ёрқин намоянда-
си шоир Г.Д. Державиндир (1743 –1816).
Д.И.Фонвизин (1745–1792) рус адабиётида янги, фош этувчи – 
реалистик йўналишга асос солди. У ёзган «Бригадир», «Думбулбой-
вачча» пъесалари ижтимоий мавзудаги дастлабки комедиялар эди. 
Машҳур масалчи И.А.Крилов (1769 –1844) ижодининг бошланиши 
ҳам шу йилларга тўғри келади. У сатирик публицистика жанрида 
ижодини бошлаган эди.
Россия томонидан босиб олинган халқлар ижодида бош мавзу – 
миллий озодлик мавзуси эди. Литвалик К. Донелайтис (1714 –1780), 
грузин шоирлари Д. Гурамишвили (1705 –1792) ва С. Орбелиани 
(1658 –1725), озарбайжон М.П. Вожар ва бошқалар ижоди асосан шу 
мавзуга қаратилган. Е.Пугачев қўзғолонининг раҳбарларидан бири 
бошқирд Салават Юлаев (1752 –1800) ҳам талантли шоир бўлган.
Санъат. Пётр I давридан бошлаб Петербург ва Москвада жуда 
катта қурилиш ишлари олиб борилди. Шу йиллари рус меъморчили-
гида Европа ва рус миллий анъаналарини уйғунлаштирган йўналиш 
шаклланди.
Рус меъмори Д.В. Ухтомский (1719 –1774) 1749 йили Москвада 
архитектура мактабини ташкил қилди. Шу йиллари талантли архи-
тектор В.И. Баженов (1737–1799) ҳам бир қатор лойиҳалар яратди. 
Улар ичида Пашковлар уйи, Кремлни қайта қуриш лойиҳаси (амалга 
ошмай қолган) ва Царицин саройи лойиҳаси уйғунлиги ва маҳобати 
билан замондошларини қойил қолдиради.
Бошқа бир машҳур архитектор М.Ф. Казаков (1738–1813) Мос-
ква университетининг биносини ва Дворянлар йиғини биносини 
қуриб, рус меъморчилик санъатига катта ҳисса қўшди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


262
П.И. Аргунов, Г.Е. Дикушин, А.Ф. Миронов (Останкинодаги 
Шереметьевлар саройини қуришган) сингари рус архитекторлари 
билан бир қаторда XVIII асрда чет эллик архитекторлар – фран-
цуз Э.М. Фальконе, шотланд Ч. Камерон, итальянлар Д. Кварени 
ва В.В. Растрелли (Қишки сарой ва Петергоф ансамблини яратган) 
ҳам ижод қилишиб, рус меъморчилиги тарихида арзигулик ном 
қолдиришди.
XVIII асрда рассомлик санъати ҳам яхши ривожланди. Портрет 
жанрида ижод қилган И.П. Аргунов, Ф.С. Рокотов, Д.Г. Левицкий, 
В.А. Боровиковский ижоди ҳам шу даврга тўғри келади.
1757 йили Москва университети ташаббуси билан унинг бадиий 
синфи базасида Бадиий академия ташкил қилинди. Биринчи акаде-
мик А.П. Лосенко бўлиб, унинг «Владимир ва Рожеда» картинаси 
ҳамда Г.И. Угрюмовнинг «Александр Невскийнинг Псковга кириб 
келиши» картинаси рус рассомчилигида тарихий жанрни бошлаб 
бердилар. Ҳайкалтарошлардан М.И. Козловский, Ф.Ф. Шчедрин, 
Ф.И. Шубин ижодида ҳам классицизм бош йўналиш ҳисобланади. 
Петербург ва Москвадаги биноларни безаш учун улар томонидан 
яратилган ҳайкалтарошлик санъати намуналари, А.В. Суворов, 
М.В. Ломоносов каби машҳур тарихий шахсларнинг ҳайкал ва 
бюстлари хайкалтарошлик санъатининг гўзал намуналари сифатида 
ҳамон кишиларга завқ бағишлайди.
XVIII асрда мусиқа санъати ҳам катта муваффақиятларга 
эришди. Е.И. Фомин 30 дан зиёд мусиқа асарлари яратган бўлса, 
И.Е. Хандошкин эса ажойиб ижрочи ва камер мусиқасининг муал-
лифи ҳисобланади.
Шу даврда рус миллий театри ҳам шаклланди. Унинг асосчи-
си савдогар Ф.Г. Волков эди. 1750 йили Ярославлда унинг ташаб-
буси билан биринчи спектакль – Ж. Расиннинг «Эсфирь» драмаси 
қўйилади. Кейинчалик махсус қурилган ва «Большой театр» номини 
олган бинода рус драматурги А.П. Сумароковнинг «Хорев» пьесаси 
намойиш қилинди. Ф.Г. Волков асос солган театр биринчи рус мил-
лий театри эди. Рус актёрларининг бутун бир авлодини тарбиялаш-
да ҳам Ф.Г. Волковнинг хизматлари катта. Унинг шогирдларидан 
машҳур И.А. Дмитриевский ҳатто Россия Фанлар академиясининг 
аъзолигига ҳам сайланган.
Ф.Г. Волков таъсири остида рус мусиқашуноси Г.С. Лебедев 
Ҳиндистонда биринчи Европа типидаги театрга асос солади. 1801 
www.ziyouz.com kutubxonasi


263
йили Ҳиндистондан қайтгандан кейин эса ҳозирги замон ҳинд тил-
ларининг грамматикасини яратади.
XVIII аср охирида Россияда 10 дан зиёд театрлар фаолият 
кўрсатарди. Уларнинг артистлари орасида ўз даврининг йирик опе-
ра қўшиқчиси П.И. Жемчугова-Ковалева ва саҳнада реализмнинг 
асосчиси, машҳур актёр И.С. Шчепкинлар бор эди.

Download 3,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish