«sharq» nashriyot-matbaa aksiyadorlik kompaniyasi



Download 10,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/247
Sana16.01.2022
Hajmi10,42 Mb.
#376066
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   247
Bog'liq
ijtimoiy iqtisodiy geografiya 8 uzb

Neft sanoat
i
.
 Nefts z hoz rg  zamon  qt sod yot n  yur t sh mumk n emas. 
Neft xom hol da  shlat lmayd . Qayta  shlash nat jas da undan turl  x l yoq lg‘ , 
ya’n  k myov y mahsulotlar ol nad . Neftn  qaz b ch qar sh xarajat  ko‘m rn  
qaz b ch qar sh xarajat dan o‘rta h sobda 4 barobar kam. M ll y  qt sod yotda 
neftdan keng foydalan sh juda ko‘p mablag‘n  tejashga  mkon berad .
Mahsulot b rl g n  ol sh (aytayl k, 1 t neft qaz b ch qar sh) uchun keta-
d gan pulda  fodalangan hamma xarajat 
mahsulot tannarx
i
 
dey lad .
Neftn ng tannarx  u qanday chuqurl kdan ol nayot ganl g dan ko‘ra kon-
n ng neftga qanchal k boyl g ga bog‘l q. Neft qaz b ol shn ng eng arzon usul  
fontan  usul   bo‘l b,  bunda  neft  quduqlardan  kondag   bos m  tufayl   ot l b 
ch qad .  Bos m  kamaygan  holda  un   turl   usullar  b lan  ko‘tar b  tur lad . 
Neftn  nasoslar yordam da ch qar b ol sh ham keng tarqalgan. Gaz s ngar  
neftn   ham  quvurlar  orqal   yubor sh  un   tash shn ng  eng  arzon  va  xavfs z 
usul d r 
(tem
i
ryo‘lda tash
i
sh ga  n
i
sbatan 4 
barobar arzonga tushad
i
).
 Qu vur  transport  
neftn   ste’mol ch larga b r maromda yetkaz b 
be r shn   ta’ m n layd .  Tur  l   trans port  vos ta-
la r  ga ort sh-tush r sh dag  muqarrar  srof gar-
ch   l k ka barham ber lad .
Ilgar g   vaqtda  neft  qayerda  qaz b  ch -
qar lsa, o‘sha yerda qayta  shlanar ed . Hoz r-
da neftn  qayta  shlash sanoat  mahsulotlar  
25-rasm. 
Muborak gazni qayta 
ishlash korxonasi.
http://eduportal.uz


37
qayerda ko‘p  ste’mol q l nsa, neft o‘sha yerga yetkaz l b, qayta  shlanad . 
Bunday q l nmasa, neft mahsulotlar n ng har b r tur n  yubor sh uchun alo-
h da quvurlar kerak bo‘l b, transport xarajatlar  q mmatlash b ketad . 
Mamlakat m zda ol b bor lgan geolog ya q d ruv  shlar  nat jas da ko‘plab 
gaz-neft  konlar   top lmoqda  (26-rasm).  Jumladan,  1992-y lda  Namangan 
v loyat da M ngbuloq neft kon  och ld . 
Neftga bo‘lgan eht yojn ng uzluks z ortayotganl g n  h sobga ol b, Buxo-
ro v loyat da y l ga 5 mln tonna neftn  qayta  shlay olad gan zavod qur ld . 
Bu korxona 1997-y ldan mahsulot bera boshlad . Hoz r 50 turdan ort q neft 
mahsulotlar   shlab ch qar lmoqda. 
O‘zbek stonda  ste’molga  yet shmayotgan  neft  xor jdan  mport 
q l nmoqda.  Hoz rda  neftn   qayta  shlash  korxonalar   b r  y lda
11 mln tonna neftn  qayta  shlash quv vat ga ega.
R vojlangan  mamlakatlarga  q yoslaganda  b zda  energ ya  ste’mol   tar-
k b da  neft  mahsulotlar n ng  ulush   ancha  yuqor .  Yoq lg‘ -energet ka  ba-
lans da neft mahsulotlar  ulush  kelgus da kamay sh  zarur. Bun ng uchun 
mavjud avtomob l va traktorlarn  yang  tejamkor texnolog ya b lan j hozlash 
kerak bo‘lad . Bu ko‘p mablag‘ talab etad gan va ancha murakkab vaz fa. 
B nobar n, yaq n o‘n y ll klarda ham yoq lg‘ -energet ka balans da neftn ng 
ulush  barqaror saqlan b turad .
26-rasm. 
Neft-gazli min ta qalar.
1.
 Dastlabki ishga tushirilgan gaz konlarini geografi ya daftaringizga yozing.
2.
 Gaz quvurlar  qays  shaharlarga qays  kondan kel sh n  xar tadan an q lang.

Download 10,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   247




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish