Ш. Вдурбонов болалар ва усмирлар


Сенситив типдаги одам лар учун кур —ку р о н а одам гарчи лик,  тортинчозлик хосдир. С енситив усмирлар катта ва янги улфатларга  Зуш илиш дан



Download 12,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/299
Sana25.02.2022
Hajmi12,42 Mb.
#269746
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   299
Bog'liq
Bolalar va o'smirlar fiziologiyasi va gigiyenasi (B.Sodiqov va b.)

Сенситив типдаги одам лар учун кур —ку р о н а одам гарчи лик, 
тортинчозлик хосдир. С енситив усмирлар катта ва янги улфатларга 
Зуш илиш дан 
зочиш ади, тенгзурларининг ш рсликларида ва залтис 
иш ларида за тн а ш м ай д и л а р , 
ёш
болалар билан у й н аш н и а ф за л
к^фадилар. Айрим вазтларда затто синфдош ларининг кулгусига сабаб 
булиш ёки заддан зиёд яхш и ж авоб билан заваси н и келтириш дан 
хавфсираб, синф олдида ж авоб бериш дан тортиниш ади.
Интуитив типга кирувчилар узининг б азоси н и яхттти билмай, 
булаётган зодисаларни тула англаб олмасдан, келаж акни сезади ва 
кура олади. Улар кечиримли, тартибсизликка эътибор бермайдилар. 
К упроз «
3 а» ёки «йуз» орасида иккиланиб юради. Лекин бу типдаги 
одамларда янги —янги гоялар пайдо булади.
Мантиций типдаги одамлар таш зи дунёни сезги ва м улозазалар 
орзали идрок этади. Улар за р томонлама ф икрлайди ва нарса ва 
возеаларнинг асосий негизини аж рата олади ва тушунади. Уларда 
яхши ва ёмон д еган а н и з туш унчалар р и вож лан ган . М ан ти зи й
типидаги одамлар сезги —зиссиётларига азам и ят бермайди.
Рационал типдаги одамлар доимо ан и з бир м азсад билан ва бир 
текис ф аолият юритади. Зар акатл ар и мукаммал. Улар одамга ан и з 
ф икр билан келади. Улар кимни зандай савол бериш ига зар аб ж авоб 
берадилар. Л екин улар ф а з а т керакли одамлар билан гаплашади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Ш унинг учун узини азлидаги, ф икридаги зарурий нарсани амалга 
ош ириш га интилишади.
И ррационал типидаги киш иларда ен гил ва эркин заракатл ар , 
вазиятлар золатларига ижобий ёндашиш, зиссиётларга зараб зар акат 
Зилиш, одамлар билан тез тил топиш хос. Улар узига нисбатан доимий 
эътибор, тазсинлар ва замдардлик билдириш ни истайди. Ёлгончилик, 
ЗУРУЗ 
сав л а т ва у з —у зи н и куз —к у з зи л и ш га , ф еъ л —а тв о р н и
намойиш зилиш га и ш ти ёз уларда учраб туради. Иррационал типига 
кирувчи болалар тенгдош лари орасида аж рали б туришга интилади.
Ю зоридаги типлар купинча соф золда учрамайди.
Хотира
Курилган, эшитилган ва узилган нарса — зодисаларни идрок зилиш, 
эсд а с а зл а ш ва к е р а к п ай тд а эс га олиш билан б о гл и з б у л ган
ж араён ларнинг зам м асига хотира дейилади. Ахборотнинг йигилиш и 
м ияда бир неча б осзичда амалга ош ирилади. Эслаб золиш муддати 
б у й и ч а х о ти р а , а с о с а н , и кки х и л — з и с з а ва у з о з м уддатли
х о ти р ал ар га булади. Э сдан ч и зи ш — х о ти р ага за р а м а —за р ш и , 
ф изиологик ж и затд ан жуда музим ж араён дир. Чунки зам м а к^фган 
нарсани эслаб золиш мазсадга м увоф из эмас. Албатта, эсдан чизариш
б а ъ зи д а и ж о б и й рол уйнай ди (м асалан з а р хил ж а н ж а л л ар н и , 
келиш мовчиликларни эсдан чизариш ) баъзида эса салбий (ишнинг 
маълум бир таф силотларини, зариндош ларнинг тугилган кунларини, 
ёдлаган зоидаларни эсдан чизариш ).

Download 12,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   299




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish