Ш. А. ДЎстмуҳамедова, З. Т. Нишанова, С. Х. Жалилова


Хорижий психологияда илк ўспиринлик ҳақида



Download 4,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/217
Sana25.02.2022
Hajmi4,19 Mb.
#257549
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   217
Bog'liq
Dostmuhamedova, Nishanova - Yosh davrlari va pedagogik psixologiya

Хорижий психологияда илк ўспиринлик ҳақида 
назариялар 
Рус психологи Л.С.Виготский 1920 йиллардаёқ илк ўспиринлар 
ҳақида назариялар кўплиги таъкидлаган эди. Илк ўспиринлар ҳақида 3та 
йирик йўналишларни ажратиб кўрсатиш мумкин. 
 
 
илк ўспиринлик
ҳақида
биогенетик 
йўналиш 
Психогене- 
тик 


Биринчи йўналиш биогенетик йўналиш деб аталади, унинг асосида
етилишнинг биологик жараёнлари ётади. Иккинчи йўналиш 
социогенетик йўналиш деб аталади, унда асосий эътибор 
ижтимоийлашувга қаратилади. Учинчи йўналиш психогенетик деб 
аталиб, унинг асосида психик жараёнлар ва функцияларнинг 
ривожланиши ётади. 
Тараққиётнинг 
биогенетик назарияларида ривожланишнинг 
биологик детерминантларига асосий урғу берилади. Ривожланиш 
жараёнининг ўзи босқичлари универсал бўлган етилиш сифатида талқин 
этилади. Бу йўналишнинг ёрқин намоёндаларидан бири ХХ аср 
америкалик психологи
С.Холлдир. Унинг таъкидлашича, ривожланиш психологиясининг 
асосий қонуни биогенетик “рекапитуляция қонуни” ҳисобланади, унга 
кўра индивидуал ривожланиш, онтогенез филогенезнинг асосий 
босқичларини такрорлайди.Гўдаклик ривожланишнинг ҳайвонот 
фазаларини такрорлайди. Болалик қадимги одамларнинг асосий 
машғулотлари овчилик ва балиқ овлаш бўлган даврга тўғри келади. 8дан 
12 ёшгача бўлган давр ўсмирликдан олдинги давр деб аталади, 
ёввойилик тугалланиб, маданиятнинг бошланиши деб таърифлайди.12-
13 ёшдан 22 -25 ёшгача бўлган даврни ўспиринлик деб аталади, 
катталикнинг бошланиши, романтизм даври деб аталади. Бу даврда 
ташқи ва ички низолар авж олиб, инсонда “индивидуаллик ҳисси” пайдо 
бўлади. Ҳолнинг бу назарияси психологлар томонидан танқид
қилинади. 
Биогенетик назариянинг бошқа варианти немис “конституционал 
психология” вакиллари томонидан ишлаб чиқилди. 

Download 4,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   217




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish