Сборник докладов республиканской научно-методической конференции вопросы применения современных систем и технологий


Proktorlik  - bu imtihon yoki onlayn



Download 4,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/192
Sana16.05.2023
Hajmi4,83 Mb.
#939330
TuriСборник
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   192
Bog'liq
NIODV16odDrn6UImasWEOZYBtCBrWptH

Proktorlik
 - bu imtihon yoki onlayn 
test paytida halollikni kuzatishga imkon beruvchi tizim. Sinovdan o„tgan 
o„quvchi veb-kamera yordamida tekshiriladi. Kompyuter tizimi sinovdan o„tgan 
kishining shubhali yoki "nojo„ya" harakatlarini mustaqil ravishda taniydi.
Onlayn ta‘lim hali ham standartlarni o‗rnatish bosqichida ekanligini hisobga 
olsak, ishlab chiqilgan kurslar va metodikalarning samaradorligi hali vaqt sinovidan 
o‗tkazilmagan. Onlayn bitiruvchilarga ish beruvchilarning ishonchi past bo‗lishi 
mumkin, ayniqsa, bu bitiruvchining birinchi va yagona diplomi bo‗lsa. Keraksiz 
shubhalarni keltirib chiqarmaslik uchun, oliy o‗quv yurtining akkreditatsiyadan 
o‗tganligini oldindan tekshirish kerak. Bunday holda, onlayn talaba odatda davlat 
diplomini oladi, bu deyarli kunduzgi bo‗lim talabalariga berilgan diplom bilan bir xil. 
Talaba materialning bir qismini masofaviy formatda o‗zi o‗rganganligini ish beruvchi 
hatto bilmasligi ham mumkin. 
Shubhasiz, onlayn ta‘limning ommalashib borishi bilan ixtisoslashgan 
universitetlar soni ham ko‗payadi. Hozirda nufuzli ta‘lim muassasalari tobora yangi 
masofaviy dasturlarni ochmoqdalar va mavjudlarining sifati doimiy ravishda 
yaxshilanmoqda. Oliy o‗quv yurtlarida ko‗rilayotgan chora-tadbirlar va umuman 
amalga oshirilgan tadbirlar o‗quv jarayonini o‗z darajasida tashkil etishga imkon 
beradi va professor-o‗qituvchilarining o‗z ustida faol ishlashiga, kasbiy mahoratini 
oshirishga va raqamli va elektron texnologiyalarni jamiyatning barcha jabhalarida 
istisnosiz faol rivojlantirish va joriy etish sharoitida zamonaviy o‗qituvchining 
mahoratini ma‘lum darajada rivojlantirishga yordam beradi. 


21 
ЎҚУВ МАТЕРИАЛИНИ СИТУАЦИОН-ТЕМАТИК ТАШКИЛ ЭТИШ 
ОРҚАЛИ ТЕХНИК ФАНЛАРНИ ЎРГАНИШДА МОТИВАЦИЯНИ 
ОШИРИШ 
Махмудов С.О., Давлетова
Х.Р., ТАТУ 
Таълим тизими замонавий жамиятни янгилаш учун рағбатлантирувчи кучдир. 
Таълимдаги интеграция - бу билим ва онгни уйғунлаштириш жараѐни, бунда 
ўқувчи онгининг миқдорий ва юқори сифатли (шахсни ривожлантирувчи) 
ривожланиши мавжуд. 
Таълимни 
модернизация 
қилиш 
нафақат 
технологиклаштириш 
ва 
ахборотлаштиришга, балки янги маданий стереотипни ѐки янги маданий 
қадриятлар тизими ва фаолият технологиясига асосланган янги барқарор 
ҳаракат режимини шакллантиришга ҳам асосланган. Мутахассисларни 
тайѐрлаш сифатининг ҳозирги ҳолати ва меҳнат бозори талаблари янги авлод 
мутахассисларини тайѐрлашда тараққиѐтнинг муҳим манбаи бўлиши керак 
бўлган ўқув технологияларига илмий асосланган ва экспериментал равишда 
тасдиқланган инновацияларни жорий этишни тақозо этмоқда. 
Олий таълим - Ўзбекистон Республикасининг индустриал ва инновацион 
ривожланишининг 
асосий 
устувор 
йўналиши. 
Сўнгги 
йилларда 
мамлакатимизда таълим тизимини изчил ривожлантириш борасида кенг 
кўламли ислоҳотлар амалга оширилмоқда. Бу борада Ўзбекистон Республикаси 
Президентининг 2018 йил 5 июндаги ―Олий таълим муассасаларида таълим 
сифатини ошириш ва уларнинг мамлакатда амалга оширилаѐтган кенг 
қамровли ислоҳотларда фаол иштирокини таъминлаш бўйича қўшимча чора-
тадбирлар тўғрисида‖ги қарори таълим тизимини янги босқичга олиб чиқди. 
Замонавий мутахассисдан касбий компетентлилик ва ноодатий вазиятларда 
қарор қабул қилиш, жамоада ишлаш, ахборотни мустақил олиш, таҳлил қилиш, 
самарали фойдаланиш, ўзгарувчан вазиятларга мослашувчанлик талаб этилади. 
Бу сифатларга эга мутахассисни тайѐрлаш эса олий таълим муассасалари 
олдида турган долзарб масалалардан. Ўқитишнинг кредит тизими санаб 
ўтилган жиҳатларга эга кадрларни тайѐрлашга кенг имконият яратади. Қулай ва 
самарадор мазкур тизим меҳнат бозорининг ўзгарувчан эҳтиѐжини қопловчи 
механизм 
сифатида 
намоѐн 
бўлади, 
яъни 
олий 
ўқув 
юртлари 
битирувчиларининг академик ҳаракатчанлигини таъминлайди. Кредит 


22 
тизимининг аҳамияти шундаки, академик дастурлар меҳнат бозори талабларига 
мос ҳолда тузилади. Ўқув режадаги фанларнинг 50 фоизи танлов фани бўлиб, 
ўқув жараѐнига ахборий тизимлар жорий этилади. Шунингдек, талабаларни 
ўқитиш ва меҳнат бозорига тайѐрлашга индивидуал ѐндашилиб, улар мустақил 
таълим олишга йўналтирилади. Индивидуаллашган ва дифференцияллашган 
ўқитиш тизими таълим муассасаларининг муқобиллиги, ўқув-дастурий 
ҳужжатларнинг ҳаракат-чанлиги, ўзгарувчан ижтимоий-иқтисодий шароитга 
мослашувчанлигига асосланган. 
Кредит технологияси мураккаб тизим. Унинг муваффақиятли ишлаши кўплаб 
омилларга, жумладан, ўқув-моддий таъминот, халқаро стандартларга жавоб 
берадиган таянч дарслик, талабаларнинг мустақил ишлашини ташкил этиш 
учун муайян шарт-шароит(компьютер синфлари, видеозаллар)га ва талабаларда 
мотивацияни юқори босқичга олиб чиқиш билан ҳам боғлиқ. Ўқитишнинг 
кредит тизимида олий таълим муассасаси ўқув жараѐнида барча зарур ахборот 
манбалари: ўқув ва услубий қўлланма, электрон дарслик, тарқатма 
материаллар, тармоқ таълим ресурсларига кира олиш имконияти мавжудлиги 
муҳим ҳисобланади. 
Техник фанларни ўқитишда мотивацияни кучайтириш муаммоси Олий таълим 
муассасаларининг биринчи йилидаги энг долзарб муаммолардан биридир. 
Таълим фаолиятини рағбатлантиришнинг асосий манбаи талабаларнинг ички 
эҳтиѐжлари. Бўлажак мутахассисларнинг билим фаолияти, ташаббускорлиги ва 
мустақиллиги ушбу эҳтиѐжлар қандай қондирилишига боғлиқ. Ўқитувчининг 
вазифаси талабаларнинг ички фаоллигини ошириш учун қулай мотивацион 
муҳитни яратиш, унинг коммуникатив ва индивидуал компонентини ҳисобга 
олган ҳолда техник фанни ўқитиш жараѐнини ташкил қилишни 
такомиллаштиришдир. 
Ушбу мақоланинг мақсади ўқув материалини ситуацион-тематик ташкил 
этишнинг техника фанларини ўқитишда талабаларни рағбатлантиришини 
оширишга таъсирини кўриб чиқишдир, чунки ўқув жараѐни самарадорлигининг 
муҳим шартларидан бири талабанинг мутахассислик фанларини ўзлаштириш 
жараѐнига доимий қизиқиши, унинг самарадорлиги ҳисобланади. Шундай 
қилиб, ўқитувчи учун техника фанларини ўқитишнинг асосий вазифаларидан 
бири талабаларга касбий фаолияти учун техника фанлари яъни мутахассислик 
фанларини ўрганиш зарурлигини етказиш, талабаларни шахсий ва касбий 
ўсиши учун ушбу фанни ўрганишни давом эттириш зарурлигига 
ишонтиришдир. 


23 
Ушбу масаланинг тадқиқотчилари мотивацияни кучайтиришга таъсир қилувчи 
бир қатор омилларни аниқлайдилар:
1) талабаларнинг ички фаоллиги билан боғлиқ омиллар; 
2) мактаб предмети сифатида техник ва аниқ фанларнинг ўзига хос хусусияти 
билан боғлиқ омиллар; 
3) ўқув фаолиятини ташкил этиш жараѐни боғлиқ бўлган омиллар;
4) ўқитувчининг шахсига боғлиқ омиллар. 
Агар мотивация - бу шахсни ташқи ва ички таркибий қисмларни ўз ичига 
олган ҳар қандай ҳаракатларни амалга оширишга ундайдиган ички хатти-
ҳаракатлар бўлса, унда таълим мотивацияси муайян фаолият турига киритилган 
мотивациянинг маълум бир тури сифатида белгиланади, бу ҳолда ўрганиш 
фаолияти, ўқув фаолияти. 
Талабанинг асосий фаолияти ўрганиш эканлигига асосланиб, унинг 
мотивлари тузилишида доминант бўлиши керак бўлган когнитив эҳтиѐж деб 
тахмин қилиш мумкин. Шахсий дунѐқарашини кенгайтириш, янги билимларни 
эгаллаш, касбни пухта эгаллаш истаги ижодий фаолият, ўзини ўзи тасдиқлаш, 
жамиятда янги, юқори мавқега эга бўлиш учун имконият яратади. Ҳар қандай 
бошқа турдаги мотивация сингари, таълим мотивацияси ҳам бир қатор ўзига 
хос омиллар билан белгиланади. Таълим мотивацияси доимий равишда ўзгариб 
турадиган ва бир-бири билан янги муносабатларга киришадиган мотивлардан 
иборат (талабалар учун ўрганишнинг эҳтиѐжлари ва маъноси, унинг мотивлари, 
мақсадлари, ҳиссиѐтлари, қизиқишлари). 
Юқорида айтилганларга асосланиб, мотивацияни педагогик таъсир деб 
тушуниш керак, яъни талабани ўрганилаѐтган мавзуни яхшироқ ўзлаштиришга 
ундовчи техник фанларни ўқитиш усуллари ва техникалари. Мотивлар 
инсоннинг субъектив дунѐси билан боғлиқ ички мотивлар экан, мотивацияни 
ташқаридан чақириш қийин. Бирор киши техник фанларни, агар унинг ўзига 
бўлган эҳтиѐжини ҳис қилса, унинг ички мотивацияси шаклланган бўлса, 
ўрганиши мумкин. 
Техника фанларини ўзлаштириш учун барқарор мотивацияни 
шакллантириш ўқитувчи томонидан ўқув жараѐнида проксимал ривожланиш 
зоналарини таъминлайдиган - талабалар кўникмалари тизимини яратишда 
ѐрдам беради. Ушбу ишда ўқув материали ситуацион-тематик тамоилларга 
мувофиқ ташкил этилса, талабаларнинг иштиѐқини оширишни таклиф 
этилади.Бу тамоилларга мувофиқ ҳолда биз коммуникатив-нутқий вазиятлар 
бўйича суҳбат мавзуларини ситуацион-тематик асосда тузишни таклиф этамиз. 


24 
Шундай қилиб, таълим мотивацияси масаласини ўрганишга асосланиб, 
унинг асосий таркибий қисми талабанинг ички фаоллиги, когнитив эҳтиѐж эса 
ўқув фаолиятида этакчи ўринда туради деган хулосага келишимиз мумкин. 
Талабаларнинг мотивлари хилма-хил ва ҳаракатчан бўлиб, талабанинг шахсига 
боғлиқ. Олий ўқув юртларида талаба шахси мотивациясини ривожлантиришда 
келажакдаги касбий фаолият билан боғлиқ мотивлар муҳим рол ўйнайди. 

Download 4,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish