“sanoat va xizmat ko'rsatish sohalarining raqamli transforma t siyasi: tendensiyalar, boshqaruv, strategiyalar” Xalqaro ilmiy-amaliy anjuman


“DIGITAL TRANSFORMATION OF INDUSTRY AND SERVICES: TRENDS, MANAGEMENT



Download 5,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet199/531
Sana13.07.2022
Hajmi5,93 Mb.
#787448
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   531
Bog'liq
13714 1 5503376EFCE8575E605B9B65ADF82BB787B9A90D

“DIGITAL TRANSFORMATION OF INDUSTRY AND SERVICES: TRENDS, MANAGEMENT, 
STRATEGIES”
178
Илмий-инновацион тармоқли тузилманинг асосий мақсади илмий билимларни 
бозорда маълум бир маҳсулотга айлантиришдан иборат бўлиб, унинг устувор 
йўналишларига 
истеъмолчига 
йўналтирилганлик 
ва 
ишлаб 
чиқариш 
рақобатбардошлигини ошириш киради. Бу турдаги тармоқли тузилманинг асосий 
вазифалари: фан ва бизнес ўртасидаги ўзаро янги хамкорлик моделларини шакллантириш, 
фанлараро илмий тадқиқотлар ўтказиш, ишлаб чиқариш ва технологик базасини 
ривожлантириш, талаб даражасидаги кадрлар таъминоти, юқори технологияли бизнесни 
улушини ошириш, иқтисодиётнинг юқори технологияли тармоқларни кластерлаш ва х.к.. 
Илмий-инновацион тармоқли тузилмаларни шакллантириш иқтисодиётнинг асосий 
базавий таркибий тузилмавий параметрларини такомиллаштириш, стратегик муҳим 
тармоқларнинг рақобатбардошлиги ва макроиқтисодий барқарорлигини таъминлаш 
истиқболлари очилади
1

Интеграцион тармоқли тузилмалар фан, таълим ва ишлаб чиқариш ўртасидаги 
интеграцион алоқаларни қуриш учун алоҳида аҳамиятга эга бўлиб унинг 
иштирокчиларнинг фаолияти: фундаментал тадқиқотлар - ИТТКИ – тажриба ишлаб 
чиқариш - оммавий ишлаб чиқариш – сотиш каби тўлиқ инновацион циклни қамраб 
олишга қаратилган
2

"Илмий, таълим тузилмалари ва бизнеснинг самарали ўзаро ҳамкорлигини 
таъминлаш 
учун 
тармоқли 
иштирокчилар 
ўртасида 
ахборот 
оқимларини 
такомиллаштириш ва жараённинг барча иштирокчилари учун тадқиқот ва ривожланиш 
натижаларига очиқ бўлиши зарур. Бироқ, бу ҳолда, тармоқли иштирокчилар ўртасида бир-
бирига нисбатан оппортунистик хатти-ҳаракатлар пайдо бўлиш хавфи мавжуд бўлиб, 
уларни фақат хамкорлар зиммасига олган ҳақиқий ва процессуал мажбуриятлар асосида 
хал этиш мумкин. 
Интеграцион тармоқли тузилманинг пировард мақсади янги маҳсулот платформаси 
ва янги билимларни ишлаб чиқиш асосида янги маҳсулотни ишлаб чиқаришни 
жадаллаштириш билан бозорда инновацияларни жорий этиш орқали тижоратлаштириш 
натижасини олишдан иборат. Тармоқли ўзаро хамкорлик тамойили асосида янги 
технологик инқилобнинг асосий хусусиятларидан бири бўлган платформали қарорлар 
қабул қилишга ўтиш амалга оширилади. Платформали қарорлар деб рақамли 
платформалар тушунилади. Уларга: 

технологик қарорлар (маълумотларни дастурий интеграциялаш механизми); 

хўжалик муносабатларни ташкил этиш механизмлари (алоҳида ёрдамчи 
воситаларни етказиб берувчиларни асосий компания– платформери атрофида 
концентрациялашувини ўз зиммасига олган бизнес модел); 

хўжалик юритувчи субъектларнинг ўзаро ҳамкорлиги учун очиқ инфратузилма. 
Платформали тузилмалар учун маълум бир саноат ва хизмат кўрсатиш 
тармоқларига тегишли эмаслиги билан ажралиб туради. Платформа ичида ҳамкорлик 
вертикал ва горизонтал интеграция орқали амалга оширилади, платформани ишлаб 
чиқувчилар ундан фойдаланувчиларига товар ёки хизматларни ишлаб чиқаришдан ва унга 
сервиз хизмат кўрсатишгача бўлган мажмуали хизматларни тавсия этади. Платформалар 
ташқи фойдаланувчилар учун очиқ бўлган экотизимлар доирасида фаолият кўрсатади, 
субъектлар ўртасидаги муносабатлар ягона стандартлар тизими орқали тартибга солинади. 
Дастлаб, ҳар қандай платформанинг таркибий тузилишида якуний маҳсулот қийматида 
юқори технология улуши билан тавсифланади ва платформаларни ривожлантиришда 
унинг улушини камайтиришда асосий харакатлантирувчи механизми ҳисобланади. 
С. 78 - 89.
1
Эркаев А.Н. Ялпи ички маҳсулотнинг тармоқ таркиби ва уни белгиловчи омиллар “Иқтисодиёт ва таълим” журнали 
№3. 2015 йил. –Б.24.
2
Маковеева В.В. Сетевое взаимодействие - ключевой фактор развития интеграции образования, науки, бизнеса // 
Вестник Томского государственного университета. - 2012. - № 354. - С. 163-166.



Download 5,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   195   196   197   198   199   200   201   202   ...   531




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish