Самарканд Давлат Архитектура-курилиш институти


Ер ости сувлари истеъмол қилиниши (ишлатилиши) ҳарактерига кўра



Download 1,88 Mb.
bet20/42
Sana11.07.2022
Hajmi1,88 Mb.
#776009
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   42
Bog'liq
2 5190944727175795273

Ер ости сувлари истеъмол қилиниши (ишлатилиши) ҳарактерига кўра: хўжалик-ичимлик, техник, саноат, минерал, термал сувларга бўлинади.


Хўжалик-ичимлик сувлари. Ер ости сувлари хужалик-ичимлик максадларида кенг фойдаланилади. Чучук сувлар-ичимлик сувларининг энг яхши манбаидир, шунинг учун бу сувларнинг бошқа максадларга ишлатилишига, одатда йул куйилмайди.
Чучук сувларнинг ер юзасидан жойлашиш чукурлиги одатда бир неча ун метрларда бўлади. Лекин, айрим районларда улар 300-500 м хатто ундан ҳам чукуррокда бўлади.
Техник сувлар- булар саноат ва кишлок хужалигида турли сохаларда ишлатиладиган сувлар бўлиб, ер ости техник сувларига талаб у ёки бу ишлаб чиқаришнинг ўзига хос томонларини акс эттиради. Техник сувлар асосан уларнинг қаттиқлиги (жесткости) билан бахоланади.
Саноат сувлари- булар саноатга аҳамиятли бўлган бром, йод ва бошқа таркибли сувлардир. Одатда улар сув алмашиш интенсивлиги жуда суст бўлган районларда (зоналарда) етади. Уларнинг минераллашиши даражаси юкори (20 г.л.дан 500-600 г.л.гача) таркиби натрий-хлорли, ҳарорати купинча 60-800 с ни ташкил қилади.
Минерал сувлар- булар таркибидаги биологик актив микрокомпонентлар, газлар, радиактив элементлари юкори даражада бўлган сувлардир. Минерал сувлар ер юзасига манта сифатида табиий йул билан чиқади ёки бург кудуклар билан очилади.
Термал сувлар- ҳарорати 370 С дан юкори бўлган сувлардир. Термал сувлар бир неча ун метрлардан юзлаб метрларга, хатто бир неча километрларгача бўлган чукурликларда етади.
Купгина холларда термал сувлар ёриклардан ер юзасига иссиқ манба сифатида (100 с гача) чиқади. Иссиқ манбаларнинг бу куриниши гейзерлардир. Гейзерлар булар юкори температурали сувларни бир неча ун метрлаб баландга иссиқ буг ва сув шаклида отади. Термал сувлардан иситиш системаларида ва кишлок хужалигида фойдаланиш мумкин. бундан ташкари энергетик максадларда ҳам ишлатилади.
Ер ости сувларининг ётиш шароитларига қараб юза қатлам сувлари (верховодка), грунт сувлари ва қатламлараро сувларга бўлинади.
Юза сувлари ва грунт сувлари босимсиз сувлар тоифасига киритилади ва эркин сатхга эгадир, уларга бўлган босим атмосфера босимига тенгдир.
Қатламлараро сувлар босимли ва босимсиз бўлади. Босимли (артезиан) сувлари пеъзометрик (босимга) сатхга эга бўлади.
Ер қобиғининг юкори қисми сувга туйиниш даражасига қараб икки зонага булинади: юкори-аэрация ва пастки туйиниш зоналарига.
Атмосфера ёғинлари


Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish