Самарканд Давлат Архитектура-курилиш институти



Download 1,88 Mb.
bet14/42
Sana11.07.2022
Hajmi1,88 Mb.
#776009
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   42
Bog'liq
2 5190944727175795273

5.1.1. Тектоник ҳаракатлар.
Ер қобиғининг геологик жинслар ётиш шароитларини ўзгартиришга олиб келадиган ҳаракати тектоник ҳаракатлар дейилади. Бу ҳаракатлар ернинг ички (эндоген) динамик кучи билан чамбарчас богликдир.
Ҳозирги кунда тоғлар ва кучли бурмаланишлар ҳосил қилувчи тектоник ҳаракатлар ернинг тарихий тараккиёти давомида уч марта содир бўлганлиги ва ер юзасида ката ўзгаришлар килганлиги маълум:
1-чиси Каледон цикли-унда Шотландия, Забайкалье тоғ системалари 435-570 мл.йил.аввал, полеозой,эрасининг кембрий, силур даврларига юзага келган.
2-чиси. Герцен цикли бунда - бунда Урал, Олтой, ТяньШан тоғ системалари 230-285 млн.йил.аввал Полеозой эрасининг, Перм, Мезавой эрасининг Триас даврларида юзага келган.
3-чиси Альп цикли-Альп, Атлас, Карпат юзага келган. Каваказ, Памир, Химолай, Камчатка тоғ системалари 65 мл. йил аввал Кайназой эрасининг Полеоген даврида юзага келган.
Ернинг тинч тектоник режимда бўлган кисмлари-платформалар дейилади. (Русь, Гарбий Сибирь платформаси).
Ернинг платформалар орасидаги актив тектоник ҳаракатлар бўлиб турадиган қисми геосинклинал районлар деб аталади.
Геосинклинал нохияларда-тектоник ҳаракатлар туфайли горизонтал ҳолатда етган қатламлар бурмаланади, эгилади ва айрим жойларда ўзилади. Шу сабабга кура тектоник ҳаракатлар уч турга булинади:

  1. тебранма тектоник ҳаракатлар;

  2. бурмаларни вужудга келтирувчи тектоник ҳаракатлар;

  3. ўзилишларни юзага келтирадиган тектоник ҳаракатлар.

5.1.2. Тебранма ҳаракатлар.
Тебранма тектоник ҳаракатлар қуйидаги турларга булинади:
а) кадимий геологик даврлардаги тебранма ҳаракат;
б) Янги ва замонавий (ҳозирги замон) тебранма ҳаракатлари.
Кадимий геологик даврлардаги тебранма ҳаракатлар ер қобиғининг кутарилиши ёки чукишга олиб келган. Натижада чукинди тоғ жинсларининг ҳосил бўлиши тухтаган, қатламалар таркиби вертикал ва горизонтал йуналишда ўзгарган, куруклик ва денгизлар ҳам ўзгарган.
Янги ва замонавий тебранма ҳаракатлар неоген даврининг охирида ва туртламчи даврда содир булаетир. Биз ҳаракатларни денгиз супалари баландлигининг ўзгариши, дарёларнинг куйи кисмларини денгиз суви босиши ва дарё ўзанларининг чукишида яккол курамиз. Масалан. Скандинавия ярим оралида йилига 10 мм; Украинанинг айрим жойларида 5-10 мм, Ўзбекистоннинг Чиноздан Когонгача ораликдаги майдонлари 13-15 мм; Гурлан-Хужайлида, 10,5-11,5 мм кутарилаётганлиги аникланган. Москва, Ленинград-2 мм, Азов денгизи 5 мм, Фаргона водийси 5-10 мм, Фин ва Болтик култиклари 4-11 мм, Кизилкум ерлари 4-6 мм чукмокда.



Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish