Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet123/183
Sana01.06.2022
Hajmi1,69 Mb.
#625393
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   183
Bog'liq
20-y-Yosh-fiziologiyasi-va-gigiena-oquv-qollanma-A.X.Ortiqov-S-2010y (1)

Витамин В
6
- липидлар алмашинувида иштирок этади. Бу витамин 
организмда этишмаганда оғиз шиллиқ пардаси зарарланиб, одам сержаҳл бўлиб 
қолади, уйқусизликка учрайди ва ҳоказо. Витамин В
6
ўсимлик ва ҳайвон маҳ-
сулотларида (мол гўштида, жигарда, буйракда, шунингдек, балиқда, товуқ 
гўштида) бўлади. 
Витамин C
- аскорбин кислота организмда кечадиган оксидланиш-тик-
ланиш жараёнларида қатнашади, Овқатда кўп миқдорда бўлганда меҳнат 
қобилияти, организмнинг юқумли касалликларга нисбатан қаршилиги ошади. 
Витамин C организмга етарли тушмаганда милк қонайди, одамни уйқу босади, 
диққат эътибор ва хотира сусаяди. Витамин C асосан янги сабзавотларда, ҳў1 
меваларда (кўк пиёзда, қора смородина, наъматакда, лимон, апелсин, помидор, 
карам ва ҳоказоларда) бор. 
Витамин Д
- рахитга қарши витамин деб аталади. Чунки болалар орга-
низмида витамин Д этишмаслиги рахитга олиб келади. Бу витамин минерал 
тузлар (кальций, фосфор) ва углеводлар алмашинувида иштирок этади. Вита-
мин Д балиқ мойи, тухум сариғи, мол жигари, сариёғ, балиқ икраси ва гўштда 
бўлади. Организмда витамин Д кўпайиб кетса суякларнинг ўсиш зоналари 
вақтидан илгари суяклана бошлайди. 
Рахит касаллигига чалинган болалар суякларининг ўсиш жараёни бузи-
лади, калла суяги юмшоқ бўлиб, пешона ва тепа қисмларида шишлар пайдо 
бўлади. Боши ва қорни катталашади, гавдаси калталашиб, оёқлари Х ёки О 
симон қийшаяди, бундай болалар ривожланишда орқада қоладилар. 
Демак витаминлар бола организмидаги барча ҳаётий жараёнларни нор-
мал ўтишида муҳим аҳамиятга эга. Агарда болалар организмида витаминлар 
этишмаса шифокор маслаҳати билан дорихонада тайёр ҳолда сотиладиган 
витамин таблеткаларидан кунига 1,2-дона истеъмол қилиниши керак. 
Минерал моддалар.
Минерал моддаларсиз организм яшай олмайди. Улар 
худди оқсиллар каби муҳим қурилиш материали ҳисобланади: скелет суяк-
ларининг тузилишида, тиш тўқималаримнг шаклланишида иштирок этади. 
Минерал тузлар организмдаги биологик суюқликлар осмотик босимини маълум 
даражада тутиб туриш, организмда кислота-ишқор мувозанатини бошқариш 
учун зарур бўлади: бир қатор ҳаётий жараёнлар фақат минерал моддалар ишти-
рокида содир бўлади. ўсмирлик ёшидаги организмнинг минерал тузларга бўл-
ган эҳтиёжи катта ёшлиларга нисбатан катта. Бунга организмнинг тез ўсиши ва 
шаклланиши, шунингдек, моддалар алмашинувининг жуда жадал кечиши 
имкон беради. Организмга зарур бўладиганминерал тузларга натрий, калий, 
кальций, фосфор, темир, олтингугурт, марганец ва бошқалар киради. Бу 


154 
минерал тузлар озиқ-овқат маҳсулотлари таркибида бўлади.
Кальций 
- ферментлар ва ҳужайралар ичидаги алмашув жараёнида қат-
нашади. Кальцийнинг буфер системаси ҳосил бўлишидаги роли катта аҳамият 
касб этади. Бундан ташқари, калий ионлари мушаклардаги нерв қўзғалишида 
иштирок этади. Кальций ҳайвон ва ўсимлик маҳсулотларида бўлади. 
Организмдаги 60% темир гемоглобиннинг асосий қисмини ташкил қила-
ди. Темир организмда тўпламлар ҳосил қилиш хусусиятига эга. Озиқа билан 
истеъмол қилинаётган темир миқдорининг камайиши анемияга олиб келади. 
Темир ҳужайралардаги алмашинув жараёнида қатнашади. 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   119   120   121   122   123   124   125   126   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish