Самарқанд иқтисодиёт ва сервис институти


Болалар ва ўсмирларнинг витаминларга бўлган кундалик эҳтиёжи, мг



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet121/183
Sana01.06.2022
Hajmi1,69 Mb.
#625393
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   183
Bog'liq
20-y-Yosh-fiziologiyasi-va-gigiena-oquv-qollanma-A.X.Ortiqov-S-2010y (1)

Болалар ва ўсмирларнинг витаминларга бўлган кундалик эҳтиёжи, мг 
Ёши 
А-ретинол 
В
1

ти
ами
н
В
2
-
ри
бо
флами
н
ПП

иас
ин
C
-аск
ор
би
н 
к-
таси
Д
-калсе
фе
ро
л 
1 ёш
0,4 (400 МЕ) 
0,5 
0,6 

40 
0,4 (400 МЕ) 
1-3 ёш
0,4 (400 МЕ) 
0,8 
0,9 
10 
45 
0,4 (400 МЕ) 
4-6 ёш
0,5 (500 МЕ) 
1,0 
1,3 
12 
50 
0,1(100МЕ) 
7-10 ёш
0,7 (700 МЕ) 
1,4 
1,6 
15 
60 
0,1 (100 МЕ) 
11-13 ёш
1,0(1000МЕ) 
1,6 
1,9 
18 
70 
0,1 (100 МЕ) 
14-17 ёш
1,0(1000МЕ) 
1,6 
1,8 
17 
65 
0,1 (100 МЕ) 
(қизлар)
14-17 ёш
1,0 (1000 МЕ) 
1,7 
2,0 
19 
76 
0,1(100МЕ) 
(йигитлар)
МЕ - халқаро ўлчов бирлиги. 
Ўсимлик маҳсулотларининг клетчаткаси ҳам углеводлар қаторига 
киради. Клетчатка овқат ҳазм бўлишига ёрдам беради. У ичак деворини меха-
ник равишда таъсирлаб, ичак ҳаракатини қўзғатади ва бу билан овқат масса-
сининг ичак канали бўйлаб сўрилишига ёрдам беради. Одам ичагида кле-
тчаткани майдалайдиган фергментлар бўлмайди, шунинг учун клетчатка 
организмга кам сингади ва унинг энергия манбаи сифатида аҳамияти бўлмайди. 
Витаминларнинг аҳамияти.
Витаминлар ҳам ёғлар, оқсиллар, углевод-
лар, минерал тузлар, сув каби организм учун зарур бўлган озиқа моддалардан 
ҳисобланади. Рус олими Н.И. Лунин (1853-1938) 1880-йилда организм учун 
зарур бўлган моддалардан бири витаминлар эканини биринчи бўлиб исботлади. 
1912-йилда К.Функ томонидан улар витаминлар деб номланди. (вита - ҳаёт де-
ган маънони англатади). Витаминларнинг 40 дан ортиқ тури бўлиб, улар орга-
низмнинг ўсишига, модда алмашинувига, иммун ҳолатига, юрак-қон томир, 
нерв тизимининг иш фаолиятига таъсир кўрсатади. Агар бирор витамин орга-
низмга мутлақо кирмаса авитаминоз, этишмаса гиповитаминоз, меъёридан 
ортиб кетса гипервитаминоз дейилади. Ҳар бир витамин турли хил вазифани 
бажаради. 
Ўсмирнинг овқатланиши витаминлар жиҳатидан ҳам тўла сифатли бўл-
моғи керак. Витаминлар организмнинг нормал ўсиши, ривожланиши ва ҳаёт 
фаолияти учун зарур: улар алмашинув жараёнларини рағбатлантирувчи ва 
бошқа-рувчилар сифатида, айниқса ассимиляция жараёнида катта аҳамиятга 


152 
эга. 
Витаминлар меҳнат қобилиятини ва организмнинг турли касалликларга 
ва ташқи муҳитнинг ноқулай шароитларига нисбатан чидамини оширади. 
Организм учун айниқса витамин А, В
1
,
В
2
, ПП, В
6
, C, Д ларнинг аҳамияти 
жуда муҳим. 
Овқатда витаминлар етарли бўлмаганда одам жуда жаҳлдор бўлиб қола-
ди, салга чарчайди, иштаҳаси ва меҳнат қобилияти пасаяди, баъзан оғир касал-
ликлар келиб чиқади. Бироқ, шуни билиш керакки, витаминларни, айниқса, 
витамин препаратларини ортиқча миқдорда истеъмол қилиш ҳам жуда зарарли. 
Витаминлар иккита катта гуруҳга бўлинади. 
1. Сувда эрийдиган витаминлар. Буларга В витаминнинг катта гуруҳи, C, 
ПП витаминлар киради. 
2. Ёғда эрийдиган витаминлар. Буларга А, Д, Е, К витаминлар киради. 
Одам организмида А, Д, В, ПП, C витаминлар парчаланиб кетади. 

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   117   118   119   120   121   122   123   124   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish