С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

Учинчиси 
ИСТИСНО КОНУНИ.
Бу конун нозидлик конунининг бевосита давоми - дихотомияга алокадор. 
У узаро бир-бирини тамомила инкор этувчи фикрларга нисбатан кулланилади. 
Бу конун Аристотел томонидан асослаб берилган. Унинг талаби: бир-бирига 
зид булган фикрлардан бирининг чинлиги хамиша иккинчисининг хатолигини 
келтириб чикаради, учинчисининг булиши мумкин эмас (учинчиси истисно 
конуни).
Формуласи Ава. Бунда В «ёки маъносини ифодалайди. А эса а нинг 
инкори.
Буни оддий бир саволга ё «ха» ёки «йук» деб жавоб бериш мумкинлиги, 
тарзида ифодалаш мумкин.
Учинчиси 
истисно 
конуни 
ёрдамида 
инсон 
билими 
нарса 
ва 
ходисаларнинг мохиятига кадар чукур кириб борадн.
Илмий тадкикотда ундан фойдаланиш учун оппонентнинг фикрларини 
инкор этишнинг узи етмайди. Бунда муайян мавзу юзасидан уз нуктаи- 
назарини баён килишнинг мантикий усулларидан фойдалана билиш, уз 
фикрини далилларга таянган холда асослай олиш талаб этилади. Бу 
изланувчидан мантик конунларини билишдан ташкари яна тадкикот объектини, 
у хавда илгари сурилган илмий гояларни чукур билиш ни, уларни илмий 
танкидий тахлил кила олиш кобилиятига эга булишни талаб этилади.
Етапли асос конуни.
Етарли асос конуни немис олими Лейбниц томонидан кашф килинган 
булса-да, у хакдаги дастлабки фикрларни антик давр файласуфлари Левкипп 
(ер.ав. 500-450), Демокрит (ер.ав. 460-370)лар баён этган.
71


Конуннинг мохияти: хар кандай чин фикр етарли даражада асосланган 
булмоги лозим. Бу конун муайян карашни фикр оркали асослашни талаб этади.
Чин фикр мантикий асослашни талаб этади.
Машхур юнон файласуфи Аристотель (м.а.384-322) тафаккур шакллари 
ва тугри фикрлаш конунлари хакидаги фан - формал мантикка асос солди ва 
илмий билимларнинг шаклланишида - мантикий тафаккурнинг урнига алохида 
эътибор берди.
Шу даврдан бошлаб то XVI-XVII асрларга 
яъни классик фан 
шакллангунига кадар Аристотель томонидан ишлаб чикилган, формал мантик 
илмий билишнинг энг самарали методи сифатида хизмат килди.
XVII-XVIII асрларда классик фаннинг шаклланиши олимлар томонидан 
илмий билимларни хосил килиш методлари муаммосининг 
кун тартибига 
куйилишига олиб келди классик доирасида илмий билиш методлари ишлаб 
чикилди.
Мантикий асосланганлик фикрларнинг изчиллиги, кетма - кетлиги, бир 
фикрнинг бошкасидан келиб чикиши тарзида намоён булади.
Табиатда, жамиятда хар бир нарса, ходиса уз-узидан, хеч кандай сабабсиз 
шундайича вужудга келмайди. Бу - объектив олам конунияти. Рус олими 
М.Ломоносов “Математик кимё элементлари” асарида хеч нарса етарли асоссиз 
шаклланмайди, деган эди. Бу конун : ‘‘А чин, чунки у В асосга эга” тарзида 
ифодаланади. Исботланиш мантикий тафаккурнинг узига хос хусусияти булиб 
хисобланади. Одатда бирон-бир нарса хакидаги фикр ё чин, ё ёлгон булиши 
мумкин.
Фан мазмунини ташкил этувчи хакикатлар етарли даражада асосланган 
фикрлардир. Шунинг учун хам фан узаро бир-бири билан боглик, асосланган 
фикрлар мажмуидир. Асосланган илмий билимлар - конуниятлар, тамойиллар 
инсониятнинг ижтимоий-тарихий амалиётини илмий тахлил этиш ва мантикий 
фикрлашни талаб этади.
Илмий билимларнинг чинлигини таъминлашда мантикий асоснинг урни 
катта. Айни вактда чин билим -вокёликни тугри акс эттирган билим ва шундай
72


тарздаги чин билимни хосил килиш реал асосни тадкикот объектини 
урганишни талаб этади.
Хулоса: Илмий тадкикот инсон маънавий фаолиятининг энг мураккаб 
шакли. Шундай экан, илмий тадкикот ишининг самарали якунланишида илмий 
тил талабларига риоя килиш, илмий билимнинг тизимлилиги, умумийлигини 
таъминлашга хизмат киладиган мантикий фикрлаш шакллари ва тафаккур 
конунларига таяниш, бир суз билан айтганда мантикли фикр юритиш мухим 
ахамият касб этади.

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish