С. Валиева, К. Туленова



Download 3,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/44
Sana11.04.2022
Hajmi3,77 Mb.
#542420
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   44
Bog'liq
Ilmiy tadqiqot metodologiyasi o`quv qo`llanma 2016

Адабиётлар.
1. Ж.Т.Туленов. Методология научного творчества.-Т., 2001 йил, 79-81 
бетлар
2. Ж.Туленов, С.Валиева. Илмий ижод методологияси. -Т ., ТДПУ, 2008, 59- 
бЗбетлар
3. И.Соифназаров, Г.Никитченко, БДосимов. Илмий ижод методологияси. -
Т., “Янги аср авлоди”, 2004 йил, 56- 64-бетлар
4. К. Туленова. Предвидение и реальность.-Т., “Узбекистан Миллий 
энциклопедияси”, 1998 йил
5. Омонулла Файзуллаев. Фалсафа ва фанлар методологияси,- Т., “Фалсафа 
ва хукук”, 2006 й, 499-51-бетлар
6. З.Давронов. илмий ижод методологияси,- Т., “Иктисод-молия”; 2007 йил, 
102-110 -бетлар
7. С.Э.Крапивенский. Социальная философия.-Москва, “Владос”, 1998 й, 
395-404-бетлар
8. Философия и методология науки. 
П од 
редакцией В.И.Купцова.- Москва, 
А С П Е К Т -П Р Е С С , 1996 й, 165-170-бетлар
9. Фалсафа. Энциклопедик лугат.-Т., 2010 йил
Таянч 
тушунчалар: 
башорат, 
илмий 
башорат, 
каромат, 
прогноз 
(прогнозлаштириш). 
планлаштириш, 
ижтимоий 
башорат, 
прогностика, 
футурология, Рим клуби
Назорат учун саволлар
1. Башорат нима? Башоратнинг кандай турларини биласиз?
2. Илмий башорат, унинг узига хос жихатлари.
3. Башорат муаммоси хакидаги карашлар. Антик фалсафа.
4. Илмий башорат шакллари.
5. Ижтимоий башорат.
6. Илмий башоратнинг фанлар рифожидаги урни.
137


14-мавзу: Фан аксиологияси
Режа:
1. Фан аксиологияси ва этикаси.
2. Илмий фаолият меъёрлари. Фан этоси. Мертон фан нормалари 
тугрисида.
3. Илмий тадкикот эркинлиги ва олим масъулияти.
Аксиология axio ва logos сузларидан олинган булиб, кадриятлар 
тугрисидаги таълимот, кадриятшунослик маъноларини ифодалайди. Мазкур 
атама фанга 1902 йили француз файласуфи П Лами томонидан истеъмолга 
киритилганю Аксиология алохида фалсафий билим сохаси.
Айни вактда аксиология 
у ёки бу ижтимоий ходисаларга узига хос 
ёндашув хисобланади. Маълумки, инсон томонидан яратилган жаъми моддий 
ва маънавий неъматлар унинг жамиятнинг хаёти учун зарур булган жаъми 
нарсалар кадрият хисобланади. Фан- ижтимоий онгнинг махсус шакли, 
инсоннинг олам хакидаги билимлари мажмуи. Илмий билимлар, фан жамият 
тараккиёти ва инсон камолотининг мухим омили хисобланади.Шунинг учун 
хам инсон ва жамиятга хизмат киладиган илмий билимлар (фан) кадрият 
хисобланади.
Фан - кадрият, чунки у биринчидан, инсоннинг оламга фаол муносабатини 
ифодалайди, инсон ва жамият интеллектуал салохияти ривожини таъминлайди. 
Иккинчидан фан кашфиётлари, илмий билимлар жамият аъзоларининг максад — 
манфаатларига хизмат килади.
Максад-манфаатлар уз навбатида кишилар фаолиятида намоён булади. 
Инсон жамият аъзолари, ижтимоий гурухларнинг фаолиятлари икки максад 
(эзгулик ёки ёвузлик)ка хизмат килиши мумкин.Анаи шу хол фанга фалсафий 
муносабатда уз ифодасини топади. Бир томондан, фан инсон, Инсоният кулга 
киритган буюк бойлик, илмий билимлар тизими. Айни вактда фан сохасида 
кулга киритилган ютуклар, кашфиётлар жамият ва инсонга хам салбий, хам 
ижобий таъсир утказиши мумкин. Фаннинг жамиятдаги урни. “У жамият
138


инсонга кай даражада фойда беряпти?”, “Илмий янгиликлардан ёвуз 
максадларда фойдаланиш мумкинми?”, “Бунга йул кУЙмаслик учун нима 
килмок лозим” саволларга жавоб беришни талаб килади. Бу хол фанни кадрият 
сифатида объектив бахолаш заруратини келтириб чикаради. Фанга кадрият 
нуктаи-назаридан муносабат, фаннинг ахлокий жихатлари” — фан аксиологияси 
ва этикасида уз ифодасини топади.
Фан аксиологиясининг асосий муаммоси илмий билиш ва кадрият 
орасидаги муносабат масаласидир. Фан, илмий билиш ахлок меьёрларига кай 
даражада боглик?”. Илмий билимларга куйиладиган ахлокий талаблар 
нималардан иборат” каби масалалар ечими фан аксиологиясида уз ифодасини 
топади.
Фан ва ахлокт орасидаги муносабат масаласи фаншунослик билан 
шугулланадиган олимларни кизиктириб келган. Айримлар фан, илмий 
фаолиятнинг кадриятларга хеч кандай алокаси 
йук. 
Фан янгиликларидан канда 
ймаксадларда фойдаланиш уни амалиётга бевосита татбик этадиган ходимлар 
зиммасига тушади. Фан кадриятга нисбатан нейтралдир, деган хулосага 
келганлар. Инглиз файласуфи Девид Юм (1711-1176) фикрича далиллар 
хакидаги фикрлардан нима булиши лозимлиги хакида хулоса келиб чикмайди.
Томас Кун фанда норматив тахлилий хулосалар ва норматив меъёрлар 
узаро бир-бири билан богланиб кетган. Илмий билишдаги рационалликнинг 
билимнинг инсон кулга киритган кадрият эканлигини асослайди. Унингча, 
олим шахси аллакандай абстракт тушунча эмас. Олим янги билимларни 
шакллантирадиган, профаммалаштирадиган компьютер мослама эмас. Олим -
тадкикотчи, олим —устоз, олим-укитувчи. Олим эксперт сифатида чин 
билимларни ёлгондан фарклай олади. Олим-маърифат таркатувчи. Олим -
жамоат арбоби. Унинг зиммасида олимлик масъулияти билан бир каторда, 
фукаролик масъулияти хам бор. 

Download 3,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish