Қувурлар ва қутилар. Асбестоцемент қувурлардан сув қувури (босим остида бўладиган қувурлар), оқава сув қувури (босим остида бўлмайдиган қувурлар), газ ўтказувчи ва далаларни механизация воситасида суғориш тармоқларини қуриш учун кенг фойдаланилади.
Асбестоцемент сув ўтказувчи қувурларнинг узунлиги 2950–3950, ички диаметри 50–500, қалинлиги 9–43,5 мм ўлчамда бўлади. Қувурлар тўппа-тўғри, цилиндрик шаклда, ички юзаси силлиқ ва дарзларсиз бўлиши керак. Босим остида бўладиган қувурлар 0,3 дан 1,2 МПа гача босимли бир неча маркаларда ишлаб чиқарилади.
Шамоллатиш қутилари юмолоқ ва тўғри тўртбурчак кесимли, икки томони ёки бир томони очиқ қилиб ишлаб чиқарилади.
Магнезиал боғловчилар асосида тайёрланадиган буюмлар.
Магнезиал боғловчилар асосидаги буюмлар органик тўлдирувчилар сифатида ёғоч қипиқлари, ёғоч жуни ёки пайрахалардан фойдаланиб хосил қилинади.
Магний хлорид эритмасида қорилган магнезиал боғловчи моддалар (каустик магнезит ёки доломит) органик тўлдирувчилар билан пухта бирикади ва уларни чиришдан химоялайди. Шу хоссалари туфайли магнезиал боғловчилар ксилолит ва фибролитни тайёрлаш учун ишлатилади.
Ксилолит – ёғоч қириндилари ва магнезиал боғловчининг магний хлорид эритмасида қорилган қоришмасининг қотиши натижасида олинган сунъий тош материалдир. Қоришмага материал хоссасини яхшилайдиган қўшимчалар – талк, асбест, кварц қум ва бўёқлар хам киритилади. Ксилолитнинг зичлиги 1000 – 1200 кг/м3, сиқилишга мустахкамлик чегараси 30 – 40 МПа, иссиқлик ўтказувчанлиги тахминан 0,3 Вт/м0C). Ундан чоксиз поллар ясаш учун фойдаланилади.
Чоксиз ксилолит поллар ксилолитнинг пластик консистенциали аралашмасидан тайёрланади. Аралашма иш бажариладиган жойда тайёрланади. Бу аралашма асосга ётқизилади, текисланади ва титратиш ёрдамида зичланади. Ксилолит поллар иссиқни кам ўтказувчи, шовқунни ютадиган, қопламалари силлиқ, ейилиш ва динамик юкларга яхши қаршилик кўрсатадиган поллар қаторига киради. Лекин уларнинг сувга чидамлилиги паст бўлади. Бундай поллар маъмурият бинолари, касалхоналар, клублар, кинотеатрлар ва баъзи саноат биноларида қўлланилади. Лекин сўнги вақтда ксилолит поллар анча самарали полимер қопламалар билан сиқиб чиқарилмоқда. Ксилолитдан пресслаш йўли билан поллар учун квадрат ёки олти бурчакли плиткалар, дераза токчалари ва бошқа буюмлар тайёрлаш мумкин. Ксилолит буюмлар юзаси бўялади ва мармар, малахит ва шу кабилар кўринишида пардозланади.
Do'stlaringiz bilan baham: |