С. С. Қосимов ахборот технологиялари ўзбекистон Республикасининг



Download 9,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/192
Sana22.04.2022
Hajmi9,84 Mb.
#573529
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   192
Bog'liq
С.С.Қосимов Ахборот технологиялар, 2006, 370.б

йўналтирилган
харакатлари
мажмуидир.
Ахборот тизими
- компьютер ахборот
технологияларидан
фойдаланадиган
ахборот маҳсулотлари
ишлаб чикариш
ва карорлар кабул
килишни кўллаб-
кувватлаш учун
одам-компьютер
тизими.
Процессор учта
элементлардан
ташкил топади:
арифметик-мантикий
курилма, Бошкариш
курилмаси ва
регистрлар.
Арифметик-мантикий
курилма математик
ва мантикий
операцияларни
бажаради.
Бошкариш курилмаси
кетма-кетлик
усулида дастурнинг
кўрсатмаларини олиб,
расшифровка килади
ва маълумотларнинг
кириш ва чиқишини
бошкаради.
Ю корида кайд этилганларни умумлаштириб, компьютер 
технологияси воситалари ёрдамида амалга ошириладиган 
ахборот тизими ва технологиясининг илгаригиларга нисбатан 
бирмунча торроқ тушунчасини таклиф этамиз.
Ахборот технологияси 
-
ходимларнинг 
ахборотга 
компьютерда кайта ишлов бериш бўйича аник белгиланган 
максадга йўналтирилган харакатлари мажмуидир.
Ахборот тизими 
- компьютер ахборот технологияларидан 
фойдаланадиган ахборот маҳсулотлари ишлаб чикариш 
ва карорлар кабул килишни кўллаб-кувватлаш учун одам - 
компьютер тизими.
2.4. Ахборот технологиялари компонентлари
Замонавий ахборот тизимлари ахборот технологиялардан 
жуда 
кенг 
фойдаланади 
ва 
унга 
таянади. 
Ахборот 
технологиялари тўрта асосий элементлардан иборат:
• 
компьютер аппарат таъминоти;
• 
компьютер дастурлари;
• 
маълумотларни саклаш;
• 
коммуникация технологиялари.
Компьютер аппарат таъминоти. 
Компьютер аппарат 
таъминоти тўрт асосий элементдан иборат: 
Киритиш 
курилмаси, ишлов бериш курилмаси, маълумотни сақлаш 
курилмаси ва чикариш курилмаси.
М аълумотларга ишлов бериш кобилияти компьютер 
тизимини жуда хам муҳим аспекта хисобланади. Ишлов 
бериш процессорларнинг амаллар бажариши билан ва асосий 
хотиранинг ўзаро таъсирдан мавжуд бўлади. 
Процессор
учта элементлардан ташкил топади: арифметик-мантикий 
курилма, бошкариш курилмаси ва регистрлар. 
Арифметик-
мантикий курилма 
математик ва мантикий операцияларни 
бажаради. 
Бошкариш курилмаси 
кетма-кетлик усулида 
дастурнинг кўрсатмаларини олиб, расшифровка килади 
ва маълумотларнинг кириш 
ва 
чиқишини бошкаради. 
Регистрлар 
жуда тезкор 
хотира майдони 
бўлиб, 
операцияларни бажариши олдидан, бажариш вактида ва 
бажаргандан кейин маълумотларни вақтинча сақлаш учун 
ишлатилади. Асосий хотира (оператив хотира) процессор 
билан 
жуда 
боглик. 
Асосий 
хотира 
дастурларнинг 
операцияларини ва маълумотларни саклайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Регистрлар жуда 
тезкор хотира 
майдони бўлиб, 
операцияларни 
бажариши олдидан, 
бажариш вактида ва 
бажаргандан кейин 
маълумотларни 
вактинча саклаш 
учун ишлатилади.
Асосий хотира 
дастурларнинг 
операцияларини 
ва маълумотларни 
саклайди.
К ом пью тер д астурлари . 
Компьютер дастурларининг 
муҳим вазифаларидан бири компьютер қурилмалари ишини 
йўллантириш хисобланади. К ом пью тер дастури - компьютер 
инструкцияларининг кетма-кетлиги. Дастурларнинг икки 
асосий хили мавжуд:
• 
тизим дастурлари;
амалий дастурлар.
Тизим дастурл ар и
компьютер курилмаларининг ва 
бошка дастурларнинг 
функцияларини 
ва 
фаолиятини 
мувофиқлаштиради. Тизим дастури ҳар хил процессор ва 
хар хил курилмалар учун алохида яратилади. Компьютер 
курилмаларининг 
ва 
тизим 
дастурларининг 
айнан 
комбинацияси ком пью тер ти зи м и н и н г платф орм аси деб 
аталади.
А м алий д асту р л ар
— ташкилотнинг масалаларини ва 
вазифаларини амалга оширишда ёрдам беради.
Компьютер дастури - 
компьютер 
инструкцияларининг 
кетма-кетлиги.
Тизим дастурлари 
компьютер 
курилмаларининг ва 
бошка дастурларнинг 
функцияларини 
ва фаолиятини 
мувофиклаштиради.
Амалий дастурлар- 
ташкилотнинг 
масалалаларини ва 
вазифаларини амалга 
оширишда ёрдам 
беради.
Дастурлар
Шахсий
Иш гурухи
Tаш ки л от

Download 9,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish