С. С. Қосимов ахборот технологиялари ўзбекистон Республикасининг



Download 9,84 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/192
Sana22.04.2022
Hajmi9,84 Mb.
#573529
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   192
Bog'liq
С.С.Қосимов Ахборот технологиялар, 2006, 370.б

«янги», «компьютер» 
ёки 
«замонавий» 
синонимларидан 
бирини қўшиш ҳисобига унинг номини ҳам ўзгартирди.
«Янги» сифати бу технологиянинг эволюцион характерини 
эмас, балки новаторлик характерини таъкидлайди. Уни жорий 
этиш шу маънода новаторлик хлсобланадики, у ташкилотларда 
фаолиятнинг 
хилма-хил 
турлари 
мазмунини 
сезиларли 
даражада ўзгартиради. Янги ахборот технологияси тушунчасига 
коммуникация 
технологиялари 
хам 
киритилган, 
улар 
ахборотни турли воситалар билан, хусусан телефон, телеграф
телекоммуникациялар, факс ва бошкалар оркали узатишни 
таъминлайди. 2.2-жадвалда янги ахборот технологиясининг 
асосий характерли томонлари келтирилган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Янги ахборот технологиялари (ЯАТ) - фойдаланувчи 
ишининг «дўстона» интерфейсли ахборот технологияси 
бўлиб, бунда шахсий компьютерлар ва телекоммуникация 
воситаларидан фойдаланилади.
“Компьютер” сифати уни амалга оширишнинг асосий 
техник 
воситаси 
компьютер 
эканлигини 
таъкидлайди. 
Янги (компьютер) ахборот технологиясининг учта асосий 
тамойили:
компьютер билан интерактив (мулокот) иш режими;
• 
бошка 
дастурий 
маҳсулотлар 
билан 
интеграциялашганлиги;
• 
маълумотларни хам, вазифаларнинг қўйилишини хам 
ўзгартириш жараёнининг мослашувчанлиги.
Компьютер ахборот технологияси 
атамасини эмас, балки 
янги атамасини анча аниқроқ деб хисоблаш зарурга ўхшайди, 
чунки у унинг тузилишида нафақат компьютерлардан 
фойдаланишга асосланган технологияни, балки бошка, 
айниқса телекоммуникацияларни таъминлайдиган, техника 
воситаларга асосланган технологияларни хам акс эттиради.
И ю \
Нисбатан якинда пайдо бўлган ЯАТ атамаси аста- 
секинлик билан «янги» сўзини йўкотиб бормокда, “ахборот 
технологияси” дейилганда эса ЯАТга нисбат берилган 
маьно тушунила бошланмокда. Бундан кейинги матнларда 
биз оддийлик учун «ян 
1
и» сифатини тушириб колдирамиз 
ва унинг маъносини «ахборот технологияси» атамасига 
нисбатан ишлатамиз.
Моддий ишлаб чикариш технологик жараёни турли техник 
воситалар ёрдамида амалга оширилади, уларга ускуналар
станоклар, асбоблар, конвейер линиялари ва ҳоказолар киради.
Худди шу каби АТ учун хам худди шундай воситалар 
бўлиши керак. Ахборот ишлаб чикаришнинг бундай техник 
воситалар бу жараённинг аппарат, дастурий ва математик 
таъминоти хисобланади. Улар ёрдамида дастлабки ахборот 
сифат жиҳатидан янги ахборотга кайта ишланади. Бу воситалар 
ичидан дастурий маҳсулотларни ажратиб кўрсатамиз ва 
уларни инструментарий деб атаймиз, янада аниклик учун 
уни ахборот технологиясининг инструментарийси деб аташ 
мумкин. Бу тушунчани аниқлаштирамиз.
Ахборот 
технологияси 
инструментарийси
компьютерларнинг муайян тури учун бир ёки бир нечта
www.ziyouz.com kutubxonasi


ўзаро боглик дастурий маҳсулотлардан иборат бўлиб, 
унда ишлаш технологияси фойдаланувчи қўйган максадга 
эришишни таъминлайди. Инструментарий сифатида шахсий 
компьютерлар учун мўлжалланган дастурий махсулотларнинг 
кенг таркалган куйидаги турларидан фойдаланиш мумкин: 
матнли процессор (мухаррир), столга ўрнатиладиган нашр 
тизимлари, электрон жадваллар, маълумотлар базасини 
бошкариш тизимлари, электрон ёзув китобчалари, электрон 
календарлар, 
функционал 
максадларга 
(молиявий, 
бухгалтерлик, 
маркетинг 
учун) 
мўлжалланган 
ахборот 
тизимлари, эксперт тизимлари ва х.к.

Download 9,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   192




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish