С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet75/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   219
Bog'liq
С

Фазалар

Фаза чулгамларимипг

боши

охири

Биримчи

с,

с,

Иккинчи

С,

Cs

Учинчи

с,

с„





8.3-раем. Ротор кутбларида
^осил булувчи магнит
индукциянипг синусоидал
тацеимланиши.



117




Куввати 1000 кВА гача булкам дизель моторка мулжалланган СГД тимли геиераторлар х,ам чикарилмокда.
Капа кувватли геиераторлар, масалан, 100000 кВА ли турбоге- исраторлар ж уда юкори фойдали иш коэффиииенти, яъпи »/ = 0,98 га на булади.
Асинхрон машиналарининг статори синхрон машинаникидан деярли фарк, килмайди, аммо уларниш' роторидаги чулкам ига таш­ки манбадан х;сч кдндай ток берилмайди.

  1. Узгарувчан ток машинасининг чулгамлари

Узгарувчан ток машинасининг чулкамлари \ам узгармас ток ма- шинасиники сингарн бир ва икки кдтламли, кискартирилган ва туда кадамли булиб, куйидаги параметрлар билап тавсифланади: г — статор узагидаги пазлар сони; т — статор чулкамидаги фазаларсони; р — жуфт кутблар сони;
ц — фаза ва кутбга тугри келувчи пазлар сони булиб, уни куйи- дагича аникданади:


/■"■2pm' (81)
г — кутб урталаринииг орасидаги масофа (кутб булинмаси);
у — чулкам кодами, секциянинг кенглиги;
у — фаза чулкамларининг учлари орасидаги масофани курса- тувчи фаза кддами. Фаза калами куйидагича аниклаиади:
У, = з (8-2)
у ва у каяамларни, одагда г нинг бирор булаги ёки пазлар сони билан ифодаланади,
а = q электр градусларда улчанган пазлар орасидаги бурчак; унда Q статор узагининг кутб кенглиги орасидаги пазлар сони.
Роторнинг бир градусга бурил и ш бурчаги фазовий градус, ста­тор чулкамида \осил буладиган э. ю. к. векторининг бурилиш бур- чаги электр градус дейилади.
Икки кутбли машинада роторнинк бир марта туда айланишига бир дайр, яъни э. ю. к. векторининг \ам бир марта туда айланиши гукри келса, турт кутбли машинада роторнинг бир марта гула айла­нишига икки лавр, яъни э. ю. к. векторининг икки марта тула ай­ланиши туяри келади (8.4-расм).
Демак, кугблар сони 2р булган куп кутбли синхрон машинада роторнинг бир марта тула айланишига р сонли давр, яъни э. ю. к.


[ 18







8.4-расм. Фазовий на алсктр градусларпиш узаро
боглаиишига тсгишли рпсмлар.


ьекторининг р марта туда айланиши тугри келади. Шунга кура, бир
фазовий градус — р элсктр градус булади.

Кутб булинмаси г \амма вакд 180 элсктр градусга тенг булгани
2 2

учун = зг = з 180 = 120 электр градусга тенг булади.

  1. Синхрон генераторы статор чулгамининг электр
    юритувчи кучи


Статор чулгамининг хдр бир утказгичида х,осил булган э. ю. к.
нинг уртача к.иймати >^ам электромагнит индукция к.онунига бино-
ан £Sp = Byjv булади, бунда / — статор чулрами утказгичи узунлиги;

м\ v — магнит куч чизикдарининг \аракат тезлиги, ” ; В — х,аво
бушлигидаги магнит индукциянинг уртача циймати, Тл.


Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish