С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet41/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   219
Bog'liq
С

Мотор налита таъсир ттувчи каршилик момемтининг ортиши билан моторнинг айлантирувчи моменти ортади, камайиши билам эса камаяди. Бунда моторнинг частотаси \ам узгаради. Мотор ай-


58




лантирувчи момснтииииг узгариши билам унинг частотаси кай тарзда узгаришини ифодаловчи п=/(М) богланиш электр моторнинг ме­ханик характеристикаси деб аталади,
Узгармас ток моторлари учун механик характеристика тенгла- маси унинг куйидаги асосий курсаткичлари, яъни


£„ - kf tnP ифодаларни биргаликда М - кмФ/ ечишдан аникданади.


!>у тенгламалар систсмасидан n=f(M) богланишини топиш учун ластаввал моторнинг п частота билап айланишида \осил булган
£ = £Г;» Ф ифодасидан п = олинадн. Частотам им г бу ифодаси-
даги £ урнига уншп ток формуласидан топилгап £ = U-I^Rkий- матини куйиб, куйидаги генглама олинади:


Е„ /яхк = и /НМ + /fr>
АКФ АЕФ АЬФ А(.<1>



(6.22)


Ьу ифодадан мотор частотасини узгаргириш усулларини аник- лаш мумкин. Шунга бимоам, (6.22) ифодани мотор частота харак- теристикасининг тенгламаси дейилади. Узгармас ток моторлари- минг механик характеристикаси тенгламасини топиш учун (6.22) ифодадаги / урнига унинг М = к Ф/ ифодасидан олинган / - м
Н М Я 4 А; (1)
кийматини куйиш кифоя, яъни "


и /яхл _ и хя ..
А[.Ф АЬФ ' АеФ Аь А„Ф5 ' (6.23)
Демак, узгармас ток моторларининг (6.23) билам ифодаланган механик характеристика тенгламасига биноан идеал салт иш рсжи- мида, яъни М = М ~() булганда моторнинг тургун (узгармас) час­тотаси п = = п0 булади. Мотор вал и га мехамизмнинг бирор М
дийматли кдршилик момента таъсир эти ши билам унинг частотаси па га нисбаг , М ^исобига камаяди. бунда моторнинг айлан-
тирувчи момента /V/. гача купайиб, яъни М = Мс булиб, унинг на- сайган тургун частотаси куйидагича аникданади:
" dip м

\ак,икатан, мотор частотаси камайиши билам унинг якоридаги
U -Е
э. к), к. \ам камайиб боради. Бунда /» = — ■ 'я- бул гам и учун могор-


59


«имг айлантирувчи М = А\Ф/>( момеити к,иймати \ам моментлар мунозанати тиклангунча, яьни М = Л/ булгунча купайиб боради. М — М булиши бнлаи мотор частотасининг юклама сабабли па- сайиши тугайди на мотор инти узгармас частота билам tvpfvh ре- жимда ишлай бошлайди. Кдршилик моментиминг узгариши би­лам электр моторлармпнг частотаси ва демак, э. ю. к. куймати хдм узгариб, иатижада уларминг айлантирувчи момеити ,\ам момент­лар мунозанати тиклангунча уз-узидан узгаради. Электр мотор- ларнипг бу хусусияти уларминг асосий афзалликларидам бири ^исобланади. Электр моторлар табиий ва сунъий механик харак- теристикаларга эта булиши мумкин.


Якорь ёки ротор чулкамига кушимча гашк,и карт или к киритил- май номинал кучланиш ва номинал магнит ок,имда олинадиган л =ДА/) боглаииш Электр моаорннш табиий механик характерис- гикаси дейилади. Якорь ёки ротор чулкамига бирор танпуи кдрши- лик киритилгаида хдмда кучланиш ёки магнит ок,имнинг номинал- дан фарк, к,плганда олинадиган п = f[Sf) бокланиш моторнинг сунъ­ий механик характеристикам дейилади. Дйлаитирувчи момент узгариши билап мотор частотасининг узгариш даражасига кдраб куйидаги механик характсристикалар булиши мумкин:

  1. мутлацо кдттик, характеристика. Айлантирунчи моментнинг номинал кийматгача узгаришида частотаси узгармай к,оладиган мо­тор мутлак,о кдттик, характсристикага эта мотор дейилади. Бундай механик характеристикага синхрон моторлар эта булади;

  2. к,аттик характеристика. Айлантирувчи моментнинг номинал к,ийматгача узгаришида частотасининг циймати бир озгина, яьни 5—10 фоизга узгарувчи мотор кдпик, характеристикага эга мотор дейилади. Бундай механик характеристикага иарадлел кузгатишли узгармас ток ва нормал тузилишдаги асинхрон моторлар эга бу­лади;

  3. юмшок характеристика. Айлантирувчи моментнинг номинал Кийматгача Узгаришида частотасининг к,иймати кескин узгарувчи мотор юмшок, характеристикага эга мотор дейилади. Бундай харак­теристикага кетма-кет кузгатишли узгармас ток ва махсус тузилиш- даги асинхрон моторлар эга булади.


  1. Узгармас ток моторларини ишга тушириш

Агар тинч турган моторпи электр тармогига улаб, уида ^арши- лик моментидан капа булган айлантирувчи момент \осил килинса, у айлана бошлайди. Айланиш частотасининг ортиб бориши билан якорда Х.ОСИЛ буладиган э. ю. к. хдм ортиб боради, натижада, якорь токи ва, демак, айлантирувчи момент камайиб боради.


60




Айлантирунчи момент климат и каршилик моментигача камай- ганда, яъни М = М булиб, моментлар мувозапати тикланганда, час- тотанинг оргиб борти жараёни туга иди на мотор берилган узгар- мас частотада ишлай бошлайди. Тинч турган моторни члектр 'гар­мония улаб, унинг частотасини п = 0 дан п = »
l = const гача оргиб боришидаги жараёни моторни ишга тушириш жараёни дейилади. Бу жараёни ишга тушириш токи /иш|, ишга тушириш мо- менти Мшт на ишга тушириш накди /мшт лар билан характсрланади.
Электр тармотига уланган моторнинг тинч тур га н якори чулга- мида косил булган ток унинг и ш га тушири ш то к и дсб атала- ди. Якорнинг тинч колатила п = 0 булга ни сабабли £ = О булади. Демак. ишга тушириш токининг кий маги куйидагича ифодаданади:

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish