С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма


Мотор валика таъсир зтувчи моментлардан яна бирини динамик момент М дейилади. Динамик момент куйидатича ифодаданади



Download 1,66 Mb.
bet40/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   219
Bog'liq
С

Мотор валика таъсир зтувчи моментлардан яна бирини динамик момент М дейилади. Динамик момент куйидатича ифодаданади:


54


(6.6)








dot (JDl dn


dt


375 di


бунда J = mp1


GD-


кГ • m2 ёки кГ • м • сек2 — мотор пали билам бир-


с1ш
dt


галикда аиланастган к,исмларнинг инерция мо-
меити;

G
, т — тегишлича огирлик кучи ва унинг массаси;
p,D. к — тегишлича \аракатлаиаётган ^исмларминг инер-
ция ралиуси, диаметри на тезлаииши;

GI)1 — силташ моменти. Якорь ёки роторга тегишли сил-
таш ёки инерция момснтларининг киймати мо-
тор каталогларида келтирилади. Мотор билам ай-
ланунчи ва турли шаклларга эга кис мл ар учуй эса
J ва GD2 нинг киймати техник маьлумотнома-
ларда келтирилади:

dn
dt


еки — мотор валининг тезлаииши.
Демак, динамик момент косил булиши учун бирор сабабга кура частотанинг узгариши кифоя. Масалам, мотор ни ши га туширишда унинг частотаси ортиб боради. Бунда ^ > 0 булиб, айлантирувчи моментга тескари йуналган динамик момент косил булади. Мотор- пи тормозлашла эса унинг частотаси камайиб бортани учун < О булади. Бунда косил булган динамик момент мотор частотасининг насайиншга халак,ит беради, яъни тормозловчи моментга нисбатан тескари йуналади.
Моторнинг узгармас частота билам айланишида эса ^ = 0 булиб, динамик момент косил булмайди. Моторнинг узгармас частота би­лам айланаётган колати унинг тургун долати дейилади. Демак, мо­тор валигатаъсир этувчи моментларнинг мувозанаттенгламаси уму- мий колда куйидагича ифодаланади:


±А/ ± М. = J


dn, _ GO1 dn


dt


375 dt


(6.7)


Айлантирилаётган иш механизми, кунинча, реактив кдртилик моментига эга булади. Бунда моментларнинг мувозанаттенгламаси куйидагича ифодаланади:


М -М„-= М„


GO1 dn 375 dt


(6.8)


Моторнинг тургун режимида, яъни «=const булганда (6.8) тент- лама яна кам соддалашади:


М= М.
С


(6.6)


55




Демак, тургун режимда моторнинг айлантирувчи моменти ста- тик кдршилик моментига генг ва у билан доимо мувозанатда була- ди. Агар Л/ к,иймати узгариб, масалан, М < Л/, булиб колса, у \олда моторнинг айлантирувчи моментининг к,иймати \ам момснтлар му- возанати бошкд настрой,тургун частотада тиклангунга кддар купайиб боради.

  1. и фолата биноан моторнинг айлантирувчи моменти куйи- дагича аникданади:

М = А/ - - 6')Лм - 9550 /!|
" | Нм| - 975 й“ , кГм (6.10)
(1) Inn и п
Мотор валидаги фойд;и1и момент куйидагича тонилади:
М, = 9550 - 1 (м = 975 Р-, кГм, (6.11)
Мотор шчитида унинг номинал фойдали куввати Рн, токи /и, кучланиши Un ва айланиш частотаси яп курсатилган булади. Ьу кдй- матларга биноан моторнинг номинал айлантирувчи моменти куйи- дагича аникданади:
Д/н= 9550-й"Нм = 975 ^' кГм, (6.12)
бунда Рп, кВт; пи,- \исобида; электромагнит момент мотор ва­лидаги моментдан 2ч-5% гагина катта булгани учуй Мэм-Д/, деб Кабул к.илинади.

  1. Кдршилик ва силташ моментларини мотор валидаги частотага келтириш

Моторнинг частотаси купинча иш механизмига керак микдор- дан юк,ори, айрим \олларда эса наст хдм булади. Бундай лолларда мотор частотаси ни пасайтирувчи ёки купайтирувчи механик узат- ма (к,иск,ача — узатма) дан фойдаланилади.
Демак, мотор ни айлантирувчи Л/, иш механизмнинг кдршилик Л/ моментлари \амда айланувчи к,исмларнинг силташ СТУёки инер­ция J моментлари турли частота билан айланувчи валларда косил булиши мумкин. Аммо мотор валига таъсир этувчи моментларнинг мувозанат тенгламаси (6.8) ни тузи шла \амма моментлар мотор ва­лидаги частотага келтирилган булиши керак. Моментларни бир хил частотага келтиришда сисгеманинг энергетик баланси узгармасдан к,олиши керак. Демак а» частотадаги кдршилик моменти Мм ни мотор частотаси ши га келтириш учун куйидаги тепглама, яъни


56


м




I м


ОТ.


I


Л/Сги


M


тузилади. By тенгламадан кдршилик момеитиниш мотор валила! и частотага келтирилгаи к,инмати А/ куйидашча аникданади:


Мс - М,м ^ 1
ОХ. Чу


Ч-»
'Чу


(6.13)


бунда wmcv him механизми иалидаги nacroia;
// — узатманииг фойдали иш коэффициент;
' - , — узатмаиинг узатиш сони.
а,мс\
Агар узатма п элсмснтдап иборат булса, у \олда (6.13) формула- ниш ку'йидаги умумий нфодаси олинади:


U “ А/ ,


1
Р-',. Ч.л 'К: Ч,


(6.14)


бунда


'"М . _ <”|
1*3_

Гг>( “ 6/h


ва х,оказо.
Хдр бир валдаги кинетик энергия зах,нралари йигиндисининг узгармаслиги асосида тузилган куйидаги тенгламадан инерция мо- ментларининг мотор валнга келтирилгаи киймати J
топилади:


j «м _ j "К, , J "Н , j «к , , j


Cl
1


Демак, J нинг к,иймати куймдагича ифодаланади:


J





(6.15)


бунда JM — мотор якорининг (роторининг) инерция моменги.
Силташ моментларининг мотор налита келтирилгаи к,иймати \ам юк,оридаги сингари ифоладан топилади, яъни


GD1 = GDI + 67?' + С[>2


*


,2 Л
(] -/2






GD2
i1' ;3


(6.16)


бунда GD2 GET-


  • мотор якорининг силташ моменти;

  • система силташ моментларининг мотор вал и га кел-
    тирилган к,иймати.



57




FCM и ,, ' Мс«м- Чу




м = ^г<> 1
«>у, >)у

(6.17)

М. =9,55
«мДу

(6.18)


бунда Л7. — илгарилама каракагдаги кж каршилик момемтининг мотор валидаги айламма каракатга кслтирилган кий- маги.
7 2
I г I •• ППГ rW«
Шуига ухшаш 2 2 дан мотор вал и га кслтирилган инерция
момемтининг киймати топилади:


Силташ момемтининг мотор вал ига кслтирилган киймати куйи- дагича ифодаланади:


2 = 365 = 36561"
I п


(6.20)


Айланма ва илгарилама \аракат киладигам элементлардан ибо­рат системанинг келтирилган кийматлари умумий \олда куйидаги- ча ифодаланади:
J
= J" + У' ,2 + j2 :г' -2 + + Jn 2 T"-J + т ((,’М
/| '| >2 '\ '2—1ц V'W


GD2 ^Gn2 + Cf+ffi + ... + ^
6 /| /2 h '2 Л ям


(6.21)


  1. Узгармас ток моторларининг механик характеристикаси


Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish