С. Мажидов электр машиналари ва электр юритма



Download 1,66 Mb.
bet176/219
Sana21.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#47008
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   219
Bog'liq
С

Демак, к,изиш элементи \арорати ундан утган катта кдйматли
мотор токи таъсирида маълум даражагача кугарилганда, биметалл

пластинкаси \ам кдзиб эгила
бошлайди ва натижада ричаг
4 билан моторни бошкдрувчи
контактор чулгами занжири-
га кетма-кет уланган иссикдик
релесининг контакта бочила-
ди. Бунда мотор электр тар-
могидан ажратилади. Мотор-
ни кдйта ишга тунифиш учун
даставвал реле контакта 6 ни
нормал, яъни туташган \олат-
га келтириш керак. Бунин г
учун к,айгариш тугмаси 7 дан
фойдаланилади.



1





16.8-расм. Иссиклик релесининг
тузилиши.



19-


289




  1. Электр юритма х,амда автоматикада ишлатиладиган баъзи датчик, цурилма ва мантик,ий элементлар

Турли технологик параметрлар, яъни масофа, частота, юклама, босим ва бошкдлар таъсирида автоматик системага сигнал берувчи аппарат технологик датчик деб аталади. Буларга мисол к,илиб куй- идаги аппарат ва релеларни курсатиш мумкин.


  1. Йулакай датчиклар (алмашлаб улагичлар)








0)









а — йулакай микродатчигининг; б — барабанли
йулакай датчигининг; в — индуктив йулакай
датчигининг схематик тузилишлари



Йулакай датчикларни
йулакай алмашлаб улагич
деб хам аталади. Хдракат
йулидаги иш машинаси то-
монидан таъсирланиб, баъ-
зи контактлари туташиб,
к,олган контактлари эса аж-
раладиган аппаратни йула-
кай алмашлаб улагичи деб
аталади. Иш механизмидан
таъсирланишига караб бун-
дай датчиклар, асосан, икки
типдачикдрилади. Биринчи
типдагиларнинг контактла-
ри бевосита механик таъсир
натижасида хдракатга келса,
иккинчи типдагиларникига
механик таъсирнинг кераги
булмайди. 16.9-расм,
а да
автоматика системаларида
жуда кенгтаркдлган йулакай
микродатчигининг схемаси
курсатилган.

Иш механизми уз \apa-
кат йулида штокни босиши
билан нормал холда ёпик,
контактлар очилади, очик;-
лари туташади. Микродат-
чик жуда кичик габаритли
булиб, 380 В кучланишда 3
А гача булган ток занжир-
ларини узиб-улашда кулла-



290




нилади. Бундай датчикнинг хизмат даври унинг контакт \олатла- рининг 5-г 10- 10
6 марта алмашиниши билан характерланади. Агар иш механизми айланма х,аракат к,илса ёки тукри чизикди хдракат йулига датчикни урнатиш нокулай булса, у ^олда 16.9-расм, б да курсатилган барабанли йулакай датчикдан фойдаланилади.
Бунда барабан бирор узатма билан айланувчи механизм вали оркали \аракатга келтирилади. Барабан айланиши билан унинг сир- тидаги пазларига турли бурчак фаркдда урнатилган кулачок / лар контакт системаси 2 га таъсир этиб, уни \аракагга келтиради. На- тижада автоматик системага керак булган сигнал олинади.



Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish