1. Ер шаридаги бир бирига туташиб кетган барча сувли ҳудудларни Дунё океани деб атаган Француз гидрографининг исми



Download 15,83 Kb.
Sana25.02.2022
Hajmi15,83 Kb.
#256054
Bog'liq
Тест


Тест саволлари

1. Ер шаридаги бир - бирига туташиб кетган барча сувли ҳудудларни Дунё океани деб атаган Француз гидрографининг исми


А) Кларэ де Флория.
Б) Магеллан
В) Дрейк
Г) Кук

  1. Дунё океани тўғрисидаги маълумотларни тўплаган олимларнинг исми.

А) Кларэ де Флория, Ж.Мерре
Б) Магеллан, Дрейк, Кук
В) А.Ренар, Дрейк, Кук
Г) Кларэ де Флория, Магеллан,

  1. Океанларни илмий жиҳатдан ўрганиш нечанчи йилдан бошланган.

А) 1890 йилда
Б) 1883 йилда
В) 1863 йилда
Г) 1873 йилдан
4. Келиб чиқишига кўра энг кўп тарқалган денгиз ётқизиғини кўрсатинг.
А. Территен
В. Хемоген
С. Политен
Д. Органоген
5. Денгиз ва океанлардаги органик жинсларни кўрсатинг.
А. Айсберг ётқизиқлари
В. Атолл
С. Территен
Д. Хемоген
6. Денгиз сувининг ўртача шўрлиги
А. 3,5 г/л
В. 4,5 г/л
С. 2,5 г/л
Д. 1,5 г/л
7. Океан чуқур тарновлари
А. 3000 м – 4000 м гача
В. 1000 м -2000 м гача
С. 2000 м – 3000 м гача
Д. 7000 м – 11000 м гача
8. Шельф бу.
А. Денгизнинг энг чуқур жойи
В. Денгизнинг ўрта чуқур жойи
С. Денгизнинг саёз жойи.
Д. Денгизнинг қояли тик қирғоғи
8. Океанлар рельефида нечта йирик геоморфологик бирликлар ажратилган?
А) Учта: материкларнинг сувости чеккаси, Дунё океани ложаси ва ўртаокеан тизмалари (ЎОТ)
Б) Иккита: материкларнинг сувости чеккаси, Дунё океани ложаси
В) Тўртта: материкларнинг сувости чеккаси, Дунё океани ложаси ва ўртаокеан тизмалари (ЎОТ), материк этаги
Г) Битта: материкларнинг сувости чеккаси
9.Материкларнинг сувости четлари ёки континентал четлар кон­тинентлар ва океанлар орасидаги зоналар ҳисоблананиб, улар нечта турга бўлинган?
А) Битта: пассив (атлантик),
Б) Иккита: фаол (тинчокеани) ва трансформали
В) Учта: пассив (атлантик), фаол (тинчокеани) ва трансформали
Г) Тўртта: материк этаги, материкларнинг сувости чеккаси, фаол (тинчокеани) ва трансформали
10. Шельфнинг океан томонидаги чеккасида континент ёнбағрига ўтишида рельеф нишаблигининг кескин ошган жойининг номи.
А) Шельф
Б) шельф увати
В) материк этаги
Г) Атолл
11. Денгиз ва океан ҳавзаларига келтирилган чўкинди материалларнинг чўкмага ўтиш жараёни.
А) Седиментогенез
Б) Седиментоген
В) Магматоген
Г) Литогенез
12. Таркиби ва келиб чиқиши бўйича денгиз ётқизиқлари турлича бўлган чўкинди материалдан таркиб топган бўлиб, уларнинг шу белгиларига қараб қандай турлари ажратилади.
А) терриген, биоген ёки органоген, хемоген,
Б) вулканоген.
В) биоген ёки органоген, хемоген
Г) хемоген
13. Маржон рифларининг нечта асосий турлари ажратилади.
А) Учта: соҳилбўйи, тўсиқ (барьер), атолл.
Б) Иккита: терриген, биоген.
В) Тўртта: тўсиқ (барьер), атолл, вулканоген, хемоген
Г) Битта: вулканоген
14. Абиссал котловиналар орасида жойлашган бўлиб, улардан 1000 м дан ортиқ кўтарилиб турувчи баландликлар .
А) Сувости тепаликлари
Б) Сувости тоғлари
В) Материк сувости четлари
Г) Литораль
15. Барча океанларни кесиб ўтувчи узунлиги 60 минг км дан ортиқ бўлган ягона тоғ тизими.
А) Ўрта океан тизмаси
Б) Сувости тоғлари
В) Материк ёнбағри
Г) Материк сувости четлари
16. Денгизлардаги кремнийли сувўтлари қолдиғида тўпланадиган чўкиндилар.
А) Маржонлар
Б). Диатомли ил
В) Радиолярийли ил
Г) Яшил ил
17. Денгиз сувида неча хилдан кўп кимёвий элементлар мавжудлиги аниқланган.
А) 80
Б) 90
В) 85
Г) 75
18. Ўрта ҳисобда Дунё океанининг 1000 г сувида неча грамм эриган тузлар учрайди.
А) 30
Б) 35
В) 40
Г) 45
Download 15,83 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish