Руйхатга олинди



Download 1,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/115
Sana22.02.2022
Hajmi1,88 Mb.
#110583
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   115
Bog'liq
jahon tarixi

 
2-савол баѐни* 
1862 йил деҳқонлар қўзғолони. XIX асрнинг иккинчи ярми янги 
қўзғолонлар билан бошланди. Булардан энг каттаси 1862 йилда Чинчжу 
округида (Кѐнсандо провинцияси) ва мамлакатнинг бошқа ҳудудларида 
руй берди. Амалдорларнинг ўйлаб чиқарган 60 минг нян миқдордаги 
тўланмай қолган қарзлар хақидаги сафсатаси ва бу қарзларни аҳолидан 
ноқонуний ундириб олиш талаби Чинчжу деҳқонларининг қўзғолонига 
сабаб бўлди. Белкурак ва бамбук таѐқлари билан қўролланган минглаб 
деҳқонлар округ марказига бостириб кириб манфур амалдорларни 
жазоладилар. Бундан сўнг атрофдаги заминдорларга зарба бериб уларнинг 
мол-мулкини бўлиб олдилар. Бир ҳафта ичида қўзғолончилар округнинг 22 
вилоятига тарқалиб кетдилар. Бу вақт давомида заминдорларнинг 182 уй-
жойлари вайрон қилиниб, ѐндирилиб ва 100 минг нян миқдоридаги мол-
мулк талон-тарож қилинди. 
Чинчжу қўзғолонидан кейин бошқа округларда ҳам бирин-кетин 
қўзғолонлар 
кўтарилди. 
1862 
йилнинг 
март 
ойида 
Чолладо 
провинциясидаги 3 мингта Иксана деҳқонлари қўзғолон кўтардилар. Апрел 
ойида бир неча минг қўзғолончи деҳқонлар Кэрѐндаги (Кѐнсандо 
провинцияси) қамоқхонани забт этиб, махбус ўртоқларини озод қилдилар; 
солиқ рўйхатлари сақланадиган ҳукумат муассасаларига ўт қуйдилар; 
ундан кейин амалдорлар ва заминдорлар уй-жойларини вайрон қилишиб, 
уларнинг мол-мулкини бўлиб олдилар. Энг манфур амалдорлар ўлдирилди. 
Шу тарзда бошқа бир қатор ҳудудларда ҳам қўзғолонлар бўлиб ўтди. 
Кореяда 1862 йил - деҳқонлар қўзғолони йили бўлди. 10 ой давомида 
10 минглаб одамлар иштирокида 21 та йирик деҳқонлар қўзғолони рўй 
берди. Аммо бу қўзғолонларнинг ҳаммаси бостирилган эди. Бу 


қўзғолонлар тартибсиз, чала бўлиб, мавжуд тузумга қарши оммавий 
ташкиллаштирилган курашга айланмади. Деҳқонлар одатда, ўз округ ва 
провинцияларида - эски ҳукмдорлар ўрнига, янги ва яҳши ҳукмдорларни 
сайлаш ҳаракатида бўлар эдилар. Аммо, мамлакатнинг ҳар жойларида 
бўлиб ўтадиган бу чала, тартибсиз деҳқонлар қўзғолони ҳам ҳукумат 
асосларини заифлаштирар эди. 
XIX 
асрнинг 
биринчи 
ўн 
йилликларида 
эски 
феодал 
муносабатларининг секин ва оғир парчаланиш жараѐнлари Кореяни чуқур 
инқирозга олиб келди. Бу даврда бошланган деҳқонлар қўзғолони асрнинг 
иккинчи 
ярмида 
кучайди. 
Сақланиб 
қолган 
қолоқ 
феодал 
муносабатларнинг ҳукмронлиги мамлакатни қашшоқлашишига олиб келди 
ва унинг ташқи хавфга қарши курашиш қобилиятини сусайтирди. Кўп 
ўтмай чет эл колонизаторларининг Кореяга қилган ҳужуми корейс 
халқининг аҳволининг яна ҳам ѐмонлашишига олиб келди. 

Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish