Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


О дам ирқл ари . И р қч и л и к ва социал д а р ви н и зм н и н г тан-



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   151
Bog'liq
True (1)

18. О дам ирқл ари . И р қч и л и к ва социал д а р ви н и зм н и н г тан- 
қид и
Мехнат, ижтнмоий турмуш тарзи ва мехнатнинг тури бутун инсоният 
эволюциясига ниҳоятда катта таъсир кўрсатган Эволюцияни харакатланти- 
рувчи кучлар таъсирида одам аждодларида ти к юриш, маъноли нутк, меҳ- 
нат органи сифатидаги кўл шаклланганидан кейин жисмоний тузилиш жуда 
секин ўзгариб борган ва иккинчи даражали белгиларнинг бир оз ўзгариши- 
дан иборат бўлиб колган. Хозирги вактда ер юзида одам эотининг битта 
тури яшайди. Барча одамлар калла суяги, мияси, оёқ панжалари тузили-
www.ziyouz.com kutubxonasi


О
д а м
и р қ л а р и . И р ц ч и л и к ва с о ц и а л д а р в и н и з м н и н г т а н қ и д и
www.ziyouz.com kutubxonasi


70
О д а м па й д о б ў л и ш и
шининг бир хиллиги, қони группасининг бир хилда бўлиши, наслининг осон 
чатишувчанлиги ва серпушт бўлиши уларнинг хаммаси бир турга мансуб 
эканлигини кўрсатади.
Якин вактларгача одамэод учта катта и ркка : австрало-негроид (эква 
ториал), европеоид (евросиё), монголоид (осиё-америка) иркларига бў- 
линар эдн. Бирок кўпгина олимлар австрало-негроид иркни иккига — авс- 
тралоид ва негроид иркларга бўладилар. Ш у нд ай килиб, тўртта и рк фарк 
килинади. Буларнинг хар бири кенжа иркларга бўлинади (улар 30 тадан 
о р т и к ). Бундан таш кари, катта ирклар бир-бири билан мулокотда бўла- 
диган зоналарда шаклланган аралаш, яъни қурама ирклар хам бор
Ирклар ўртасидаги фарк уларнинг морфологик хусусиятларидан: тана 
терисининг, соч, кўзларининг ранги, бурун, лаблар ва бошкаларнинг шакли- 
даги фарклардан иборат. Бундай фарклар ҳар хил табиий шароитда яшаган 
популяциялардаги одамларда качонлардир лайдо бўлган. Масалан, тана 
терисининг кора ранги (кора пигментацияси) қуёшнинг равшан нурларига 
карши организмнинг ҳимоя мосламаси сифатида пайдо бўлиши мумкин; 
ж и нгал а к сочларда иссикдан саклайдиган хаво катламлари бўлади. Евро- 
пеоидларнинг оч рангли териси ультрабинафша нурларни ўтказади ва шу 
йўл билан одамни рахит касаллигидан сақлайди, тор кнррабурун нафасга 
олинадиган хавони илитади. Аклий кобилият, тафаккур, н у т к жиҳатидан 
олганда, ҳар хил ирклар ўртасида хеч қандай мухим фарк йўк, барча ирк- 
лар биологик жиҳатдан бир-бирига тенг.
Ҳар хил и ркка мансуб халклар бнр канча ижтнмонй-иктисодий фактор- 
ларга кўра маданий ривожланишнинг турли босқичларида туради.
Социал муносабатлар ривожланиб борган сари одамэод иркларининг 
алоҳидаланиши ва улар ўртасидаги морфологик фарк аралаш никоҳлар 
натижасида камайиб боради.
И рклар тўғрисидаги фан — иркш унослик иркларнинг келиб чикишини, 
улар ўртасидаги кариндошлик муносабатларини, уларнинг ўзига хос бел- 
гилари ва у ёки бу и р к тарихан жойлашган муҳит шароитини ўрганади. Ш и н -
ган материаллар одам пайдо бўлиши проблемасини ҳал килиш учун му- 
ҳимдир. Б уржуа мамлакатларида реакцион олимлар иркчиликни тарғиб 
киладилар. Иркчиликнинг моҳияти одамзод ирклари гўё тенг эмас: баъзи 
ирклар олий, бошкалари тубан бўлади, деган даъводан иборатдир. Иркчи- 
лар баъзи халкларнинг иктисодий ва маданий жиҳатдан қолоклигининг 
сабаби уларнинг «биологик жиҳатдан норасолигидадир» деб хисоблайди- 
лар.
Иркчилар иркий фарқларни тур ва ҳатто авлодга (уруғга) хос фарк 
деб биладилар. Улар ирклар келиб чикиши жиҳатидан бирлигини тан ол- 
май, ҳар бир ирк ўэ аждодидан келиб ч и кк а н ва кариндошлик алокалари 
билан бошка иркларга боғланган эмас, деб даъво киладилар. Ҳар кандай 
ирк вакиллари орасида факат ўз ирки бошка иркларга караганда устун
www.ziyouz.com kutubxonasi


О д а м и р к я а р и . И р к и и л и и ва с о ц и а л д а р в и и и э м н и н г т а н қи д и
71
туради, деб нсбот килишга уринадиган цркчиларни учратиш мумкин.
И р м а р н и «олий» ва «тубан» иркларга бўлиш назарияси империалис 
ти к урушларнн, мустамлакачнлик ва бошка иркларни камситиш сиёсати- 
ни о клаш га қаратилган.
Яшаш учун кураш конунлари ва табиий танланиш бутун табиатда кан- 
дай таъсир кўрсатса, инсоният жамиятида *ам шунга ўхшаш таъсир кўр- 
сатади, деган гайри илмий реакцион н а з а р и я — социал дараинизм иркчи- 
л ик назарияларига жуда яқин туради.
Социал-дарвинистлар ҳозирги капитализм биологик жихатдан анча ким- 
матли бўлган одамларнинг табиий йўл билан танланиб бориши учун ҳам- 
ма имкониятларни очиб беради, деб ҳисоблайдилар. Улар нуктаи назарига 
караганда, социал тенгсизлик ва ж амиятнинг синфларга бўлиниши табиий 
танланиш назорати остида бўладиган одамларнинг биологик жиҳатдан тенг- 
сизлиги окибати эмиш. Бу сохта назариянинг дарвинизм билан ҳеч кандай 
алокаси йўклигини ва капиталистик жамиятни оклашга уринишдан иборат 
эканлигини кўриш кийин эмас
I. Барча одамзод ир кла р и битта тур га м ансублигига кандай далиллар келтириш мум- 
кин? 2. « И р кч и л и к наэаринси» ннма ва уни нг реакиион м оҳняти нимадан иборат? 
3. Социал д арвнниэм нинг идеологик м оҳняти нимадан нборат ва у ким ларга хиэмат 
килади? 4. И р кч и л и к ва социал дараиниэм тўтрисида гаэета хабарлари, радио ва 
телевиэион эш иттнриш лардан сиэга маълум бўлган ф актларни келтиринг
www.ziyouz.com kutubxonasi



V ! *
1
-

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish