Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   151
Bog'liq
True (1)


Л ■*'
<
/
*
 
л %
» г
I
£Л
» н
»>£
4* 
%
и к ♦
г)Сн*

1
Г - '
* •
Р
» /

0ФК. 
* •  
-
\ Г
"5
1*
л ч
•V:
#

* * * ч
* к |
- 4 £ : , • • >
1
'
| Г ^
Л
а ч
* 4 *
ш

* . 4
■*Р • 
А 4к.я
. * - . .
у
- > Я
>— * ч * » г . # 2 1
к;
• м * *
www.ziyouz.com kutubxonasi


VII б о б
О р га н и зм л а р н и н г кўлайиш и ва индивидуал 
ривож ланиш и
47. Ҳужайра бўлиниш и. М итоз
Кўпайиш ҳаёт моҳиятининг энг муҳнм хусусиятларидан биридир. Бак 
териялардан тортиб сут эмизунчиларгача бўлган барча тирик органиэмлар 
истисносиз кўпайиш кобнлиятига эга. Хар бир ҳайвон ва ўсимлик турининг 
яшаши, ота-она индивидлар билан авлодларн ўртасидаги изчиллик факат 
кўпайиш туфайли сакланиб колади.
Ш артли равишда кўпайиш деб атаса бўладиган процессни молекула- 
лар доирасида олиб караладиган бўлса, у Д Н К нинг ўз молекулалари сонини 
икки ҳисса орттира олишдек ўзига хос лаёкати билан ифодаланади (152- 
бет). Х уж айра даражасида митохондриялар билан хлоропластлар сингари 
органоидлар бўлнниш йўли билан кўпайиш хусусиятига эга. Бир хужайрали 
ва кўп хуж айрали организмларнинг ҳужайралари бўлиниш йўли билан кў- 
паяди. Организмлар кўпайиш ннинг шакллари жуда хилма-хил ва м ураккаб, 
лекин жинссиэ ва жинсий кўпайиш нинг хамма усуллари асосида хуж а йра- 
нинг бўлинишн ётади.
М итоз. Э укариотик ҳужайралар бўлиниш ининг асосий усули митоздир 
(юнонча «митос» — ип — деган сўздан олинган,
Х уж айраларнинг бўлинишга тайёргарлиги интерфаза даврида бошла 
нади. Тайёргарликнинг энг муҳнм процессларидан бири Д Н К синтези, яъни 
молекуласининг икки хисса кўпайиб олишидир, бу процесс интерфаза дав 
рининг ўрталарига тўғри келади. Ш ундан килиб, митоэга синтеэдан кейин 
Д Н К микдорими икки ҳисса ошириб олган ҳужайралар киради (152 бет).
Митозда тўртта фаза: профаза, метафаза, анафаза, телофаэа ф арк ки 
линадн. Профаза вактида ядрода ингичка-ингичка иплар пайдо бўлади. Бу 
иплар хромосомалардир. Профазада улар спирал бўлиб ўралади ва шу са 
бабдан калта тортиб, йўғонлаша бошлайди.
Профаза охирларида хромосомаларнинг ҳаммаси оптик микроскопда 
яхшн кўринадиган бўлиб қолади, уларнинг катталиги, шакли, тузилиши, 
сонини аникласа бўлади. Ҳар бир хромосома тортма билан бнр-биридан 
ажралиб турадиган бир неча кисмдан иборат к а тт и к ч ў зи қ таначадир Н
Бнрламчи тортма ёки цетромера фарк килинади (юнонча «мерос»— кисм 
деган сўздан ол инган). Хромосомада иккиламчи тортма ҳам бўлиши мум- 
кин.
Ҳ а й в о и л а р қ у ж а й р в с и м и т а э н н и н г м и к р о с к о п д а о л и н га н ф о т о с у р в т и .
| П р о ф а з а (п л с тд а ) — х р о м о с о м л л а р ц и т о п л а э м а д а э р и и и ж о й о л га н ; м а та ф а э а (ч а п д а ) — х р о - 
м о с о м а л а р т а р т и й га туш м б , б и г г а та и и сл и и д а ё т а д и ; аиаф аэа (ю к а р и д а ) — х р о м о с а м а л а р
қ у ж а й р а и и н г ц у т б л а р н га ц а р а б тарцалм б б о р а д и .
www.ziyouz.com kutubxonasi


174
О р,
Хар бир хрпмосома спирал бўлиб ўралган иккита Д Н К ипидан (моле- 
куласидан) ташкил топган, булар хроматидалар ёки қиз хромосомалар деб 
аталади.
Профаэа вактида центриолалар, булар эса ҳар бир хужайряда иккита- 
дан бўлади, хуж айранинг карам а-қарш и кутблари томон таркалиб келади 
ва уларнинг ўртасида бўлиниш урчуғи (д уги) ҳосил бўлади. Профаэа охи 
рида ядро пардаси эриб кетади ва хромосомалар цитоплазмала эркин ту- 
риб колади, ядрочалар йўколиб кетади.
Профаэадан кейин митоэнииг метафаэаси бошлаиади. Метафаза вакти 
да бўлиниш дугининг хосил бўлиши поёнига етади ва хромосомалар дук- 
нинг экнаториал текислигига жонлашади. Хромосомалар метафаза пластин- 
касини хосил килади ва ҳар бир хромосома ўэининг марказий кисми билан 
(центромераси билан) д ук ипларининг бирига бирикади. Хар бир хромо- 
сомада хроматидалар бир-биридан ажралиб. алоҳида бўлиб о л а д и Д р
Хромосомаларнинг хаммаси дук ипларига бирикиб олганидан кейин, 
хар бир хромосоманинг хроматидалари ҳуж айра кутбларнга тпмон тарка- 
ла бошлайди: бир хроматида хуж а йранинг бир кутби га , иккинчиси эса ка 
рама-карш и томондаги кутбига караб боради. Хроматидаларнинг хуж а й- 
ра кутблари томон та ркалэ бошлаши митознинг навбатдаги.фазаси — ана- 

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish