Ўрта ма кта бни нг 10- 11- синфлари учун дарслик


Сунъий танлаш. Ҳайвон зотлари ва ўси м л и к навлари эволю -



Download 7,75 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/151
Sana28.05.2022
Hajmi7,75 Mb.
#614080
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   151
Bog'liq
True (1)

5. Сунъий танлаш. Ҳайвон зотлари ва ўси м л и к навлари эволю - 
циясининг ф акторлари
Д арвин хонаки хайвонларкинг янги зотлари билан маданий ўсимликлар- 
нинг янги навларини кандай яратиш практикларга яхши маълум, деб ҳи- 
соблаган. Ш ун га кўра, у аввал хайвон зотлари на ўсимлик навлари, кейин 
эса табиий холатдаги турлар хосил бўлиши сабабларини ўрганган ва шун- 
дай йўл тутилганида ўзининг фикрлари анча далил-исботли бўлади, деб 
ўйлаган.
Зотлар ва навларнинг хилма-хиллиги. Утган асрнинг 40-йилларида ко- 
рамол (сут, гўш т, сут-гўш т й ўна л иш нд а ги ), от (оғир юк тортувчи, пойгачи), 
чўчка , ит, ш унингдек. товукларнинг ж уда кўп зотлари маълум эди. Буғдой- 
нинг 300 дан ортик, токнинг 100 дан ортик нави бор эди. Битта турнинг ўзига 
мансуб зотлар ва навлар бир-биридан кўпинча шу кадар катта фарк кила- 
дики, уларни хар хил турларга киради, деб ўйлаш мумкин. Хар бир зот ски 
хар бир нав кайси белгилари учун кўпайтириладиган бўлса, улар шу белгиси 
жихатдан инсон манфаатларига ҳамиша мос келади.
Турлар доимийлиги ва ўэгармаслиги тўғрисидаги таълимотнинг кўпги на 
тарафдорлари хар бир зот, ҳар бир нав алохида-алоҳида ёввойи турдан ке- 
либ ч и кка н , деб ҳисоблаганлар. Д арвин хонаки ҳайвонларнинг хар хил зот- 
ларини синчиклаб ўрганиб чикиб, жуда турли-туман хонаки ҳайвон зотла- 
рини бўлсин, маданий ўсимлик навларини бўлснн, инсоннинг ўзи битта ёки 
бир нечта дастлабки ёввойи турни хар хил йўналишда ўэгартириб яратган, 
деган хулосага келган. Д арвин хонаки каптар зотларининг келиб чикиш ини 
айникса батафсил текш ирган.
Зот ва навларнинг келиб чиқиш и. Бир бнридан катта ф арк килиш ига ка- 
рамай, хонаки каптар зотларининг жуда муҳим умумий белгилари бор. Хона- 
ки каптарларнинг ҳаммаси жамоа бўлиб яшайдиган қуш лардир, улар ёввойи 
каптарлар сингари дарахтларга эмас, балки биноларга уя куради. Хар хил 
зот каптарлар осон чатишади ва серпушт насл беради Д арвин хар хил эот- 
ларга мансуб индивидларни чатиштириб, ранги ж ихатдан ёнвойи к ў к каптар 
(ко я ка пта р и )га ниҳпятда ўхш аш бўлган насл олгаи. У хонаки каптарлар- 
нинг хамма зотлари битта турдан — Ўрта денгиз сохилларидаги тик коя 
ларда ва ундан шимолрокда, то Англия билан Норвегиягача бўлган жой- 
ларда яшайдиган к ў к каптар (коя каптари)д ан келиб ч и кқа н , деган хуло- 
сага келган. Одатдаги к ў к каптар патларининг ранги ж иҳатдан сввпйи к ў к
каптарга ўхшайди.
Д арвин анатомик вя фияиологик белгиларини а ни қ текш ириб кўриш йў- 
ли билан хонаки то вукла рнинг хамма зотлари Хиндистон, Ш р и -Л а н ка ва 
Зонд оролларида яшайдиган ёввойи турдан 
банкив товуғИдан; қорамол 
зотлари X V II асрда қириб таш ланган ёввойи турдан; чўчқа зотлари ёввойи 
чўчка, яъни тўн ғиз (ка б а н)д а н келиб чиққанлигини аниқлаган. Экиладнган 
карам навлари Европанинг Ғ арбий сохилларида ҳали хам учрайдиган ёв- 
войи карамдан келиб ч и ққа н Й Ц
Янги зот ва навлар чикариш . Хонаки хайвонлар зотларининг ва мада- 
ний ўсимликлар навларининг ниҳоятда хилма-хиллигини ва улар кишилар 
томонидан кўпайтириш максадларига мос келишини ф ақат ирсий ўзгарув- 
чанлик билан туш унтириш кифоя килармикан?
www.ziyouz.com kutubxonasi


С у н ь и й та н л а ш Ҳ а й в о н з о т л а р и ва ў с и м л и к н авл а ри э в о л н зц и я с и и и н г ф а к т о р л а р и
21
Д арвин ки ш л о к х ў ж а л и к адабиётига, кўргазм а хисоботлари, эски ката- 
лог ва прейскурантларга мурожаат килади, от заводчилари, каптаршунос 
лар, боғбонларнинг ишини ўрганади ва белгилари ж ихатдан олдингилари 
га караганда анча такомиллаш ган ва хилма-хил бўладиган янгн зот ва нав 
лар доим пайдо бўлиб туриш ини аниклайди. Айрим холларда хайвонлар ва 
маданий ўсимликларда янги белгилар тўсатдан, тасодифий равишда пайдо 
бўлиб колган; киш илар уларни маълум максадда танлаш йўли билан тўп 
лаб борган эмас Калта оёкли кўй , яхлит баргли ертут (эемляника) шу та 
риқа пайдо бўлган. Улар ўэининг одатдан та ш кари белгилари билан ки 
шиларни ки зи кти р га н ва шу белгилар улар томонидан зот, навларда мустаҳ- 
камланиб борган. Л екин, одатда, кишилар эот ва навларнинг ўзи учун ке- 
ракли белги-хоссаларини яратишдек у зо к давом этган процессда фаол иць 
тирок этган
Подада, галада, дала, ж ўя кд а ва бош қа жойларда одам ирсий ж иҳатдан 
гарчи кичик бўлса хам ўзини кизикти ри б колган бирор фарки бор алоҳида 
хайвон ёки ўсимликни лайкаган ва насл олиш учун шу индивидларни танлаб 
уларни чатиш тирган. Бош ка индивидларнинг кўпайиш ига йўл кўйилмаган. 
М а зкур ирсий белгиси энг яхши ифодаланган индивидлар насл олиш учун 
авлоддан-авлодга колдирилган. Белги ана шу сунъий популяцияда шу та- 
рика кучайиб, тўпланиб борган.
Наслда генлар комбинаиияларини хосил килиш , демак, сунънй танлаш 
учун анча хилма-хил материал ҳам олиш максадида танлашдан олдин баъ- 
зан чатиштириш ишлари ўтказилган. М асалан, бутун дунёга маш хур бўлган
I

Download 7,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   151




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish