Ўрмончилик ” фанидан ўҚув-услубий мажмуа



Download 2,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/160
Sana06.06.2022
Hajmi2,59 Mb.
#640754
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   160
Bog'liq
Мажмуа Ўрмончилик

Назорат учун саволлар: 
1.
Ўзбекистон тоғ ўрмонларининг дендрологик таркибини изоҳлаб беринг? 
2.
Ўзбекистон чўл ўрмонларининг дендрологик таркибини изоҳлаб беринг? 
3.
Ўзбекистон тўқай ўрмонларининг дендрологик таркибини изоҳлаб 
беринг? 
ЎРМОННИ ҚАЙТА ТИКЛАНИШИ ВА УНГА КЎМАКЛАШУВЧИ 
ТАДБИРЛАР 
Режа: 
1.
Ўрмонни қайта тикланишини аҳамияти. 


86 
2.
Ўрмонни уруғидан ва вегетатив табиий тикланиши. 
3.
Ўрмонни ўсиб ривожланиш қонуниятлари. 
4.
Ўрмонни тикланишига кўмаклашувчи тадбирлар. 
Ўрмонда янги авлодни табиий йўл орқали пайдо бўлиш жараёни 
ўрмонни табиий тикланиши деб аталади. 
Ўрмон хўжалиги амалиётда сунъий ва табиий тикланишга ажратилади. 
Ўрмонни табиий тикланиши уруғдан ва вегетатив йўл билан амалга 
ошади. Уруғдаги табиий тикланиш 3 га бўлинади: 
1. Аввалдан тикланиш – ўрмон кесишдан олдин унинг остида борувчи 
табиий тикланиш жараёни. 
2. Кейинги тикланиш – ўрмон кесилгандан сўнг бўладиган уруғдан 
тикланиш. 
3. Доимий ҳамроҳ – ўрмонни кесиш орқали сийраклаштиришдан қолган 
дарахтлар остида рўй берадиган қайта тикланиш. 
Уруғдан табиий тикланишда янги авлод асосан уруғ орқали кўпаяди. Бу 
жараён 4 босқичда амалга ошади: дарахтларни ҳосилга кириши, уруғларни 
униши ва ниҳолларни ривожланиши, янги ниҳолларни ҳаёти ва 
ривожланиши, ўсмир дарахтлар ҳаёти ва ривожланиши. Ниҳолларни сони ва 
сифати асосан уруғдан кўпайишнинг Ι этапдан, шунингдек тупроққа 
тушадиган уруғ сони ва сифатига боғлиқ бўлади. Нинабаргли ўрмон 
япроқбаргли ўрмонга қараганда кўпроқ уруғ беради. 
Дарахт ўсимликлари асосан шамол орқали чангланади (қарағай, қора 
қарағай, оқ қарағай, эман, қорақайин, шум оқ қайин, ўрмон ёнғоғи, 
(анемофиллар), хашаротлар орқали чангланадиган турлар: жўка, оқ акация, 
каштан тол, четан, олма, нок софора. 
Нормал ҳосилга кирган давр вояга етиш ёши ёки қайта тикланиш учун 
етилганлик дейилди. 
Бу даврнинг кириши турлилари: иқлим тупроқ-гидрологик шароитлари 
билан боғлиқдир. 
Масалан: оққарағай 50-60, кедр, қорақайин 40-60 эман 30-50, шумтол, 
қайрағочдошлар, жўка 30-40 қарағай 20-40, тилоғоч 20-30, қайин 15-20 ёшда 
тўлиқ ҳосилга киради. 
Вояга етиш ёши йиллик бўйича ўсиш ҳажмини камайиши билан 
тавсифланади. Бачкилардан пайдо бўлган ўрмон уруғдан барпо бўлган 
ўрмонга нисбатан тезроқ ҳосилга киради. Ўрмон ўсиши учун ташқи 
шароитлар қанчалик қулай бўлса, дарахтларни қайта тикланиш ёшига етиши 
шунчалик эрта киради. 

Download 2,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   160




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish