Рмон дарахтларини зараркунанда, касалликларидан


-расм. Бугимли пилла курт



Download 3,01 Mb.
bet13/37
Sana11.03.2022
Hajmi3,01 Mb.
#491103
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   37
Bog'liq
манзарали дарахтлар зараркунандалари 22222

16-расм. Бугимли пилла курт.

Бу зараркунанда асосан мевали дарахтлар (олма, нок, олхури, олча, бех,и, листа, бодом) билан, шу билан бирга баргли дарахт турлари (эман, дайин, намаътак, терак, тол) билан дам озидланади. Бу капалак табиатда июн ва июл ойларида пайдо булади. Улар кундузи дарахт таналарида утрод даёт кечиради ва оммавий купайиши эски деворларда утади. Улар фадат кечаси учади. Иирик в а огир вазмин урточиси кам д арака т. Эр кати даракатчан, куп учувчи, купинча ёрутлик томон даракатланади. Урточиси жуфтлашгандан сунг тахминан бир хафтадан кейин тухум дуя бошлайди. Она капалак бир- икки йиллик бутодларни ураб (халда дилиб) айлантириб тухум дуяди. Битта халдада бир-бири билан мадкам ботланган 150-400 дона тухум булиши мумкин. Купайиш генерацияси бир йиллик.(17- раем).




Добивда(пил л ага) уралган гумбаги
17-расм. Б^Тимли пилла курти ва унинг зарари.

Урточиси уртача 300 дона тухум дуяди. Тухумлар шу долатда дишлайди. Капалак дурти келгуси йил бадор ойида шу тухумлардан чидади. Тухумдан чиддан дуртлар дардол барг ёзаётган новдаларга дараб кутарилади. Уларнинг овдатланиши, айнидса иссид дуёшли кунларда жуда фаол булади ва шу даврда улар жуда тез усади. Улар ёмтирли кунларда фадат даракатсиз ва овдатсиз тинч ётади. Личинкаларнинг тухумдан чиддан вадтдан то тумбакка айлангунча булган вадт 38-41 кунга чузилади. Катта ёшли дуртлар июн ойида девор ёки пустлод ёридларида, айрим долларда урмон чириндилари остида тумбакка айланади. Капалакларнинг янги авлоди июн ойининг охири ва купинча июл ойида пайдо булади. Урточилари жуфтлашгач дисда вадт ичида тухум дуяди.


Бу зараркунанда Узбекистан, Тожикистон, Туркманистон (Копет тот), Кдргизистон, Жанубий-Шардий Крзогистон ва Шимолий Эрон
урмонзорларида кенг тардалган булиб, айнидса тотли урмонлар ва ёввойи ёнгод мевали урмонзорларда куп учрайди.
Бутим ли пилла дурти иссид идлимли улкаларда тардалган зараркунандалар даторига киради. Шунинг учуй бу зараркунанда Европанинг жанубий вилоятларида куп учраб, оммавий купайган вадтларда катта майдонларда эман ихотазорларига зиён етказади. Бундан ташдари бу зараркунанданинг М.ИеиМпа тури шимолий вилоятларда, шу жумладан Россиянинг Европа дисмида, Узод Шард, Хитой, Корея, Япония, Урал ва
Кримнинг баргли урмонларида, тогли зоналарида куп учраб катта нобудгарчиликларга олиб келали.
Дулана капалаги (Боярышница - Аропа стаШедг Ь) Иирик ок капалак. Кднотлари улчами 50-70 мм, ок рангли, кора томирлари бор. Личинкалари кора-кулранг. Тана узунлиги 40-45 мм булиб, туклар билан копланган. Тухуми вагумбаги чузинчок, саргиш рангли.(18-расм)



Download 3,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish