Республикаи ӯзбекистон вазорати таълими олӣ ва миёнаи махсус донишгоҳи давлатии фарғона



Download 0,51 Mb.
bet27/102
Sana22.02.2022
Hajmi0,51 Mb.
#110084
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   102
Bog'liq
Матни маърӯзаҳо аз адабиёти ҷаҳон курси 2

Ёдда тутинг! Трубадурлар шеoриятининг асосий жанрлари:

  1. Кансона – севги қўшиғи бўлиб, унда муҳаббат ва диний мавзу ёритилади.

  2. Сирвента - сиёсий ва шахсий масалаларга бағишланган мунозара руҳидаги қўшиқ.

  3. Тенцона - севги, адабий-фалсафий мавзуларда икки шоир ўртасидаги шеoрий диалог.

  4. Алpба ёки тонг қўшиғида рицарp ўз дўстининг кузатуви остида тунда севгани (бировнинг хотини) билан учрашгани бориши куйланади. Тонг ёриша бошлаши билан дўсти «Тонг қўшиғи» ни айтади ва рицарни огоҳлантиради.

  5. Пасторела - мавзуси жиҳатидан алpба каби алоҳида воқеани акс эттирган лирик қўшиқ бўлиб, кўпинча суҳбат-диалогдан ташкил топган кичик пpесани эслатади (рицар ва чўпон қиз учрашуви, уни ташлаб кетиши ва бошқалар).

  6. Мотам қўшиғи - обрўли синpор вафотига ёзилган марсия.


рубадурлар ўрта аср поэзиясини янги босқичга олиб чиқдилар. Бироқ уларда сунoийлик ва шаклбозликка (формализм) берилиш кучли бўлган. Муҳаббат мавзуси рицарлик лирикасида мураккаб севги қоидаларини юзага келтириб чиқаради (30 га яқин қўшиқчи трубадур аёллар ҳам бўлган).
Трубадурлар лирикасининг энг гуллаган даври - XII аср охирларига тўғри келади. Шу даврда ижод этган йирик трубадурлардан бири Бернард де Вентадорндир (тахминан 1140-1195).
У дастлабки шеoрларини ўз синpорининг хотинига, сўнгра Англия қироличаси Эленорага бағишлаган (унинг хизматида бўлган). Унинг шеoрлари нафис ва оҳангдор. Вентадорн шеoрияти севги руҳи билан суғорилган.
У шеoрларидан бирида “Қалбингда севги бўлмаса бу дунёда яшашни ҳожати йўқ” – дейди. Хонимга: “Мен сизни мулкингизман” – деб хитоб қилади.
Унинг қўшиқларини бошқа қўшиқлардан фарқи ҳақида “ Чин қалбдан чиққан поэзиягина менинг учун қимматлидир. Лекин бу фақат ҳақиқий севги хукмронлик қилган қалбдагина бўлиши мумкин. Менинг бутун борлиғимда севги ҳукумрон” – дейди.
Бертран де Борн эса аксинча асосан сиёсий мавзуда ижод қилган. (тахминан 1140-1215 йиллар).
У ўзининг сирвенталари билан машхур бўлиб, уларда тажавузкорлик, жанг лавҳалари, рицарлар урушларини тасвирлаган. У қишда баҳорни қумсайди, чунки баҳор севги фаслигина эмас, балки ҳарбий эришлар фасли ҳамдир.
Унинг поэзиясида куртуазча нафис туйғулар зўравонликка асосланган эски, дағал рицарp идеаллари билан қўшилиб кетади. Шунинг учун у оддий халқни “сурбет”, “ялқов” деб атаб, уларни исканжада сақлашни тарғиб этади.
У кейинчалик ўз отасига қарши бош кўтарган шаҳзода Генрихни қўллаб қуватлайди. (Гўёки де Борн ота-болани уруштириб қўйган деган гаплар тарқалган. Шунинг учун бўлса керак, Гёте де Борнни “Фауст” асарида дўзахда тасвирлайди).
Шаҳзода Генрих безгак касали билан оғриб вафот этади. Борн унга бағишланган машхур марсияларини ёзади.
У бир қанча севги қўшиқлари ҳам ижод қилган.
XIII аср – прованс лирикасининг сўниш давридир. Чунки бу даврда янги шаҳар адабиёти пайдо бўлди. Шу билан бирга, 1209 йилда шимолликлар Симон де Монфор бошчилигида жанубга хужум қилдилар (20 йиллик уруш) ва ғалаба қозонган. Трубадурларнинг кўпчилиги қўшни Италия, Пириней ярим ороли, ҳатто Германияга ўтиб кетади.

Download 0,51 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   102




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish