Rentgen analiz usullari


Характеристик рентген спектри



Download 0,97 Mb.
bet3/8
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#257993
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
rentgen tahlil usullari

2. Характеристик рентген спектри

2. Характеристик рентген нурлари

  • Характеристик рентген спектрлари нисбатан оддий бўлиб, улар K, L, M ва N қобиқлари орасидаги ўтишлар ҳисобига ҳосил бўлади.
  • Характеристик рентген нурларини чиқариш квантмеханик танлаш қоидаларига бўйсинади. Электроннинг бир қобиқдан иккинчи қобиққа ўтиши қуйидаги шартларни қаноатлантириши керак: ва .
  • Бундай ўтишлар натижасида ҳосил бўлган чизиқларга рухсат этилган ёки диаграмм чизиқлар дейилади. Тақиқланган ўтишларга мос келувчи чизиқларнинг интенсивлиги жуда кичик бўлади.
  • Бу ерда l-орбитал ва j=l+s –тўлиқ ҳаракат миқдори моментининг квант сонлари. Берилган l да j-иккита қиймат олиши мумкин:

3. Рентген спектри учун атамалар мажмуи

  • Рентген спектридаги чизиқларни белгилаш учун рентген кванти ҳосил бўлиш механизмини кўрсатувчи символларнинг бирикмаси ишлатилади.
  • Масалан, MgK1, бу ерда Mg - элементнинг символи, K - атомни қўзғатиш вақтида, ионланган электрон сатҳ бош квант сонининг индекси, кейинчалик худди шу сатҳга релаксация натижасида юқорироқ турган сатҳдан электрон ўтади,  - электрон ўтиш натижасида бош квант сон (n) ўзгаришининг қийматини кўрсатади. 1, 2, 3 - электрон сатҳчанинг номери.
  • Рентген спектрида  - чизиқнинг интенсивлиги максимал бўлади, бунинг сабаби бўлганда электрон ўтишлар эҳтимолияти (имконияти) энг катта бўлади.

3. Рентген спектроскопия усули

  • Намуна томонидан чиқарилган (рентген эмиссион анализ - РЭА ва рентген флуоресцент анализ - РФА ларда) ёки намунадан ўтган (рентген абсорбцион анализ - РАА да) рентген нурлари интенсивлигининг энергия (ёки тўлқин узунлиги) бўйича тақсимланишига рентген спектри дейилади. Одатда рентген чиқариш спектрларида чизиқлар сони кам бўлади. Қуйидаги расмда металл қотишмасининг рентген флуоресцент спектри кўрсатилган.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish