Режа: Режалаш ишлари мохияти


Лойихани жойга қўчириш учун асос ва режалаш чизмасини тайёрлаш



Download 44,13 Kb.
bet2/3
Sana30.06.2022
Hajmi44,13 Kb.
#719621
1   2   3
Bog'liq
13-Maruza

Лойихани жойга қўчириш учун асос ва режалаш чизмасини тайёрлаш

Планда лойиҳалаштирилган канал ва йўллар трассаларини очиқ ва текис ерларда маълум нуқталар орасида ётган чизиқ узунликларни лентада ўлчаш орқали жойга кўчирилади. Ёпиқ, нотекис катта майдонли ерларда иншоотлар ўқи синиқ чизиқлардан иборат бўлганда лойиҳа геодезик асос ёки мавжуд пунктларга нисбатан бурчак ва чизиқ узунликларини ясаш орқали жойга кўчирилади. Бу ҳолда координаталари маълум геодезик тармоқ А ва В пунктлари орасида жойга кўчириладиган трасса бўйлаб лойиҳавий теодолит йўли А-1-2-3-4-В белгиланади (6.7-расм). Унинг бурчаклари ва томонлари узунликлари пландан масштабда аниқланган бурилиш 1, 2, 3 ва 4 учлари ва маълум А ва В нуқталар координаталари бўйича тескари геодезик масала (9.6)- (9.9) формулалар асосида ҳисобланади. Лойиҳавий теодолит йўли бурчаклари ва томонлари узунликларини ҳисоблаш қайдномаси намунаси 11.1-жадвалда келтирилган, 2 ва 3 устундаги А ва В нуқталарга тегишли координаталар каталогидан олиб кўчирилган,1, 2, 3 ва 4 бурилиш учлари координаталари эса пландан график усулда аниқланган. 4 ва 5 устундаги координата орттирмалари (9.7) формула асосида ҳисобланган А-1 томон учун:
м;
м.
6, 7 устундаги ва tgr чизиқ узунликлари S тегишли равишда (9.9) (9.10) формулаларда топилган:



м,
8 устундаги r=arctg 0,44753=24007`, унинг номи ЖШқ иккинчи чоракда координата орттирмалари ишоралари бўйича аниқланган, А1 =1800-r2 муносабатдан 9 устундаги дирекцион бурчак А1=1800-24007`=155053`топилган.
11.1-жадвал
Лойиҳани жойга кўчириш учун геодезик қийматлар ҳисоблаш қайдномаси.



Нуқ-талар тар-тиб рақа-ми

Координаталар

Орттирмалар

Чизиқ узунлиги S, м



tgr


Румб-лар r

Дирекцион бурчак
лар, а

Бур-чак-лар, йўл-дан чапдаги

Х

У

±

±

В.

А.


1

2


3

4


В.

А.


806,6

608,2

1004,8

901,4

591,4

758,4


1041,4

1128,4

1225,3

1613,2

1534,4

1722,6


-194,4

+396,6

-103,4

-310,0

+167,0


+87,0

+96,9

+387,9

-78,8

+188,2


682,63

212,98

408,27

401,44

319,85

251,61


0,44753

0,24433

0,37515

0,25419

1,12695


ШГ:86017


ЖШ:2407

ШШ:13 44

ЖШ:75 04

ЖГ:14 16

ШШ:48 25


273043`


155 53

13 44

104 56

194 16

48 25

93 43


242010

37 51

271 12

269 20

34 09

45 18



900000

Қолган томонлар учун тегишли бурчак қийматлари ҳам ёзилган тартибда ҳосил қилинган, 10 устундаги теодолит йўли учларидан чап бурчаклар томонлар дирекцион бурчаклари орқали қуйидаги:
(11.11)
формулада ҳисобланган: А ва I нуқталардаги чап бурчаклар

.
Горизонтал бурчакларни ҳисоблашни текшириш учун қуйидаги тенгликдан фойдаланилган:
.
Лойиҳани жойга кўчиришда бажариладиган дала ишлари учун режалаш чизмаси тайёрланади (11. -расм). Унда трасса ўқи, бурилиш нуқталари, а, а1 нуқталар, улар орасидаги чизиқ узунликлари, бошланғич геодезик нуқталар ва трассанинг бурилиш нуқталарини жойга кўчириш учун сонли қийматлар келтирилади.
Бу қийматлардан фойдаланиб, лойиҳавий теодолит йўли учларини жойда қутб координаталари усулида ётқизиш учун А нуқтага теодолит ўрнатилиб, 1 нуқтанинг ўрни АВ томонга нисбатан горизонтал ўнг ва чап бурчакларини доиранинг икки ҳолатида ва А-1 томон узунлиги SA1=212,98 м 6.8 да ёзилган тартибда жойга кўчирилади. Бундай ишлар қолган бурилиш учларида ҳам такрорланади, натижада В нуқтада теодолит йўлидаги боғланмаслик келиб чиқади. Агар бўлса, у йўл қўярли даражада ҳисобланади.


  1. Download 44,13 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish