Режа; кириш биореакторларнинг асосий функция ва тизимлари


Мевалардаги пектин моддаларининг миқдори



Download 0,74 Mb.
bet2/12
Sana23.02.2022
Hajmi0,74 Mb.
#125186
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
2 5305447485840295641

Мевалардаги пектин моддаларининг миқдори
(қуруқ массага нисбатан фоиз хисобида)




Mevalar

Pektin moddasi miqdori, %

1

Олма

4,4-7,5

2

Бехи

5,3-9,6

3

Нок

3,5-4,2

5

Шафтоли

5,0-8,9

6

Ўрик

3,9-8,6

7

Гилос

1,7-3,9

8

Узум

0,8-4,0

9

Эртут

3,3-7,9

10

Анжир

1,3-2,5

11

Лимон

1,6-5

12

Мандарин

-

13

Малина

3,0

14

Апелъсин

0,3-2,3

15

Қора смородина

3,0

16

Олча (олволи)

0,4-0,82

5

Шафтоли

5,0-8,9

БИОРЕАКТОРЛАРНИНГ АСОСИЙ ФУНКЦИЯ ВА ТИЗИМЛАРИ.
ускуналарини кўриб чиқамиз, бундан биз барча реакторларда физик жараёнлар (гидродинамик, иссиқлик алмашинув) содир бўлишини кўришимиз мумкин. Бу эса ўз навбатида биокимёвий реакторлар ўзида комплекс аппаратларни мужассамлаштиради. Улар технологик операцияларда иштирок этадиган ва кенг қўлланиладиган конструктив элементлардан ташкил топган бўлади. Биокимёвий айланишларни ўтказиш учун мўлжаланган қурилмалар биореакторлар дейилади. Биокимёвий реакторлар учун умумий принциплар мавжуд, улар асосида аппарат конструкциялари ва биокимёвий жараёнлар содир бўлишининг асосий қонун-қоидалари орасидаги боғлиқликни топишимиз мумкин. Реакцион аппаратлар даврий ва узлуксиз жараёнга асосланган, стериллик, гидродинамик режим, иссиқлик эффекти ва биосинтез жараён реакцияларига керак бўлган кислород миқдори шунингдек, ўзаро таъсир этувчи моддаларнинг физик ҳусусияти (агрегат, фазали тузилиши)га эга бўлган критерияларига асосланган ҳолда реакцион аппаратларни синфлашимиз мумкин
Даврий ишлайдиган реакторларда барча алоҳидаги бўлимларидаги жараёнлар турли вақтда содир бўлади. Унда таъсир этувчи моддалар концентрацияси реакцион ҳажмнинг барча нуқталарида бир хилдир. Реакторда даврий харакатланаётган технологик жараёнлар параметрлари вақт бўйича ўзгариб туради. Даврий ишлайдиган реакторларда ишлаб чиқариш самарадорлиги паст ва уларни автоматик ростлаш ва назорат қилиш мушкулдир.




Download 0,74 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish