Режа: Қирқувчи асбоблар материалларига қўйилган талаблар



Download 159,62 Kb.
bet3/3
Sana07.04.2022
Hajmi159,62 Kb.
#535459
1   2   3
Bog'liq
11 Кесувчи асбоблар учун ишлатиладиган пўлатлар

11.6. Штамп пўлатлари.
Металл ва қотишмаларни босим ишлашда фойдаланиладиган асбобларни (пуансон, ролик, штамп ва х.к.) ясаш учун қўлланиладиган пўлатларга штамп пўлатлари дейилади. Металл ва қотишмаларни қиздириб босим билан ишлайдиган асбоблар ва совиқлайин-қиздирмасдан босим билан ишлайдиган асбоблар бор. Шу нуқтаи назардан қизийдиган, қизимайдиган штамплар мавжуд.
Ⱪизимайдиган штамп пўлатлари.
Ⱪаттиқлиги HRC=60-62 бўлади. Углероди 1% дан кам бўлмаган пўлатлардан (У10А, У11А, У12А) ясалади. Ушбу пўлатларнинг тобланиш чуқурлиги кичкина бўлгани учун нисбатан енгил шароитда ишлайдиган, оддий шаклли майда деталл штампларини ясаш учун ишлатилади. Мураккаб формали, оғир деталлар штамплари, қайсики, оғир шароитда ишлайди, тобланиш чуқурлиги катта бўлган легирланган пўлатлардан ясалади. Масалан, Х ва ШХ15 пўлатлари. Совиқлайин прокатлашда жўвалар 9Х ёки 9Х2 пўлатлардан ясалади. Сувда тоблаб, паст (100-120ºС) бўшатилганда сиртининг 15мм қалинлиги қаттиқлиги HRC=66 гача етади. Зарб билан ишлайдиган асбоблар (пневматик асбоблар, зубила) қаттиқлиги HRC=52-58 бўлиши лозим.
Штамплар пўлатларининг энг кўп ишлатиладигани қуйидагилар: 4ХС, 6ХС, 4ХВ2С, 6ХВ2С. Буларнингбаъзиларинингхимиявийтаркиби.



Пўлат
маркаси

С, %

Mn, %

Si, %

Cr, %

V, %

Mo, %

W, %

4ХС

0,35-0.45

0,4

1,2-1,6

1,3-1,6

_

_

_

6ХС

0.6-0.7

0,4

0,6-1,0

1,0-1,3

_

_

_

4ХВ2С

0.35-0.44

0,2-0,4

0,6-0,9

1,0-1,3

_

_

2,0-2,5

6ХВ2С

0,55-0.65

0,2-0,4

0,5-0,8

1,0-1,3

_

_

2,2-2,7

Бу пўлатларни тоблаш ва бўшатиш хароратлари хамда натижавий қаттиқлиги қуйидагича:

Пўлат
маркаси

Тоблаш харорати, мухити
t ºC

Бўшатиш харорати
tºC

Бўшатилгандан кейинги
қаттиқлик HRC

4ХС

880-900 мой

240-270

51-52

6ХС

840-860 мой

240-270

51-53

4ХВ2С

860-900 сув

240-270 . 420-440

50-52 44-46

6ХВ2С

860-900 сув

240-270 . 420-440

53-55 46-48

Ⱪизимайдиган босим остида ишлайдиган асбобларга кирялар (филъералар) хам киради. Киря - филъера кўзлари сим тортилиши натижасида ейилади ва қизийди. Шунинг учун улар ейилишга ва иссиққа чидамли хромли легирланган пўлатлардан ясалади. Х12, Х12М, Х12Ф1, Х6ВФ.
11.7. Ⱪизийдиган штамплар пўлатлари
Бу пўлатларга қуйидаги талаблар қўйилади: оловбардошлик, иссиқбардошлик, чуқур тобланувчанлик, қовушоқлик, бўшатиш жараёнида иложи борича кам мўртлашувчанлик, ёпишмаслик ва х.к.
Нисбатан енгил шароитда (кичик босим) ишлайдиган штамплар У7А, У8А, У9А пўлатларидан ясалади. Оғирроқ шароитда ишлайдиган легирланган пўлатлар 5ХНМ, 5ХГМ, 5ХНТ, 5ХНСВ дан ясалади. Бу пўлатларнинг баъзиларининг химиявий таркиби қуйидагича:



Пўлат
маркаси

C, %

Мn, %

Si, %

Cr, %

V, %

Mo, %

W, %

5ХНМ

0,5-0,6

0,5-0,8

0,35

0,5-0,8

_

0,15-0,3

_

5ХГМ

0,5-0,6

1,2-1,6

0,25-0,65

0,6-0,9

_

0,15-0,3

_

Буларорасида, қизибоғиршароитдаишлайдиганштампларучунэнгкўпишлатиладигани 5ХНМпўлатидир.


Расм 11.2 да пўлат 5ХНМ ни механик хоссалари ва уни бўшатиш ва синаш хароратига таъсири кўрсатилган.

Расм 11.2 Пўлат 5ХНМ ни механик хоссаларини бўшатиш ва синаш хароратларига қараб ўзгариши.

Пўлатлар 5ХНМ ва 5ХНЕВ ни тоблаб бўшатилгандан (550ºС) сўнг механик хоссалари қуйидагича: σв=1200-1300Мн/м2; δ =10-13%; ψ=40-45%; Qн=400-500кж/м2; 5ХГМ пўлати учун қуйидагича:


σв=1200-1300Мн/м2; δ=10-13%; ψ=30%; Qн=300-400кж/м2 .
Download 159,62 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish