Реферат бажарди: "мямт" йўналиши 3-курс талабаси Абдуллаева Дилдорахон Қабул қилди



Download 0,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/12
Sana26.02.2022
Hajmi0,76 Mb.
#473342
TuriРеферат
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
qattiq zhismlarning kristall tuzilishi

Назарий кристалланиш
(суюкланиш температураси билан амалий кристалланиш 
(суюкланиш) температураси орасидаги айирма ута совиш даражаси дейилади ва n харфи 
билан белгиланади. Масалан, сурьманинг назарий кристалланиши (суюкланиши) 
Температура
II каттик
I суюк
Эркин эне
ргия


температураси 631 С-га тенг, уша совиш даражаси n=41 С-га етиши мумкин. У холда 
амалий кристалланиш температураси 631-41=590 С-га тенг булади. 
Купчилик металлар учун кристалланиш вакида совиш даражаси жуда кичик. 
Кристалланиш процесси икки боскичдан иборат: I-кристалланиш марказлари 
хосил булиши; II-кристалларнинг усиши (юкоридаги марказлар атрофида). 
Хосил булган кристалланиш марказлари ѐкларидан кристаллар уса бошлайди. 
Шуни айтиш керакки, кристалланиш марказлари хосил булишида суюк 
металлдаги бегона заррачалар хам катта роль уйнайди: кристалланиш марказлари бегона 
заррачалардан хосил булади. 
Дастлабки пайтларда кристаллар уз геометрик шаклларини сакланган холда
бемалол усади. Усаѐтган кристаллар бир-бирлари билан учрашган жойларда усишдан 
тухтайди ва тускинлик йук томонга караб уса бошлайди. Геометрик шакл бузилади. 
Бундай кристалл доналар кристаллитлар ѐки полиэдрлар дейилади. 
Ута совиш
даражаси (n) ортиши билан, n-нинг (М.С.) киймати макcимумга етади. 
n кичик булганда К.Т. ва М.С. ларнинг ортишига сабаб шуки, мувозанат 
Темпе
ратура
С
Вакт
Т
у.с.
Т
м
n
к.т., мм/сек.
м.с., мм
сек
Ута совиш даражаси, n, C
n
1
n
2
к.т.
м.с.
-3
-1


температураси (Т)ги юкори булиб, суюк ва каттик фазолар эркин энергиялари факри 
катта булади. Натижада, кристалланиш тезлашади. 
n ортиши билан заррачалар харакатланувчанлиги пасаяди ва М.С. ва К.Т. пасаяди. 
Агар М.С. куп, К.Т. кичик паст булса (n) хосил булади. Аксинча, М.С. кам, К.Т. 
юкори булса (n) кристаллар хосил булади. 
"n" жуда кичик булса, мунтазам геометрик шаклдаги, кристаллар хосил булади. "n" 
бир кадар каттарок булса, кристаллар дендрит шаклини олади. (кристаллар, асосан 
фазовий кристалл панжаранинг асосий укларига мос йуналишда усади) "n" анча катта 
булса, сфероид шаклидаги кристаллар хосил булади. 
Куйма структураси 3 зонадан иборат. I - зона майда донали зона, тартибсиз 
жойлашган майда дендрит - кристаллардан иборат. Суюк металлнинг колип деворлари
тегиб турган жойларида совиш тезлиги ва ута совиш даражаси бошка жойларига 
нисбатан анча катта. Шунинг учун бу зонада 

Download 0,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish