Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов



Download 13,17 Mb.
bet75/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

4.12. Частоталарни ўзгартиш


Тебраниш қонунини ўзгартмаган ҳолда сигнал спектрини частота ўқи бўйича силжитиш частоталарни ўзгартиш деб аталади. Шунга кўра модуляцияланган сигналнинг частотаси ўзгартилганда унинг ташувчи частотаси ё оширилади, ёки кичрайтирилади, лекин мо­дуляция тури ва модуляция қонуни ўзгаришсиз сақланади. Тебранишнинг силжиши натижасида ҳосил бўладиган янги ташувчи частотаси ωп оралиқ частота деб аталади.
Частотани ўзгартиш ё чизиқли бўлмаган элемент ёр- дамида, ёки параметри ўзгарадиган чизиқли элемент ёрдамида амалга оширилади. Улардан тузилган зан- жир қориштиргич деб аталади. Унга бир вақтда иккита тебраниш — сигнал ва катта амплитудали ёрдамчи гармоник тебраниш таъенр этади. Ёрдамчи гармоник тебраниш генератори гете­родин деб аталади. Оралиқ частотали тебраниш махсус фильтр (масалан, параллель тебраниш контури) ёрдами­да ажратиб олинади. Часто­та ўзгартгичнинг таркибий схемаси 4.21-расмда кўрсатилган.

4.21-расм. Частота ўзгарткичининг таркибий схемаси.


Унда гетеродин икки усулда жорий қилинади: мустақил генератор сифатида ёки қориштирувчи актив элемент асосида. Иккинчи ҳолда қориштиргич бир вақтда генератор вазифаеини ҳам бажаради. Шунинг учун частота ўзгарткичнинг амалий схемалари хилма-хилдир. Уларни 4.22-расмда кўрсатилган эквивалент схема асосида умумлаштириш мумкин.

22.4-расм. Частота ўзгарткичиинг эквивалент схемаси.


I ҳол. Қориштиргич чизиқли бўлмаган элементда ясалган бўлсин. Бу ҳолда ундаги ток (4.2) формула орқали ифодала­нади. Шунинг учун сигнал модуляцияланмаган бўлса, частотанинг ўзгариш эффекта I(t) =2a2UcUr ҳад ҳисобига жорий бўлади. Агар Uc=Umccosωct ва Ur = Umrcosωrt гармоник тебранишлар бўлса, тебраниш контурида потенциал тушуви ҳосил қиладиган ток (4.9 б) ифодага биноан қуйидагича ёзи- лади:
I(t)=2a2UmrUmc[cos(ωcr)t + cos(ωcr)t] (4.31a)
Умумий холда ўзгартилган частота бўлиб ∆ω=ωc±ωг ҳисобланади. Амалда частота ўзгартишда частотани кичрайтиришдан кенг фойдаланилади, яъни оралиқ частота килиб ωпсг олинади. Частота ўзгарткичнинг контури ана шу частотага созланади. Ундан олинадиган кучланиш UmcUmr кўпайтмага мутаносиб ўзгаради. Агар сигнал модуляциялан­ган бўлса, унинг умумий кўриниши қуйидагича бўлади:
Uc(t)= Umc(t)cos[∫ωc(t)dt]
Бунда Umc(t) ва ωc(t) вақтга боглиқ функциялар бўлиб, мо­дуляция турига боғлиқ ўзгарадиган катталиклардир. Шунинг учун
I(t) = 2a2Umc(t)Umr{cos[∫ωc(t)dt + ωrt] +
cos[ ∫ωc(t)dt — ωrt] } (4.306)
кўринишда ифодаланади. Масалан, (4.15) амплитуда­вий модуляцияланган тебраниш чаетотаеи ўзгартирил- са, (4.31б) ифода қуйидаги кўринишнц олади:
I(t) = I0( 1 + MsinΩt)cos(ωc — ωr)t (4.32)
Демак, агар гетеродиннинг кучланиши ва чаетотаеи доимий бўлса, чизиқли бўлмаган элемент характерис- тикасининг квадратик қиемида ҳосил бўладиган часто­та ўзгариши бузилишеиз бўлади. Частота ўзгарткичнингчиқишидаги оралиқ частотали тебранишнинг амплиту­даси ва частотаси кириш сигналининг ўзгариш қонунига мос тушади.

Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish