Радиоэлектроника асослари муҳаррир — Қ. Азимов


-расм. Частота кўпайтиргичининг содда схемаси



Download 13,17 Mb.
bet70/164
Sana05.07.2022
Hajmi13,17 Mb.
#740056
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   164
Bog'liq
РАДИОЭЛЕКТРОНИКА АСОСЛАРИ

4.14-расм. Частота кўпайтиргичининг содда схемаси.


Унда коллектор токининг чекланиш даражаси кесиш бурчагининг катталиги ва базага бернладнган доимий Обо силжитиш кучланишига боғлиқ.
База токи база кучланиши эмиттерга нисбатап ман­фий (Uc+Uб<0) бўлганда пайдо бўлгани учун кесиш бур­чаги
Uбо-U -cosθ=0
тенгликдан топилади.
Коллектор токининг амплитуда қиймати транзисторнинг динамик характеристикасидан аниқланади.


4.9. Модуляция ҳақида маълумот


Информацияни узоқ масофага узатиш юқори часто- тали гармоник тебраниш ёрдамида амалга оширилади. Буни қуйидагича тушунтириш мумкин.
Электромагнит тебрапишини эффектив узатиш ва қабул қилиш учун антенна қурилмасининг геометрик ўлчами узатилаётган тебранишнинг тўлқин узунлиги тартибида бўлиши керак. Масалан, чаетотаеи 1000 Гц бўлган электромагнит тебранишни тарқатиш (қабул қилиш) учун антеннанинг узунлиги 300 км га яқин бў- лиши керак. Табиийки, бундай антеннани ясаш мумкин эмас.
Информация узатишда юқори частотали тебраниш- дан фойдаланиш антенна ўлчамини қисқартириш, теб- ранишларни бир-биридан фарқлаш ва бошқа радио­техник муаммоларни ҳал қилиш имконини беради.
Умумий кўринишда юқори частотали гармоник теб­раниш қуйидагича ифодаланади:
y(t)=A·sin(ωоt + φо) (4.12)
Бунда унинг амплитудаси —А, чаетотаеи — ωо ва бошланғич фазаси φо ўзгармас бўлса, (4.12) ифода соф гармоник тебранишдан иборат бўлади ва ҳеч қандай информацияга эга бўлмайди. Агар улардан бирортаси узатилиши зарур бўлган ахборот қонуни бўйича ўзгар- тирилса, y(t) тебраниш информацияга эга бўлади ва модуляцияланган тебранишга айланади. Шунга кўра тебранишлар модуляцияси дегапда, юқори частотали тебранишнинг бирор параметрини паст частотали теб­ранишнинг ўзгариш қонуни бўйича бошқаришга айти- лади.
Юқори частотали тебранишнинг қайси бир парамет- ри бошқарилаётганига қараб модуляция жараёни амп­литудавий ва бурчак модуляциясига ажратилади. Бур- чак модуляцияси эса, ўз навбатида, частотавий ва фазавий модуляцияга бўлинади.
Юқорн частотали тебранишнинг чаетотаеи ωо та- шувчи частота деб, паст частотали тебранишнинг чае­тотаеи Ω эса, модуляцияловчи частота деб аталади. Модуляциянинг барча тури учун шо ωо>>Ω тенгеизлик ўринли бўлиши керак.
Умуман модуляцияланган тебраниш мураккаб бў- либ, маълум частотавий спектрга эга бўлади. Унинг қандай бўлиши модуляциялашнинг тури ва узатилаётган ахборот характери билан белгиланади.
Фан ва техниканинг ривожланиши билан модуля­циялашнинг янги турлари ҳам вужудга келди. Маеа­лан, импульели модуляция. Уни яна импульели манипуляцин деб ҳам аталади. Импульсли модуляцияда ҳам гармоник тебраниш модуляциясидаги каби импульслар кетма-кетлигининг бирор параметри ёки бир неча параметри узатилиши зарур бўлган ахборотнинг ўзгариш қонуни бўйича бошқарилади. Масалан, импульслар кет­ма-кетлигининг амплитудаси бошқарилса, амплитуда — импульсли модуляция (АИМ) деб, давом этиш вақти ўзгаритирилса, давом этиш вақти бўйича модуляция (ДИМ) деб, такрорланиш частотаси ўзгартирилса, час­тота— импульсли модуляция (ЧИМ) деб аталади. Агар импульснинг бошқа бир параметри ўзгартирилса, моду­ляция унга мос ном билан аталади.
Модуляция жараёни чизиқли бўлмаган занжирда амалга оширилади ва модуляцияланган тебраниш тебра­ниш контури ёрдамида ажратиб олинади.



Download 13,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   66   67   68   69   70   71   72   73   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish