Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet45/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Эрнст Бегматов

Эрнст Бегматов тани³ли сермаµсул тилшунос олим, ´збек ономастикасининг – антропонимикасининг асосчиси, филология фанлари доктори (1988), профессор (1990).


Эрнст Бегматов 1936 йилда Наманган вилоятида ту²илди, ёшлик йиллари жанубий Јозо²истонда ´тди. 1955 йилда мактабни, 1959 йилда Навоий номидаги СамДУнинг филология факультетини битирди. 1961 йилдан Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтида ишлаб келмо³да.
Олим 1965 йилда Фахри Камол раµбарлигида «¤збек тили антропонимикаси» мавзусида номзодлик диссертациясини, 1988 йилда «Ґозирги замон ´збек адабий тили лексикасининг ´з ³атлами» мавзусида докторлик диссертациясини ё³лади.
Профессор Эрнст Бегматов ´збек тилшунослигининг лексико-логия, семасиология, ономастика, нут³ маданияти, услубшунос-лик ва лексикография соµалари б´йича ³атор салмо³ли ишлар яратди. Булар: 1. «Номлар ва одамлар» (1966). 2. «Исмингизнинг маъноси нима» (µамкор, 1968). 3. «Киши номлари имлоси» (1970). 4. «¤збек исмлари имлоси» (1972). 5.«¤збек тилининг имло лу²ати» (µамкор, 1976). 6.«¤збек тили лексикологияси» (µамкор 1981). 7.«Адабий норма ва нут³ маданияти» (1983). 8. «Ґозирги ´збек адабий тилининг лексик ³атламлари» (1985). 9. «¤збек нут³ маданияти очерклари» (µамкор, 1988). 10. «¤збек исмлари» (1991). 11. «Нут³ маданияти ва услубият асослари» (µамкор, 1992). 12. «Исм чиройи» (1994). 13.«¤збек исмлари. 14.600 исмлар изоµи» (1998) ва бош³алар.
Тилшунос олим бутун µаёти давомида – лисоний ижодида номшунослик билан – исмлар муаммоси билан жиддий шу²улланди. У минг – минглаб исмларни т´плади, тартибга солди, исмларнинг этимологиясини - маъносини ани³лади, изоµини берди, уларнинг ³андай ёзилиши лозимлиги µа³ида фикрларини баён этди. Ана шундай о²ир, сермаша³³ат меµнат натижасида ´збек исмларига ба²ишланган ´нлаб йирик тад³и³отлар, юзлаб ма³олалар майдонга келди. Шунга к´ра олим туркий тилшуносликда ономастика й´налишида энг фахрли ´ринлардан бирини µа³ли равишда эгаллайди.
Эрнст Бегматовнинг ´збек нут³ маданияти ва ´збек лексикологияси соµасидаги фаолияти – ушбу й´налишлар тара³³иётига ³´шган µиссаси µам салмо³лидир.
Олим ´збек тилшунослари орасида инсонга ном ³´йиш, исм бериш маънавиятининг тар²иботчиси, ташви³отчиси, жонкуяри сифатида ажралиб туради. У исм чиройи µа³ида фикр юритар экан, фарзандларга исмлар т´²ри танланиши, т´²ри ёзилиши лозимлигини у³тириб, шундай дейди «Исм чиройи фа³атгина номнинг мазмунидагина эмас, балки унинг т´²ри шаклида µамдир. Мазмунан теран ва г´зал, шаклан эса т´²ри ва к´ркам исм чиройли исмдир. Т´²ри ёзилган, талаффузи осон, ³улай исм – чиройли исмдир. ¤збекистон диёрининг, ´збек хал³ининг буюк орзуларини, ота – оналарнинг ´з фарзандига б´лган эзгу ниятларини, армон ва тилакларини ифода ³илувчи исмлар чиройли исмдир».1 Бу - µа³ гап. Умуман, фарзандларга исм бериш, ном бериш – жой номларига алоµида этибор, масъулият билан ³араш муµим ижтимоий – сиёсий, маънавий, маданий муаммодир, ´зига хос ³адриятдир.
Гап инсон исмлари µа³ида кетар экан, исмшунос олимнинг 40 босма табо³³а я³ин – 600 бетдан орти³ катта µажмдаги салмо³ли асарини айтиб ´тиш шарт. «¤збек исмлари» номи билан чоп этилган айни муµим ³´лланма – лу²ат ´з ичига 14.600 га я³ин исмни олиб, уларнинг этнографик маъноларини изоµлайди. Асарнинг асосий ма³сади ´збек исмларининг бутун бойлигини бир жойга т´плаб, маъносини изоµлаб бериш ор³али келажак авлодга бу борада катта бир маънавий мерос ³олдиришдир.2



Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish