Р. Расулов умумий тилшунослик ¤збекистон республикаси олий ва ¤рта махсус таълим вазирлиги



Download 0,61 Mb.
bet39/51
Sana17.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#811443
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   51
Bog'liq
УМУМИЙ ТИЛШУНОСЛИК (1)

Фойдаланилган адабиётлар



  1. 1.В.В.Виноградов. История русских лингвистических учений. М., 1978.

  2. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. М., 1968.

  1. Н.А.Кондрашов. История лингвистических учений. М., 1978.

  2. С.Усмонов. Умумий тилшунослик. Т., 1972.



VI. ¤збек тилшунослиги

¤збек тилшунослиги туркий тилшунослик сирасида пеш³адам, ´зига хос й´налишларга, таълимотларга, илмий – назарий ва амалиёт билан бо²ли³ жиддий ва пухта тад³и³отларга эга б´лган етакчи тилшуносликдир.


Ґа³и³атан, туркий тилшуносликда етакчи тилшунослик-лардан бири сифатида тан олинган µозирги ´збек тилшунослигининг мустаµкам пойдеворини яратишда, тилшуносликнинг деярли барча соµа ва й´налишлари б´йича жиддий изланишлар олиб борган, салмо³ли – фундаментал тад³и³отлар яратган ва яратиб келаётган олимларнинг:
¢.О.Юнусов А.ўуломов, А.К.Боровков, О.Азизов, А.Н.Кононов С.Усмонов, Е.Д.Поливанов, Ш.Шоабдураµмонов, ў.Абдураµмонов, С.Н.Иванов, М.Мирзаев, З.Маъруфов, М.Ас³арова, С.Иброµимов, Ф.Абдуллаев, И.Расулов, Ш.Раµматуллаев, С.Муталлибов, А.Рустамов, ¢.Саломов, Э.Фозилов, О.Усмонов, А.Ґожиев, £.Маµмудов, А.Шерматов, Н.Маматов, М.Соди³ова Х.Назарова, Э.Умаров, М.Миртожиев, А.Сафаев, А.Маµмудов, Х.Дониёров, Й.Абдуллаев, Э.Бегматов, И.Ј´ч³ортоев, Ґ.Абдураµмонов, А.Сайфуллаев, А.Абдуазизов, Ґ.Неъматов, Ш.Шукуров, А.Мат²озиев, Ё.Тожиев, Р.Ј´н²уров, Б.¤ринбоев, А.Аµмедов, Р.Расулов, С.Отамирзаева, Р.Дониёров, Б.Бафоев, А.Абдуллаев А.Нурмонов, Н.Маµмудов, А.Маматов, Ф.Убаева, А.Ж´раев, О.Бозоров, М.Усмонова, И.Мирзаев, К.Назаров, Ґ.Дадабоев, Ш.Искандарова, А.Мамажонов, Р.Сайфуллаева, С.Каримов, ¥.Жамолхонов, С.Аширбоев, Ґ.Шамсиддинов, А.Й´лдошев, Ј.Соди³ов, А.Мамaтов, М.Јурбонова, М.Ґакимов, Ш.Шоµобиддинова, Б.Менглиев, Ш.К´чимов, И.Й´лдошев ва бош³а ´нлаб кекса µамда ёш авлод тилшуносларининг хизматлари каттадир.


Аюб ўуломов

Аюб ўуломов (1914-1986) ´збек тилшунослигининг ато³ли вакили б´либ, фанимизнинг ³атор соµалари – фонетика, морфология, с´з ясалиши, синтаксис ва лексикография б´йича асарлар яратган, тилшунослигимиз тара³³иётига катта µисса ³´шган устоз олимдир.


Аюб ¢уломов Тошкентда ту²илди. 1936 йилда кечки педагогика институтининг тил ва адабиёт факультетини тугатди. 1940 йилда проф. А.К.Боровков раµбарлигида «¤збек тилида ани³ловчилар» мавзусида номзодлик, 1957 йилда Москвада «¤збек тилида тарихий с´з ясалиш масалалари» мавзусида докторлик диссертациясини ё³лади.
Аюб ўуломовнинг лисоний ³арашлари, асосан, ³уйидаги асарларда ´з ифодасини топган: 1. «¤збек тилида ани³ловчилар» (1940). 2. «¤збек тилида келишиклар» (1941). 3. «¤збек тилида ур²у» (1947). 4. «Содда гапа синтаксиси» (1948). 5. «¤збек тилида к´плик категорияси» (1944). 6. «¤збек тилида с´з ясаш усуллари» (1949). 7. «Феъл» (1954). 8. «Содда гап» (1955). 9. «Ґозирги ´збек адабий тили. Синтаксис» (µамкор, 1965, 2-нашри). 10. «¤збек тили грамматикаси» (1-том. Морфология, µамкор, 1975). 11. «¤збек тили морфем лу²ати» (µамкор, 1973) ва бош³алар.
Аюб ўуломов ´ткир хотира эгаси ва етук ноти³ - маърузачи сифатида тингловчиларга, талабаларга лисоний µодисалар µа³ида ани³, манти³ли, фактларга бой маълумотлар, илмий - амалий асосланган фикрларни бера оларди. У назарий жиµатдан µам мукаммал б´либ, тил µодисаларни чу³ур ва пухта таµлил ³ила олиши ва улардан ишонарли, асосли хулосалар чи³ара олиши билан ажралиб турарди. Албатта, буларнинг асосида, биринчи навбатда, унинг тил назариясидан кенг ва µар томонлама билимга эгалиги µамда назарий й´налишда катта тайёргарлик мактабини ´таганлиги к´риниб турарди. Жумладан, олим «¤збек тилида ур²у» асарида «акад. В.В.Радловнинг туркий тилларда ур²унинг семантик ва грамматик функцияга эга эмаслиги µа³идаги фикрига эътироз билдириб, ур²унинг с´з маъноларини, грамматик µолатларни дифференциация ³илишдаги ролини к´рсатади».1 Тилимиздаги ур²унинг с´з ва манти³ ур²уси каби турларга б´линиши, уларнинг нут³даги ´рни, вазифаси ва бош³алар пухта ёритиб берилади.
Аюб ўуломов морфемика масалаларига µам алоµида эътибор бериб, ´збек тилшунослигига с´знинг энг кичик маъноли ³исмларини англатиш учун хизмат ³иладиган морфемика терминини олиб кирди ва у µа³да маълумот берди. Масалан, «Морфемика с´знинг энг кичик маъноли ³исмлари µа³идаги таълимотдир. Бу кичик ³исмлар морфемалардир. Бу морфемалар турли к´ринишларга µам эга б´лади. Масалан, ишла с´зидаги -ла элементи µайда с´зида –да морфемасида келган (лекин µай-µайла феълида яна -ла тусида ³´лланган), µозир ажралмайдиган унда с´зида µам аслида шу –да аффикси бор (ун - овоз). Бу –ла ва –да к´ринишлари умумий тарзда морфема дейилади. Бунинг µар бир к´риниши эса морф саналади. Демак, морфема морфларнинг йи²индисидир. Бу турли к´ринишдаги ³исмлар, морфлар, бир-бирига нисбатан ал-ломорфлар саналади»1
¤збек тилшунослигининг долзарб муаммоларидан бири с´з ясалиши масаласидир.
Олим ишларида ушбу масалага µам алоµида эътибор беради ва шу й´налишда салмо³ли монографик тад³и³отлар яратади. У ´збек тилшунослигида биринчи б´либ, с´з ясалиши масаласини жиддий муаммо сифатида «к´тариб», уни фонетика, морфология ва бош³а соµалар каби алоµида б´лим сифатида ажратади ва ёритади. Бош³ача айтганда, «¤збек тилшунослигида с´з ясалиши б´лимининг шаклланиши, бу б´лимга доир атамалар тизимининг изга солинишида проф. Аюб ўуломовнинг хизмати катта б´лди»2
Муаллиф ´збек тилидаги с´з ясалишининг бешта турини ³айд этади. Булар: 1. Морфологик, 2. Синтактик, 3. Лексик. 4. Семантик. 5. Фонетик усуллардир. Демак, ушбу усуллардан – айтилганлардан с´з ясалиши µа³и³атан µам алоµида, ´зига хос соµа эканлиги келиб чи³ади.
Аюб ўуломов ´збек тили синтаксисига оид µодисаларни µам илмий асосда атрофлича ´рганиш масаласига жиддий ёндашди. Ани³ро²и, синтактик сатµ бирликларини Оврупо тилшунослигининг юту³лари асосида чу³ур ´рганиш µам ушбу олимнинг номи билан бо²ли³дир. У «¤збек тилида ани³ловчилар» мавзусидаги номзодлик диссертацияси µамда бу диссертация асосида майдонга келган худди шу номдаги рисоласи, «¤збек тилида с´з тартиби», «Содда гап» каби ишлари билан ´збек илмий синтаксисиснинг пойдеворини яратди3
Айни³са, олимнинг µамкорликда яратган «Ґозирги ´збек адабий тили. Синтаксис» асари шу соµадаги дастлабки дарслик б´либ, шу кунгача ´з аµамиятини й´³отмаган фундаментал тад³и³от µисобланади. Асарда синтаксис µамда с´з бирикмаси, гап, гапларнинг тузилиши ва ма³садга к´ра турлари, содда гап, гап б´лаклари, ³´шма гап, уларнинг турлари ва бош³алар µа³ида мукаммал маълумот берилади. «Китобнинг вазифаси, -дейди муаллиф, ´збек адабий тили синтаксисининг µозирги µолатини µамда шу µодисаларнинг ´сиш жараёнини к´рсатишидир».4 ¥а³и³атан, ишда ´збек адабий тили синтаксисининг ´з давридаги µолати, «³иёфаси» илк бор илмий – назарий, амалий асосида чу³ур ёритиб берилади.


Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish