Р е с п у б л и к а с и о л и й в а Урта м а Х с у с таълим вазирлиги



Download 8,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/29
Sana18.07.2022
Hajmi8,37 Mb.
#820229
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29
Bog'liq
Audit (H.Sanayev, R.Narziyev)

И. А. Каримов.
«Узбекистон нк.гисодий исло\отларни чут^урлаштириш 
йУлила». Т., «Узбекистон*, 1995, 29-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


кабул килиш буйича Уз механизмимизни вужудга кел- 
тирдик»1.
Хукуматимизнинг республикамизда бозор икгисо- 
диётига утишнинг асосий шароитлари, тегиш ли к,°нУн 
ва каорлар асосида куп укладли иктисодиётни ва рако- 
бат му\итини шакллантиришнинг таш килий ш арт-ш а- 
роитларини вужудга келтириш деб белгиланганлиги са- 
бабли, бу со^ада Уз самарасини йукотган, фойдала- 
ниш даражаси паст булган давлат мулкини хусусий- 
лаштириш, яъни давлат мулкини узининг \ак,икий эга- 
лари булган корхона ва хужаликдаги иш лаётган хо- 
димларга хисса шаклида булиб бериш бозор икгисо- 
диётига Утишнинг шартларидан бири килиб танланди.
Хал к, хужалигининг тур л и тармокларида эндиликда 
завод, фабрика, колхоз, совхоз урнида м инглаб кичик 
корхоналар, фирмалар, фермер, д е\к о н хУжаликлари, 
ширкат, жамоа хУжаликлари, \иссадорлик жамиятла- 
ри, ижара корхоналари, цушма корхоналар таш кил 
Килинди.
Бундай хужалик субъектларининг вужудга келиши 
хал к хужалигини ривожлантиришда м у\им рол уйна- 
ши билан бир каторда янгидан ташкил ки ли н ган хужа­
л и к субъектларига ишлаб чикариш, хизмат курсатиш , 
Хукукий асослари ва мулкни \и м оя килиш кабилар 
асосан давлат томонидан тасдикланган меъёрий хуж- 
жатлар асосида амалга оширилса, хужаликнинг струк­
т у р а м , бошкариш тизими, хужалик таш кил килиш да- 
ги молиявий манбалар, таъминот, иш лаб-чикариш , ре­
ализация жараёнлари, хужаликлар уртасидаги икгисо- 
дий муносабатлар, хужалик корхоналарининг олган да- 
ромад ва харажатларини режалаштириш, ш унингдек, 
таксимлаш жамоа аъзолари \иссадорлар ихтиёри б и ­
лан тузилган Низом асосида конунга м увоф ик амалга 
оширилади. Хар кзндай хужалик субъекти \и соблан ган
корхонанинг хужалик фаолиятини амалга ош ириш баъ- 
зида куйндаги шаклда вужудга келади:
— ташкил кдлиш усулига караб (жамоа, \и ссад ор - 
лик, хусусий);
— молиявий манбасига караб (\исса, хусусий, карз 
х^собига);
— иктисодий алокасига кзраб (таъминот, ишлаб 
чикариш, реализация);
— харажатлар ва даромадлар (т$три ва эгри);

И. А. Каримов.
«Узбекистан иктисодий исло*отларни чуцурлаштириш 
йулида», 32-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


— даромадга крраб (асосий, ёрдамчи, кУшимча фа- 
олиятдан);
— молиявий натижаларни тацсимлашга цараб (асо­
сий, ёрдамчи).
Ю крридаги шакллардан куриниб турибдики, хужа- 
ли к субъектларининг катта-кичиклиги, молиялашти- 
риш м анбаи, молиявий натижаси, ишлаб чикдриш тех- 
нологиясидан катьий назар *ар бирида куйидаги жа- 
раён а мал га оширилади:
— таъминот жараёни;
— иш лаб чик.ариш жараёни;
— реализация жараёни.
Бу жараёнларни амалга ошириш учун эса *ар бир 
хужалик бошк,а корхона, хужалик муассаси ва ташки- 
лотлар билан алокдда булади.
Корхона таъминоти учун зарур булган материал- 
л а р н и , асосий воситаларни, номоддий активларни 
тутридан-туф и ишлаб чикарувчилардан ёки таъминот 
таш килотлар орцали сотиб олиш жараёнида ик^исодий 
мулокртда булади. Бунинг учун эса олдиндан шартно- 
ма тузил ади, *ар иккала томон узлари учун теги шли 
мажбуриятларни олади \ам да шартномада томонлар- 
н и н г мажбуриятлари аник курсатилади. Бозор ицтисо- 
диётига утиш муносабати билан, айни^са, корхона ва 
хужаликларнинг мустакдп булиши туфидан-тУфи кор- 
хоналар ва хужаликлар уртасида ицтисодий муносабат- 
л ар н и н г вужудга келиши, шартнома тузувчилар Урта­
сида бир-бирининг ик^исодий ах,воли, молиявий \о л а- 
ти ту ф и си д а кафолат берувчи молиявий \исобот орк^а- 
ли амалга оширилса, уз навбатида молиявий ^исобот- 
н и н г туф илигини, бухгалтерия *исоби маълумотлари- 
га мос келишини тасдицловчи хужжатга зарурият ту- 
гилмокда. Бундай жужжат булиб аудиторлик ташкилот- 
л ари н и н г берган хулосаси ^исобланади.
Бугунги кунда хужалик субъектлардаги дастлабки 
бухгалтерия \исоби ва хисоботи жа\ондаги меъёрларга 
интеф ациялаш м овда. Жумладан, 1995 йил 27 январда 
кабул килинган «Мадоулот (иш , хизматларни) ишлаб 
чи^ариш харажатларнинг таркиби, молиявий натижа- 
л ари н и н г шаклланиш тартиби туфисидаги Низом»га 
м увоф и к хужалик субъектларда турт фаолият 
буйи-
ча: 1. Асосий. 2. Давр харажатлари ва даромадлари. 3. 
М олиявий. 4. Фавцулодда фаолиятлар буйича даромад- 
лар, харажатлар ва молиявий натижалар курсаткичла- 
ри олиниш и курсатилиши лозимдир. Аудиторлар ушбу
www.ziyouz.com kutubxonasi


Низомга мувофик; хулоса ва таклиф ларини тузишлари 
лозим.
С охибкирон Амир Темур давлатни бош кариш да 
Хисоб ва аудитдан кенг фойдаланган, «Темур тузукла- 
ри»да ёзилиш ича, «Тиюл (ином ) килиб берилган хар 
бир мамлакатга иккитадан вазир тайинлансинлар. Бири 
вилоятдан йигалган молларни ёзиб, раият ахволини 
текш ириб туришни, мол-мулк эгаси фуцарога жабр 
зулм етказиб, уларнинг холини хароб этмасин. У вило­
ятдан йигилган бутун мол аш ёларни кирим дафтарига 
ёзиш лозим. Иккинчи вазир эса (даромаднинг) харж 
этилган цисмини чиадш дафтарига ёзсин ва (йигилган 
моллардан) сипохдарнинг м аош ига так,сим кдпинсин. 
Кдйси амирга туюл берилар э к а н , уни уч йилгача уз 
холига цуйсинлар. Уч йил утгандан сунг уни текшириб 
курсинлар. Агар мамлакат обод, раият рози экан, шу 
холича к,олдирилсинлар. Агар ахвол бунга хилоф ра- 
вишда булса ул вилоятда холис (давлат)га утказиб уч 
йилгача уша жигардорга улифа берилмасин»1.
Урта Осиё республикаларида, хусусан, Буюк И пак 
йули утган мамлакатларда хам аудит кдаимдан кулла- 
нилган. Айникса савдогарлар уртасида олинган даро- 
мадни та^симлашда холис киш идан фойдаланилган. 
Ш аргномага мувофик, даромадларнинг та^симланиш и- 
ни холис киш и гуво\лигида булиб олганлар.
Аудитнинг вужудга келиши асосан мулкчиликнинг 
ривожланиши, шунингдек, корхона ва хужалик субъект- 
ларининг ик^исодий муносабатларининг ривожлани- 
шига боглик, булганлиги сабабли, У збекистан Республи- 
касида хозирги кунда 320 дан ортик, аудиторлик фирма- 
лари таш кил цилинган. 1996— 1997 йилларда мулкчилик­
нинг нодавлат шаклидаги хужалик субъектларининг 
купчилиги аудит те кширувидан ихтиёрий равишда Утган. 
Мулк эгалари хужаликни бош кариш да ик,тисодий муно- 
сабатларни бозор талабига замонавий хужалик.бошкд- 
риш усулларидан фойдаланишни афзаллигини турри 
тушунмокдалар. Чунки, аудитор олдинги ревизор (таф- 
тишчи) эмас, балки хужалик субъектлари томонидан 
ёлланган, хужаликнинг ишлаб чи ^ари ш ва молиявий 
фаолиятидаги камчиликларни ан и кутб, уларни конунга 
мос теги шли норматив ^ужжатлар асосида бухгалтерия 
Хисобини ташкил кдлиш, ю ритиш , даромад ва харажат- 
ларнинг самарали, хужалик учун эн г кулай, турри вариант- 
ларини танлашда ёрдам берадиган ташкилотдир.
1 Темур тузуклари. Т.: 1991, 77-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish