И. А. Каримов.
«Узбекистон нк.гисодий исло\отларни чут^урлаштириш
йУлила». Т., «Узбекистон*, 1995, 29-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi
кабул килиш буйича Уз механизмимизни вужудга кел-
тирдик»1.
Хукуматимизнинг республикамизда бозор икгисо-
диётига утишнинг асосий шароитлари, тегиш ли к,°нУн
ва каорлар асосида куп укладли иктисодиётни ва рако-
бат му\итини шакллантиришнинг таш килий ш арт-ш а-
роитларини вужудга келтириш деб белгиланганлиги са-
бабли, бу со^ада Уз самарасини йукотган, фойдала-
ниш даражаси паст булган давлат мулкини хусусий-
лаштириш, яъни давлат мулкини узининг \ак,икий эга-
лари булган корхона ва хужаликдаги иш лаётган хо-
димларга хисса шаклида булиб бериш бозор икгисо-
диётига Утишнинг шартларидан бири килиб танланди.
Хал к, хужалигининг тур л и тармокларида эндиликда
завод, фабрика, колхоз, совхоз урнида м инглаб кичик
корхоналар, фирмалар, фермер, д е\к о н хУжаликлари,
ширкат, жамоа хУжаликлари, \иссадорлик жамиятла-
ри, ижара корхоналари, цушма корхоналар таш кил
Килинди.
Бундай хужалик субъектларининг вужудга келиши
хал к хужалигини ривожлантиришда м у\им рол уйна-
ши билан бир каторда янгидан ташкил ки ли н ган хужа
л и к субъектларига ишлаб чикариш, хизмат курсатиш ,
Хукукий асослари ва мулкни \и м оя килиш кабилар
асосан давлат томонидан тасдикланган меъёрий хуж-
жатлар асосида амалга оширилса, хужаликнинг струк
т у р а м , бошкариш тизими, хужалик таш кил килиш да-
ги молиявий манбалар, таъминот, иш лаб-чикариш , ре
ализация жараёнлари, хужаликлар уртасидаги икгисо-
дий муносабатлар, хужалик корхоналарининг олган да-
ромад ва харажатларини режалаштириш, ш унингдек,
таксимлаш жамоа аъзолари \иссадорлар ихтиёри б и
лан тузилган Низом асосида конунга м увоф ик амалга
оширилади. Хар кзндай хужалик субъекти \и соблан ган
корхонанинг хужалик фаолиятини амалга ош ириш баъ-
зида куйндаги шаклда вужудга келади:
— ташкил кдлиш усулига караб (жамоа, \и ссад ор -
лик, хусусий);
— молиявий манбасига караб (\исса, хусусий, карз
х^собига);
— иктисодий алокасига кзраб (таъминот, ишлаб
чикариш, реализация);
— харажатлар ва даромадлар (т$три ва эгри);
'
И. А. Каримов.
«Узбекистан иктисодий исло*отларни чуцурлаштириш
йулида», 32-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi
— даромадга крраб (асосий, ёрдамчи, кУшимча фа-
олиятдан);
— молиявий натижаларни тацсимлашга цараб (асо
сий, ёрдамчи).
Ю крридаги шакллардан куриниб турибдики, хужа-
ли к субъектларининг катта-кичиклиги, молиялашти-
риш м анбаи, молиявий натижаси, ишлаб чикдриш тех-
нологиясидан катьий назар *ар бирида куйидаги жа-
раён а мал га оширилади:
— таъминот жараёни;
— иш лаб чик.ариш жараёни;
— реализация жараёни.
Бу жараёнларни амалга ошириш учун эса *ар бир
хужалик бошк,а корхона, хужалик муассаси ва ташки-
лотлар билан алокдда булади.
Корхона таъминоти учун зарур булган материал-
л а р н и , асосий воситаларни, номоддий активларни
тутридан-туф и ишлаб чикарувчилардан ёки таъминот
таш килотлар орцали сотиб олиш жараёнида ик^исодий
мулокртда булади. Бунинг учун эса олдиндан шартно-
ма тузил ади, *ар иккала томон узлари учун теги шли
мажбуриятларни олади \ам да шартномада томонлар-
н и н г мажбуриятлари аник курсатилади. Бозор ицтисо-
диётига утиш муносабати билан, айни^са, корхона ва
хужаликларнинг мустакдп булиши туфидан-тУфи кор-
хоналар ва хужаликлар уртасида ицтисодий муносабат-
л ар н и н г вужудга келиши, шартнома тузувчилар Урта
сида бир-бирининг ик^исодий ах,воли, молиявий \о л а-
ти ту ф и си д а кафолат берувчи молиявий \исобот орк^а-
ли амалга оширилса, уз навбатида молиявий ^исобот-
н и н г туф илигини, бухгалтерия *исоби маълумотлари-
га мос келишини тасдицловчи хужжатга зарурият ту-
гилмокда. Бундай жужжат булиб аудиторлик ташкилот-
л ари н и н г берган хулосаси ^исобланади.
Бугунги кунда хужалик субъектлардаги дастлабки
бухгалтерия \исоби ва хисоботи жа\ондаги меъёрларга
интеф ациялаш м овда. Жумладан, 1995 йил 27 январда
кабул килинган «Мадоулот (иш , хизматларни) ишлаб
чи^ариш харажатларнинг таркиби, молиявий натижа-
л ари н и н г шаклланиш тартиби туфисидаги Низом»га
м увоф и к хужалик субъектларда турт фаолият
буйи-
ча: 1. Асосий. 2. Давр харажатлари ва даромадлари. 3.
М олиявий. 4. Фавцулодда фаолиятлар буйича даромад-
лар, харажатлар ва молиявий натижалар курсаткичла-
ри олиниш и курсатилиши лозимдир. Аудиторлар ушбу
www.ziyouz.com kutubxonasi
Низомга мувофик; хулоса ва таклиф ларини тузишлари
лозим.
С охибкирон Амир Темур давлатни бош кариш да
Хисоб ва аудитдан кенг фойдаланган, «Темур тузукла-
ри»да ёзилиш ича, «Тиюл (ином ) килиб берилган хар
бир мамлакатга иккитадан вазир тайинлансинлар. Бири
вилоятдан йигалган молларни ёзиб, раият ахволини
текш ириб туришни, мол-мулк эгаси фуцарога жабр
зулм етказиб, уларнинг холини хароб этмасин. У вило
ятдан йигилган бутун мол аш ёларни кирим дафтарига
ёзиш лозим. Иккинчи вазир эса (даромаднинг) харж
этилган цисмини чиадш дафтарига ёзсин ва (йигилган
моллардан) сипохдарнинг м аош ига так,сим кдпинсин.
Кдйси амирга туюл берилар э к а н , уни уч йилгача уз
холига цуйсинлар. Уч йил утгандан сунг уни текшириб
курсинлар. Агар мамлакат обод, раият рози экан, шу
холича к,олдирилсинлар. Агар ахвол бунга хилоф ра-
вишда булса ул вилоятда холис (давлат)га утказиб уч
йилгача уша жигардорга улифа берилмасин»1.
Урта Осиё республикаларида, хусусан, Буюк И пак
йули утган мамлакатларда хам аудит кдаимдан кулла-
нилган. Айникса савдогарлар уртасида олинган даро-
мадни та^симлашда холис киш идан фойдаланилган.
Ш аргномага мувофик, даромадларнинг та^симланиш и-
ни холис киш и гуво\лигида булиб олганлар.
Аудитнинг вужудга келиши асосан мулкчиликнинг
ривожланиши, шунингдек, корхона ва хужалик субъект-
ларининг ик^исодий муносабатларининг ривожлани-
шига боглик, булганлиги сабабли, У збекистан Республи-
касида хозирги кунда 320 дан ортик, аудиторлик фирма-
лари таш кил цилинган. 1996— 1997 йилларда мулкчилик
нинг нодавлат шаклидаги хужалик субъектларининг
купчилиги аудит те кширувидан ихтиёрий равишда Утган.
Мулк эгалари хужаликни бош кариш да ик,тисодий муно-
сабатларни бозор талабига замонавий хужалик.бошкд-
риш усулларидан фойдаланишни афзаллигини турри
тушунмокдалар. Чунки, аудитор олдинги ревизор (таф-
тишчи) эмас, балки хужалик субъектлари томонидан
ёлланган, хужаликнинг ишлаб чи ^ари ш ва молиявий
фаолиятидаги камчиликларни ан и кутб, уларни конунга
мос теги шли норматив ^ужжатлар асосида бухгалтерия
Хисобини ташкил кдлиш, ю ритиш , даромад ва харажат-
ларнинг самарали, хужалик учун эн г кулай, турри вариант-
ларини танлашда ёрдам берадиган ташкилотдир.
1 Темур тузуклари. Т.: 1991, 77-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi
Do'stlaringiz bilan baham: |