Qo’yidagi jadvalda 18ta yaqin yulduzlarning, yulduz kattaliklari, nomi va ulargacha bo’lgan masofalar keltirilgan



Download 9,15 Mb.
Sana14.02.2022
Hajmi9,15 Mb.
#447589
Bog'liq
ASTRONOMIYAdan yulduz turkumlari


Qo’yidagi jadvalda 18ta yaqin yulduzlarning, yulduz kattaliklari, nomi va ulargacha bo’lgan masofalar keltirilgan.



Yulduz nomi

Yulduzgacha bo’lgan masofa, pk

Yulduz kattaligi

Ko’rinma

Absolyo’t

Yaqin Sentavr

1,31

+10,68

+15,1

Sentavr A

1,33

+0,32

+4,76

Sentavr V

1,33

+1,72

+6,16

Barnard yulduzi

1,83

+9,54

+13,22

Volf №359

2,34

+13,66

+16,62

VD+3602147

2,52

+7,47

+10,46

Sirius A

2,66

-1,46

+1,4

Sirius V

2,66

+8,67

+11,6

Leyten 726-8

2,69

+12,45

+15,3

Ross №154

2,93

+10,6

+13,3

Ross №248

3,16

+12,24

+14,74

Ye Eridan

3,30

+3,73

+6,14

Ross №128

3,34

+11,13

+13,50

Leyten 789-6

3,34

+12,58

+14,9

61 Okqo’sh A

3,42

+5,19

+7,52

61 Okqo’sh V

3,42

+6,02

+8,35

A Protsion

3,48

+0,34

+2,67

V Protsion

3,48

+10,7

+13,1

Ayrim yulduzlarning fizikaviy parametrlari



Yulduz larning nomi

Тashki qatlami temperatu rasi, mln K

Diametri (Quyosh diametriga nisbatan)

Massasi (Quyosh massasiga nisbatan)

O’rtacha zichligi,kg/m3

Yerdan uzoqligi pk

Bosh ketma-ketlik

Orion

0,028

7

27

130

-

Spika

0,020

5

11

140

47,7

Vega

0,012

2,2

2,8

280

8,1

A Protsion

0,007

1,8

1,2

280

3,5

Sentavr A

0,006

1,0

1,0

1410

4,8·10-6

Kryuger 60A

0,003

0,41

0,30

6300

-

Gigantlar

Kapella V

0,0065

7

3,3

15

-

Kapella A

0,0055

12

4,2

3,3

13,7

Arktur

0,0042

26

11

1

11,1

ßPegas

0,003

141

14

7·10-3

-

O’ta gigantlar

Rigel

0,0013

33

40

1,4

200

Deneb

0,0011

35

35

1,1

170

Kanopus

0,008

85

50

1,1

55,5

Antares

0,0032

328

50

1,4·10-3

52,5

Betelgeyze

0,003

300-400

14

6·10-4

9,0

Oq karliklar

Eridian A

0,00125

0,016

0,31

11·107

-

Sirius V

0,0094

0,029

0,89

52·106

2,7

Van Maanen yulduzi

0,008

0,007

0,12

42·107

-

Eslatma: eng kichiq yulduzlarga Kit yulduz turkumidagi Leyten (№468-500), Keyper yulduzi va Volf №457 yulduzlari kiradi. Bu ok karliklarning diametri 1200km, 6000km va 4600km.ga tengdir. O’lchami jixatidan eng qatta yulduzlar S Oltin balik va VVSefey yulduzlari bo’lib, ularning diametri Quyosh diametridan 1400 va 1200 marta qattadir. Yulduzlar diametri 0,4dan 2000 Quyosh diametri oraligida bo’ladi.

Massasi jixatidan eng kichiq yulduz Ross 614 bo’lib, uning massasi 0,08 Quyosh massasiga teng. Yulduzlar massasi 0,04dan 100 Quyosh massasi oraligida bo’ladi.


AS+7008247 ok karlik yulduzining zichligi Quyosh zichligidan taxminan 10mln. marta qatta bo’lib, 36·109kg/m3 ga teng. VVSefey yulduzining o’rtacha zichligi 10-5kg/m3 bo’lib, normal sharoitda xavo zichligidan 120000 marta kichiqdir.
Ayrim yulduzlarning markaziy qismidagi zichligi qo’yidagicha: A Eridian-6,8·108kg/m3, Sirius V-5,5·108kg/m3, Van Maanen-1,5·109kg/m3.

Jadvalda osmondagi eng yorug’ 20ta yulduz keltirilgan. Bu yulduzlar uchun ko’rinma va absolyo’t yulduz kattaliklari keltirilgan, ular ko’rinma yulduz kattaligi bo’yicha joylashtirilgan.





Yulduz nomi

Yulduz kattaligi

Ko’rinma

Absolyo’t

Sirius

-1,46

+1,4

Kanopus

-0,75

-4,4

Arktur

-0,05

-0,3

Vega

+0,03

+0,5

Sentavr

+0,32

+4,76

Kapella

+0,08

-0,6

Rigel

+0,13

-7,5

Protsion

+0,34

+2,67

Betelgeyze

+0,42

-6,1

Axernar

+0,47

-2,0

ß Sentavr

+0,59

-3,4

Altair

+0,76

+2,3

Krest

+0,79

-4,7

Aldebaran

+0,86

-0,7

Antares

+0,91

-2,7

Spika

+0,97

-2,4

Pollo’qs

+1,14

+1,0

Fomalgao’t

+1,16

+2,0

Deneb

+1,25

-6,2

Regul

+1,35

-0,7

Eslatma: Quyoshning ko’rinma yulduz kattaligi -26,78 Oyning(tulin Oy) -12,71. Yorug’lik manbai 1 luyks yoritilganlik xosil qilsa, uning yulduz kattaligi -13,78ga teng Quyoshning absolyo’t yulduz kattaligi +4,9.

Каждый из представленных знаков Зодиака можно описать ключевыми словами:


Овен - стремление; интилиш, кучли орзу, ният, иштиёќ; маќсад, ният.


Телец - объединение; бирлашиш, бирлашув; бирлаштириш


Близнецы - оживление; жонланиш, тетик рућ, яхши кайфият, ѓайрат, авж;
Рак - расширение; бирор нарсанинг кенгайган ќисми
Лев - уверенность; ишонч, ишонч билан (дадил) ќилинган ћаракат, дадиллик;
Дева - усвоение; ўзлаштириш; билиб олиш; ўзлаштирилиш; ёд бўлиб кетиш
Весы - равновесие; мувозанат, баравар келиш
Скорпион - творчество; ижод, ижод ќилиш, ижодкорлик;
Стрелец - руководство; раћбарлар, бошлиќлар
Козерог - проницательность; ўткирлик, зийраклик, сезгирлик; фаросат, заковат
Водолей - верность; содиќлик, вафодорлик; сидќидиллик; садоќат, вафо; 2 тўѓрилик, ростлик, аниќлик; 3 ќатьийлик, субутлилик, субут, бурд; 4 ишончлилик.

Рыбы - оценка. баћо, фикр


Знаки Зодиака, составляя единое целое, разделяются по стихиям и формам проявления. Другими словами, каждый знак Зодиака несет в себе проявления одной из четырех стихий мироздания: огня, воды, воздуха или земли, и трех элементов бытия: рождение (проявление), стабилизация (фиксация) и трансформация (смерть).
К стихии огня относятся Овен, Лев и Стрелец. К стихии воды - Рак, Скорпион и Рыбы. К стихии воздуха - Весы, Водолей и Близнецы. К знакам земли - Козерог, Телец и Дева.
В астрологии элементам бытия соответствуют понятия: кардинальный, фиксированный и мутабельный.
Кардинальные - Овен, Рак, Весы и Козерог. Фиксированные или постоянные - Телец, Лев, Скорпион и Водолей. Мутабельные или изменчивые - Близнецы, Дева, Стрелец и Рыбы.






Кардинальные
энг мућим, энг аћамиятли, тубли, туб, бош, асосий;

Фиксированные
ёзмоќ, ёзиб ќўймоќ, ќайд ќилмоќ, ќаламга олмоќ; ~ в протоколе ќарорда ќайд этмоќ; ~ свои впечатления на бумаге ўз таассуротларини ќоѓозга ёзиб ќўймоќ; ~ права граждан в конституции конституцияда граждан ћуќуќларини ќайд ќилмоќ;
2 (сов. зафиксироватъ) книжн. белгиламоќ, тайинламоќ; ~ дни заседаний мажлис кунларини белгилаб ќўймоќ;
3 книжн. тўпламоќ, йиѓмоќ; жалб этмоќ, йўналтирмоќ, ќаратмоќ; ~ внимание диќќатни жалб этмоќ, диќќатни тўпламоќ; ~ свой взгляд на чём-н. бирор нарсага астойдил (тикилиб) ќарамоќ;
4 (муайян ћолатда) маћкамламоќ, маћкам ўрнаштирмоќ; фиксирующее устройство (муайян ћолатда) маћкамлаб ќўядиган мослама;
5 фото фиксажламоќ, фиксаж билан ишлов бермоќ; ~ фотоплёнку фотоплёнкани фиксажламоќ; ~ рисунок расмни фиксажламоќ; расмга фиксатив суртмоќ.



Мутабельные

огонь

Овен

Лев

Стрелец

вода

Рак

Скорпион

Рыбы

воздух

Весы

Водолей

Близнецы

земля

Козерог

Телец

Дева













Самые, самые, самые созвездия:
Созвездие, имеющее самые большие размеры – Гидра. Его площадь 1303 кв.градуса.
Созвездие, имеющее самые маленькие размеры – Южный Крест. Его площадь 68 кв.градуса.
В 58 созвездиях самые яркие звезды обозначены буквой a (альфа).
В 13 созвездиях самые яркие звезды обозначены буквой b (бета).
Созвездие, содержащее самое большое число звезд ярче 2m – Орион. Содержит 5 таких звезд.
Созвездие, содержащее самое большое число звезд ярче 3m – Скорпион. Содержит 12 звезд.
Созвездие, содержащее самое большое число звезд ярче 4m – Большая Медведица – 19 звезд.
Созвездие, содержащее самое большое число звезд ярче 5m – Центавр. Содержит 49 звезд.
Созвездие, содержащее самое большое число звезд ярче 6m – Центавр. Содержит 150 звезд.
Созвездие, в которое входит самая яркая звезда небосвода Сириус – Большой Пес.
Созвездие, которое является самым тусклым – Столовая Гора. В нем нет звезд ярче 5m .
Созвездие, в которое входит самое большое число звезд с собственными именами – Большая Медведица; таких звезд 14: Дубхе (a), Мерак (b), Фегда (g), Мегрец (d), Алиот (e), Мицар (V), Алкаид (или Бенетнаш) (h), Талита (ι), Танийа Бореалис (Адафера) (λ), Танийа Аустралис (μ ), Аль ула Бореалис (ν), Мусцида (χ), Алькор (80), Грумбридж 1830.

Историю астрономии можно разделить на три периода: древнейший, классический, современный



Древо астрономических знаний













Ushbu rasmda Andromeda Urania ko’zgusi sifatida tasvirlangan. London, 1825









Aristotelning geosentrik nazariyasi









Ptolemeyning geosentrik nazariyasi



Kopernikning geliosentrik nazariyasi












Osmon sferasining nuqta, chiziq va aylanalari

Yerdagi yil fasllari





Kosmik tezliklarning traektoriyasi















a)Nyuton

b) Kassegren,

c) Gregori







d) Gershel-Lomonosov

e)Richi-Kretyen

f) Braxit

Teleskop tizim(sistema)lari




Экваториал қурилмалар. а)немисча, б) инглизча, в) амерканча.






Quyoshning ichki tuzilishi










































Download 9,15 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish