4-илова
Билмиларни фаоллаштириш учун саволлар
Махсус психология фанининг предмети.
Фаннинг ижтимоий-гуманитар фанлар билан алоқасини тушунтиринг.
Ушбу курс психологик билимлар тизимида қандай аҳамиятга эга?
Фаннинг асосий категорияларини санаб ўтинг.
Махсус психология фанининг назарий аҳамиятини тушунтиринг.
Л.С.Выготскийнинг бирламчи иккиламчи нуксон ғояси.
Компенсация назарияси
5-илова
2-Мавзу: Бола психикасини ўрганиш методи
3-илова
Тарқатма материалнинг тахминий нусхаси
ФСМУ технологияси
(Ф) – Фикрингизни баён этинг.
(С) – Фикрингиз баёнига бир он сабаб кўрсатинг.
(М) –Кўрсатилган сабабни тушунтирувчи мисол келтиринг.
(У) – Фикрингизни умумлаштиринг.
Ушбу технология тингловчиларни ўз фикрини ҳимоя қилишга,
Еркин фикрлаш ва ўз фикрини бошқаларга ўтказишга, очиқ ҳолда
баҳслашишга, эгалланган билимларни таҳлил қилишга, қай
даражада эгаллаганликларини баҳолашга ҳамда
тингловчиларни баҳслашиш маданиятига ўргатади.
-
Диалектик материализм таълимотига биноан психика юксак даражада ташкил топган материянинг хусусияти ва ёки миянинг маҳсулидир
|
Ф
|
Фикрингизни баён этинг.
|
С
|
Фикрингизни баёнига бирор сабаб кўрсатинг.
|
М
|
Кўрсатилган сабабни тушунтирувчи мисол келтиринг.
|
У
|
Фикрингизни умумлаштиринг.
|
-
Психиканинг негизида миянинг рефлектор фаолияти ётади.
|
Ф
|
Фикрингизни баён этинг.
|
С
|
Фикрингизни баёнига бирор сабаб кўрсатинг.
|
М
|
Кўрсатилган сабабни тушунтирувчи мисол келтиринг.
|
У
|
Фикрингизни умумлаштиринг.
|
-
Инсоннинг борлиқни (воқеликни) аксеттириши - фаол жараёндир.
|
Ф
|
Фикрингизни баён этинг.
|
С
|
Фикрингизни баёнига бирор сабаб кўрсатинг.
|
М
|
Кўрсатилган сабабни тушунтирувчи мисол келтиринг.
|
У
|
Фикрингизни умумлаштиринг.
|
ГЛОССАРИЙ
ГЛОССАРИЙ
|
|
|
|
Термин
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Изоҳи
|
|
|
|
Ўзбек
|
|
|
Рус тилида
|
|
|
Инглиз
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
тилида
|
|
|
|
|
|
Тилида
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Мослашув
|
|
|
Адаптация
|
|
|
Adaptation
|
|
|
Индивидни муҳит шарт-шароитига
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
мослашиб кетиши жараёни
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Артикуляц
|
|
|
Артикуляц
|
|
|
Articulftion
|
|
|
Нутқ жараёнида талаффуз
|
|
|
Ия
|
|
|
ия
|
|
|
|
|
|
органлари: лаб, жағ, тилнинг
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
турлича
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ҳаракати
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Билиш
|
|
|
Возможнос
|
|
|
Possibilities
|
|
|
ўқитувчининг таълим жараёнининг
|
|
қобилияти
|
|
|
ти
|
|
|
of cognition
|
|
|
иштирокчилари – талабалар, ота-
|
|
|
|
|
познания
|
|
|
|
|
|
оналар, ҳамкасблар ва таълим
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
муассасасининг
|
раҳбарлари
|
билан
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
осон мулоқотга киришиш, улар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
билан
|
муносабатни
|
тўғри
|
йўлга
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
қўйишга
|
ёрдам
|
|
берадиган
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
индивидуал психологик хусусият
|
|
Вербал
|
|
|
Вербал
|
|
|
Verbal
|
|
|
оғзаки ифодаланган нутқ
|
|
|
|
Депрессия
|
|
|
Депрессия
|
|
|
Depression
|
|
|
тушкунлик кайфияти.
|
|
|
|
Диққат
|
|
|
Внимание
|
|
|
Attention
|
|
|
шахс онгининг нарса ва ходисаларга
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
йўналганлигини
|
акс
|
эттирувчи
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
психик жараён
|
|
|
|
|
|
Диалог
|
|
|
Диалог
|
|
|
Dialog
|
|
|
икки ва ундан ортиқ кишиларнинг
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ўзаро оғзаки гаплашиши
|
|
|
|
Диалогик
|
|
|
Диалогичес
|
|
|
Dialogue
|
|
|
нутқ турларидан бўлиб, бунда
|
|
Нутқ
|
|
|
кая речь
|
|
|
Speech
|
|
|
сўзловчилар
|
|
баробар
|
тенг,
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
биргаликда фаоллик кўрсатади.
|
|
Дудуқлани
|
|
|
Заикание
|
|
|
Stuttering
|
|
|
мускул-пай тортишиши туфайли
|
|
Ш
|
|
|
|
|
|
|
|
|
нутқнинг
|
|
темпи,
|
|
ритм,
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
равонлигининг бузилиши
|
|
|
Жамоа
|
|
|
Группа
|
|
|
Group
|
|
|
мақсадлари
|
жамият
|
мақсадига мс
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
келадиган умумий
|
фаолият
|
билан
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
бирлашган одамлар гуруҳи
|
|
|
Жамоанинг
|
|
|
Основа
|
|
|
Basis of the
|
|
|
умуий фикр, мақсад ва ишлаб
|
|
негизи
|
|
|
группы
|
|
|
Group
|
|
|
чиқаришага
|
тааллуқли
|
қарорларни
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
шакллантирувчи жамоа аъзолари
|
|
Йўналиш
|
|
|
Направлен
|
|
|
Direction
|
|
|
шахснинг
|
хатти-ҳаракати
|
ва
|
|
|
|
|
ие
|
|
|
|
|
|
фаолиятини
|
аниқ
|
шароитлардан
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
қатъи
|
назар
|
маълум
|
йўлга
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
йўналтирувчи
|
барқарор
|
мотивлар
|
|
|
|
йиғиндиси.
|
|
|
|
|
|
Индивидуа
|
Индивидуа
|
Individualit
|
индивиднинг
|
|
|
бошқалардан
|
Ллик
|
льность
|
Y
|
фарқланадиган
|
|
|
ижтимоий
|
|
|
|
хусусиятлари ва
|
психикасининг
|
|
|
|
ўзига хослиги, қайтарилмаслиги.
|
Ижтимоийл
|
Социализи
|
Socializatio
|
инсон
|
томонидан
|
|
ижтимоий
|
Ашув
|
ция
|
N
|
тажрибани эгаллаш ва ҳаёт -
|
|
|
|
фаолият жараёнида уни фаол тарзда
|
|
|
|
ўзлаштириш жараёни.
|
|
|
|
Интроверт
|
Интровертн
|
Introverted
|
шахснинг хар қандай шароит ва
|
Шахс
|
ая личность
|
Personality
|
холатларида
|
ўз
|
ичида
|
кечаётган
|
|
|
|
фикрларини баён этиш эҳтиёжининг
|
|
|
|
ниҳоятда пастлиги.
|
|
|
|
Коммуника
|
Коммуника
|
Communica
|
шахслараро
|
|
муносабатларда
|
Тив
|
тив
|
Tive
|
маълумот,
|
ахборот,
|
|
ғоялар
|
|
|
|
алмашинуви жараёни.
|
|
|
|
Кўникма
|
Умение
|
Skill
|
одамнинг маълум ишни бажаришга
|
|
|
|
тайёрлигида
|
|
|
кўринадиган
|
|
|
|
қобилияти.
|
|
|
|
|
|
Малака
|
Навык
|
Acquired
|
машқ
|
қилиш
|
жараёнида
|
иш
|
|
|
habit, cum-
|
ҳаракатлар
|
|
бажарилишининг
|
|
|
Savvy
|
автоматлашган усуллари.
|
|
|
Мулоқот
|
Общение
|
Communica
|
икки ёки ундан ортиқ одамларнинг
|
|
|
Tion
|
ўзаро бир-бирига таъсир этиши.
|
Монолог
|
Монолог
|
Monologue
|
маърузачи
|
томонидан
|
нутқ
|
|
|
|
сўзланиши,
|
маърузачи
|
|
актив,
|
|
|
|
тингловчи пассив бўлган жараён
|
Монологик
|
Монологич
|
Monologic
|
бир одамнинг ўз фикрларини оғзаки
|
Нутқ
|
еская речь
|
Speech
|
ёки ёзма равишда ифодалаш нутқи.
|
Новербал
|
Невербал
|
Nonverbal
|
нутқсиз
|
ифодаланган
|
харакат,
|
|
ный
|
|
мимика,
|
холатларнинг
|
|
бошқа
|
|
|
|
шахсга йўналтирилиши.
|
|
|
Оила
|
Семья
|
Family
|
турмуш
|
|
қуриш,
|
қариндош-
|
|
|
|
уруғчилик асосидаги кичик гуруҳ
|
Психологи
|
Психологи
|
Psychologic
|
бу синалаётган шахснинг шахсий-
|
к ташхис
|
ческий
|
al diagnosis
|
руҳий хусусиятларини ўрганишнинг
|
|
диагноз
|
|
якуни
|
|
|
|
|
|
|
Психика
|
Психика
|
Psychic
|
юксак
|
даражада
|
ташкил
|
топган
|
|
|
|
материя, миянинг функцияси бўлиб,
|
|
|
|
унинг моҳияти туйғулар, идрок,
|
|
|
|
тасаввур,фикрлар,иродава
|
|
|
|
бошқалар
|
кўринишида
|
акс
|
|
|
|
эттиришдан иборат.
|
|
|
|
Психик
|
Психическ
|
Mental
|
у ёки
|
бу
|
психик
|
махсулт ва
|
жараёнлар
|
ие
|
Processes
|
натижаларни
|
(психик
|
образлар,
|
|
|
процессы
|
|
холатлар,
|
|
тушунчалар,
|
хиссиёт ва
|
|
|
|
|
х.к.)
|
|
|
|
хосил
|
|
|
қилувчи,
|
|
|
|
|
шакллантирувчи
|
|
|
|
ва
|
|
|
|
|
ривожлантирувчи жараён.
|
|
|
Психологи
|
Психологи
|
Psychology
|
одамнинг объектив борлиқни сезги,
|
|
Я
|
я
|
|
идрок, тафаккур, туйғу-ҳиссиёт ва
|
|
|
|
|
бошқа психик холатлар орқали акс
|
|
|
|
|
эттириш
|
|
жараёнини
|
|
ўрганадиган
|
|
|
|
|
фан.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Психик
|
Психологи
|
Psychologic
|
психик
|
ҳаёт
|
шакллари,
|
диққат,
|
|
ҳолатлар
|
ческие
|
Al
|
ҳиссиёт,
|
|
|
ирода
|
|
жараёнларига
|
|
|
состояния
|
Conditions
|
айтилади.П.Ҳ.(хушчақчақлик,
|
|
|
|
|
руҳланиш, сиқилиш, зийраклик,
|
|
|
|
|
қатъийлик,
|
|
|
тиришоқлик
|
в.б.)
|
|
|
|
|
шахсларда
|
|
|
маълум
|
|
даражада
|
|
|
|
|
барқарор бўлиб, уларнинг муайян
|
|
|
|
|
хусусиятига ҳам айланиб қолади.
|
|
Ўйин
|
Игра
|
Game
|
фаолият
|
турларидан
|
бири
|
бўлиб,
|
|
|
|
|
болаларнинг
|
катталар
|
фаолиятини,
|
|
|
|
|
иш
|
харакатларини
|
акс
|
эттиришда
|
|
|
|
|
ифодаланадиган
|
ва
|
атрофни
|
|
|
|
|
билишга қаратилган фаолиятдир.
|
|
Идрок
|
Восприятие
|
Perception
|
мазкур муддатда сезги органларида
|
|
|
|
|
уларнинг
|
|
бевосита
|
таъсир
|
этиши
|
|
|
|
|
давомидаги
|
бир бутун ходисалар
|
|
|
|
|
ёки нарсаларнинг инсон онгида акс
|
|
|
|
|
этишидир.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Мақсад
|
Цель
|
Aim
|
бўлғуси натижалар хақида хар доим
|
|
|
|
|
ақлан
|
|
|
ўйлаб
|
|
|
қурилган,
|
|
|
|
|
ривожлантирилган
|
|
|
|
хаёлий
|
|
|
|
|
тасаввурлар, келгусидаги режалар.
|
|
Темпераме
|
Темпераме
|
Temperame
|
1)
|
шахснинг
|
психик
|
фаолияти
|
|
Нт
|
нт
|
Nt
|
динамикасининг турли жихатларинн
|
|
|
|
|
билдирадиган
|
турғун
|
|
индивидуал
|
|
|
|
|
хусусиятларининг
|
|
|
қонуний
|
|
|
|
|
муносабатлари;
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2) шахснинг динамик хусуснятлари:
|
|
|
|
|
интенсивлик, тезлик, темп, психик
|
|
|
|
|
жараёнлар ва холатлар ритми.
|
|
Do'stlaringiz bilan baham: |