Боб – Ночизикли автоматик бошкариш системалари 4 – Маъруза



Download 76 Kb.
bet1/2
Sana27.12.2022
Hajmi76 Kb.
#896455
  1   2
Bog'liq
4 – Маъруза


БОБ – Ночизикли автоматик бошкариш системалари


4 – Маъруза. Ляпунов усули асосида ночизикли системаларни тургунлигининг тахлили.

Фараз киламиз, ночикли системанинг хамма узгарувчилари учун утиш жараёни четланишлари уларнинг баркарор жараёнларининг кийматларига нисбатан дифференциал тенгламалари берилган. У холда n – тартибли чизикли система учун куйидаги тенгламалар системасини ёзишимиз мумкин:


(1)
X1, X2, …, X3 – ночизикларнинг хар кандай куринишини узида мужассамлаштирган ва хар доим куйидаги шартларни:
X1, X2, …, X3 = 0
каноатлантирадиган ихтиёрий функциялар.
Тахлил килиш учун куйидаги тушунчани киритамиз, бу ерда ва кейинчалик куп узгарувчили функция сифатида n улчовли Евклид фазосини куриб чикамиз.
V = V (x1, x2, x3, …, xn)
Евклид фазоси деб хоссаси абсолют геометрия аксиомалари ва Евклиднинг параллел тугри чизиклар хакидаги (постулати) аксиомаси билан таъриф килинадиган фазога айтилади.
Таъриф: Vфункция баъзи бир сохада, агар у шу соханинг хар бир нукталарида бошлангич координата атрофида бир хил ишорали булиб колса ва факат координата бошидан бошка ерда нолга айланса, унинг ишораси аникланган дейилади.
Агар V – функция бир хил ишорани саклаб колса ва факат координата бошидагина эмас балки шу соханинг бошка нукталарида хам нолга айланиши мумкин булса уни доимий ишорали дейилади.
Агар V – функция берилган сохада бошлангич координата атрофида хар хил ишорага эга булса, у узгарувчи ишорали дейилади.
Мисоллар: n = 2 ва булсин. x1=x2=0 булганда V=0 ва хар кандай x1, x2 - ларда V>0 булади, яъни V ишораси аникланган мусбат функция булади.
Шунга ухшаб, хар кандай n учун функция ишораси аникланган мусбат функция булади.
куринишдаги функция, ишораси аникланган манфий функция булади.
Энди n=3 булган холда куйидаги функцияни куриб чикамиз:

Бу функция энди ишораси аникланган эмас, балки доимий ишорали булади. Чунки у x1, x2, x3 – ларнинг хар кандай кийматларида мусбат булиб колади, лекин нафакат x1, x2, x3 =0 булганда 0 га айланиб колмай, балки x1, x2=0 булган холда x3 нинг хар кандай кийматларида хам доимий ишорали мусбат булади.
V=x+x куринишдаги функцияни куриб чикамиз. Бу функциянинг ишораси узгарувчандир, чунки x=-x тугри чизикнинг унг текислигида хамма нукталар учун у мусбат ва шу тугри чизикнинг чап текислигидаги хамма нукталар учун манфийдир.
Ляпунов функцияси ва унинг вакт буйича хосиласи тушунчасини киритамиз.
Хар кандай функция
V = V (x1, x2, x3, …, xn)
x1 = x2 = … = xn = 0 булганда айнан нолга айланадиган булса ва унда x1, x2,…, xn катталиклари системанинг утиш узгарувчиларга нисбатан олинган булса ва (1) – тенглама бу система учун куйидагича ёзилиши мумкин булса:
X1=x1(t), X2=x2(t), …, Xn=xn(t) уни Ляпунов функцияси дейилади.
Ляпунов функциясидан вакт буйича хосила куйидагича булади:

бу тенглама (1) – тенгламадан ларни кийматини куямиз:


Download 76 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish