Прагматизм (юн pragmatos иш, харакат) фалсафий таълимот 19-аср- нинг 70-йилларида акш да шаклланиб кенг ривожланди, бу мамлакат маънавий хаётига катта таъсир курсатди



Download 27 Kb.
Sana23.02.2022
Hajmi27 Kb.
#154184
Bog'liq
Прагматик


Прагматизм (юн. pragmatos – иш, харакат) – фалсафий таълимот 19-аср- нинг 70-йилларида АКШ да шаклланиб кенг ривожланди, бу мамлакат маънавий хаётига катта таъсир курсатди. Утмиш фалсафасини хаётдан ажралиб колган, мавхум, кузатувчан характирга эга, деб билган. Прагматизм вакиллари «фалсафани таъмирлаш» дастурини олга сурдилар. Улар фалсафа борлик ва билишнинг илк асосларини идрок этишдан иборат булиб колмаслиги керак, балки кишиларнинг олдида кундаланг булиб турадиган, турли хаётий вазият, фаолият жараёнида улар дуч келадиган муаммоларни хал килиш керак деб хисоблайдилар. Прагматизм амалиётда инсонга нима купрок фойда берса, ушанга купрок ахамият бериш зарур, деган гояни илгари суради. Прагматизмнинг асосий гоялари Ч. Пирсники булиб, коидаларини У. Жемс, Ж.Дьюи, Ф.К.С. Шиллер, Ж.Г. Мид ишлаб чикканлар.
ПРАГМАТИКА (юн.pragma, pragmatos - иш, харакат) – семиотика ва тилшуносликнинг нуткда тил белгилариларининг амал килишини урганувчи сохаси; бошкача айтганда, муайян белгилар тизимини узлаштириб, ундан фойдаланувчи субъектларнинг айни шу белгилар тизимига муносабатини урганувчи фан тармоги. Прагматика хакида асосий гоя америкалик олим Ч. Пирс томонидан уртага ташланган; яна бир америкалик олим Ч. Моррис ушбу гояни ривожлантирган ва «Прагматика» терминини семиотика булимларидан бирининг номи сифатида амалиётга киритган.
Прагматика инсоннинг ижтимоий фаолиятини узида камраб олувчи нутк жараёни, муайян алока вазияти оркали намоён булади. Лингвистик прагматика аник шакл, ташки куринишга эга эмас; унинг доирасига сузловчи субъект, адресат, уларнинг алока – аралашувидаги узаро муносабатлари, алока-аралашув вазияти билан боглик куплаб масалалар киради. Мас., нутк субъекти билан боглик холда куйидаги масалалар урганилади: баённинг ошкора ва яширин максадлари (бирон – бир ахборот ёки фикрни етказиш, сурок, буйрук, илтимос, маслахат, ваъда бериш, узр сураш, табриклаш, шикоят ва б.); нутк тактикаси хамда нутк одоби турлари; сухбат, сузлашиш коидалари; сузловчининг максади; сузловчи томонидан адресатнинг умумий билим жамгармаси, дунёкараши, кизикишлари ва б. хислатлрига бахо берилиши; сузловчининг узи баён килаётган хабарга муносабати кабилар. Прагматикада нутк адресати, узаро алокага кирувчиларнинг муносабатлари, муайян алока вазияти сингари омилар билан боглик холда хам куплаб масалалар урганилади. Прагматика гоялари эвристик (йуналтирувчи) дастурлаш, машина таржимаси, информацион – кидирув тизимлари ва б.ни ишлаб чикишда кулланилади.
Абдувахов Мадвалиев, Йулдош Солижонов.
(Узбекистон Миллий Энциклопедияси. 7-сон. Тошкент «Узбекистон миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти. 2004, 164-бет. Умумий сахифа 704 бет.)
Download 27 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish