Пиёдалар ҳаракатини ташкил этиш тамойиллари


Кўча ва йўлларнинг даражаси



Download 3,67 Mb.
bet4/6
Sana17.02.2023
Hajmi3,67 Mb.
#912375
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
4-м.Ша-р аҳо-нг ҳар-ги

Кўча ва йўлларнинг даражаси

Тротуар эни, м

Биринчи
навбатда

Ҳисобий даврда
  • Асосий кўчалар:

  • Умумшаҳар аҳамиятидаги
    Туман аҳамиятидаги

 
4,5
3,0

 
7,5
6,0

2. Маҳаллий аҳамиятдаги турар-жой кўчалари

2,25

4,5

3. Саноат ва туман йўллари

1,5

1,5

4. Посёлка кўчалари

1,5

1,5

3. ПИЁДАЛАР ЎТИШ ЙЎЛАКЧАЛАРИ ВА УЛАРНИ РЕЖАЛАШТИРИШ
Тротуар энини керак бўлган ҳолларда қуйидаги формула орқали ҳисоблаш мумкин:
ВТР = ВЮ + в1 + в2; м
бу ерда: ВЮ - пиёдаларнинг тротуарда юрадиган қисми, м; в1 - биногача бўлган заҳира тасманинг эни, м; в2 - йўл қатнов қисмининг четигача бўлган заҳира тасманинг эни,м; ҳисобларда в1 + в2 = 0,5 - 1,2 м га тенг деб олинади. ВЮ қуйидаги формула билан аниқланади:
ВЮ = п  вЮ
бу ерда: п - тасмалар сони; вЮ -пиёдалар юрадиган битта тасманинг эни вЮ= 0,75 м.
п = NП/РП
Тасманинг сонини ҳисобий даврда кутилаётган пиёдалар ҳаракат миқдорига (пиёда/соат) ва битта юрадиган тротуар тасмасининг РП (пиёда/соат) ўтказиш қобилиятига қараб аниқланади.
Аҳоли яшаш жойларидаги автомобил йўлларида велосипедчиларнинг ҳаракатини ташкил қилиш учун алоҳида тасма белгиланади, агарда транспорт воситаларининг ҳаракат миқдори 1000 авт/сут ошса ва велосипедчиларнинг сони суткада 100 кўп бўлса, велосипед йўлаги қуйидаги жадвалдаги шартлар бўйича қурилиши кўзда тутилади.


Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish