Pedagogika, innovatsiya, integratsiya


TA’LIMNING  AMALIY  HAYOT BILAN BOG'LANISH PRINSIPI



Download 7,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/320
Sana30.12.2021
Hajmi7,45 Mb.
#90075
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   320
Bog'liq
Boshlang`ich ta`limda pedagogika innovatsiya integratsiya o`quv qollanma

TA’LIMNING  AMALIY  HAYOT BILAN BOG'LANISH PRINSIPI
B iz  o'quvchilarim izni  hayotga,  jam iy at  qurilishida  qatnashishga 
tayyorlaym iz.  Shuning  uchun  ta ’lim  am aliy  hayot  bilan  b o g'lan ish i 
kerak.  Hozirgi  paytda  nazariyani  am aliy  hayot  bilan  b o g 'lash  prinsipi 
alohida  aham iyatga  ega.  Shunga  k o 'ra,  uni  ta ’lim -tarbiya  ishining  ham m a 
yo 'n alish larid a am alga  oshirish zarur.
Forobiy  har  qanday  fanni  ikki  qism ga,  am aliy  va  nazariy  qism larga 
ajratgan.  M ana  shu  qism larni  qisqacha  sharhlashda  ulardan  hayotda 
foydalanish  im koniyatlarini  hisobga  olgan.  U ning  am aliy  va  nazariy
47


qism larga  bergan  ta ’riflaridan  ta ’limni  am aliy  y o ‘nalishda  olib  borish  va 
hayotga,  kishilarning kundalik faoliyatiga b o g ‘lash fikri tu g ‘iladi.
N azariyani  am aliy  hayot  bilan  b o g 'lash   prinsipini  ro ‘yobga  chiqarish 
uchun  quyidagi  tadbirlar am alga oshirilishi  kerak:
a)  o'rganiladigan  m aterialni  o 'q uvchilarn in g  shaxsiy  tajribasi  va 
kuzatishlari  bilan,  quyi  sinflarda  esa  ularning  o 'yin lari  bilan  b o g 'lash  
darkor,  chunki  kichik m aktab yoshidagi  o'quvch ilarn i  o 'q itish   albatta o 'y in  
faoliyatini talab  qiladi;
b)  ta ’limni  atrofdagi  hayot  bilan,  yangi  jam iyatni  qurish  am aliyoti 
bilan  b og'lash;
d)  nazariyani 
am aliyot  bilan  fanning 
rivojlanishi,  jam iy atn in g  
ehtiyojlariga  b o g'liqligini  yoritadigan  qadam jolarga  sayohatlar  shaklida 
b og'lash;
e)  nazariy  va  am aliy  y o 'sin d ag i  turli  m asalalarni  hal  qilish  va 
topshiriqlarni  bajarish,  laboratoriya  ishlari  bilan  shu g'ullanish  va  ishlab 
chiqarishga  doir  m avjud  bilim lar  asosida  am aliyotlar  o 'tk az ish   ham da 
ularning  natijalarini  albatta tekshirish;
f)  o 'quvchilarning  unum li  m ehnati,  y a ’ni  ijtim oiy-foydali  ishlarni 
o 'z la rig a  m os  shakllarda y o 'lg a  q o 'yish.
M azkur  prinsip,  xususan,  m ehnat  tarbiyasi  va  ta ’limi  jara y o n id a 
yaqqolroq  nam oyon  bo'ladi.
T a’Umda  o 'q uvchilarnin g  ongliligi  va  faolligi  prinsipi  talabiga  k o 'ra  
o 'q itish   o 'q u v c h ilar  ilmiy  bilim larini  va  ularni  am alda  q o 'llash   usullarini 
ongli  ham da  faol  o 'zlash tiradigan ,  o 'q u v   faoliyati  ularning  ijodiy 
tashabbuskorligi  va  m ustaqilligini,  tafakkuri,  nutqi  ham da  dunyoqarashini 
shakllantiradigan y o 'sin d a  tashkil  etilishi  kerak.
Ta’limdagi  onglilik  o 'q u v c h ilar  o 'z   faoliyatlarining  aniq  m aqsadlarini 
tushunishini,  dalillar,  hodisalar, jara y o n lar  va  ularning  o 'z aro   b o g 'liq lig in i 
anglashni  va  o 'zlashtirgan  bilim laridan  am alda foydalana olishini  bildiradi. 
Shuningdek,  t a ’lim ning  ongliligi  o 'quvchilarnin g  o 'q ish g a  m as’uliyatli 
m unosabatda  b o'lishini,  o 'q itu v ch i  bergan  topshiriqni  o 'z   vaqtida  va  aniq 
bajarishga  intilishini  ham  anglatadi.
O 'quvchilarning  faolligi  ular  sinfda,  laboratoriyada  ijodiy  materiallami 
o'rganayotganlarida, topshiriqlarni,  ijodiy  ishlarni  bajarayotganlarida nam oyon 
bo'ladi.  M ana  shu  xildagi  ishlar  va  har  xil  topshiriqlar  o 'qu v  faoliyatida 
o'quvchilarning  mustaqilligini  rivojlantirish  bilan  chambarchas  bog'liqdir. 
Bunda  o'quvchilarning  faqat  adabiyotlar  bilan  ishlashi  yoki  turli  ta ’limiy 
topshiriqlarni  bajarish  emas,  balki  ularning  mustaqil  fikrlashni  o'rganishi, 
doim iy  ijodiy  izlanishga  intilishi,  o'zini  uzluksiz  nazorat  qilishi,  bitirgan 
ishlaming natijalarini mustaqil holda to 'g 'ri baholashi ham nazarda tutiladi.
48


O n g lilikvafaollikprinsipiniam algaoshirish o‘quvchilargao‘rganiladigan 
predm et  yoki  b o ‘limning  m aqsadi  va  vazifalarini  tushuntirishdan  ham da 
am aliy aham iyatini yoritib  berishdan  boshlanadi.
O 'quvchilarning  bilish  faoliyati,  ularning  darsdagi  hissiy  idroki  va 
am aliy  ishlari  o ‘qituvchining gaplari orqali am alga oshadi. 0 ‘quvchilarning 
bilish  faoliyatida  o ‘qituvchining  og ‘zaki  axboroti  va  o ‘quv  adabiyotlarini 
m ustaqil  o ‘qishi  ju d a  m uhim   rol  o'ynay di.  Ta’lim ning  onglilik  prinsipi 
o'qu v ch ilar  yangi  m aterialni  idrok  etishda  faqat  ta ’riflarni  aytib  berishni 
em as, 
balki 
ularning 
m uayyan 
hodisalarga,  jarayonlarga 
bogMiq 
m azm unini  tushunishni  ham  o'rganishlarini  talab  qiladi.  A ks  holda 
bilim larda  rasm iyatchilik  vujudga  keladi  va 
0
‘quvchilar  m aterialni  quruq 
yodlaydigan  va  qayta  so ‘zlab  beradigan  b o ‘ladilar,  lekin  uning  m ohiyatini 
tushunm aydilar va o ‘zlashtirgan  ozm i-k o‘pmi  bilim larini  am aliy  faoliyatda 
q o ‘llay  olmaydilar.  R asm iyatchilikning  sabablaridan  biri,  o ‘qituvchining 
m aterialni  bir  qolipda  bayon  qilishidir.  B unday  holda  o ‘quvchilar  uning 
gaplarini  ishonch  bilan  tinglaydilar  va  eslab  qoladilar,  lekin  uni  fikran 
tahlil  qilmaydilar.  Turli  m asalalarni  q o 'y ish,  k o ‘rsatm ali  qurollardan  keng 
foydalanish  va  o ‘quvchilarni  am aliy  ishlarga ja lb   etish  orqali  ularni  bilish 
faoliyatini  kuchaytirish  bilim laridagi  rasm iyatchilikning  oldini  olishning 
m uhim   vositasidir.  0 ‘quvchilarning  yangi  m aterial  b o ‘yicha  bilim larini 
tekshirib,  uni  qanchalik  anglaganini  va  ilgari  o ‘tilgan  m aterialga  qanday 
bog‘laganini,  uni  am alda  (har xil  m asalalarni  hal  qilishda, turli  m ashqlarni, 
m ehnat topshiriqlarini b ajarish d a)q o ‘llay olishini aniqlash katta rol o ‘ynaydi. 
B ilim lam i  ongli  ravishda  o ‘zlashtirish  o ‘quvchilarda  ana  shu  bilim larga 
m a’lum  m unosabatni, hissiy kechinm alarni tarkib toptirishni ham  o ‘z ichiga 
oladi. 0 ‘quvchilarning bilim lam i egallashga faol m unosabati ularning bilish 
faoliyatini yana-da kuchaytiradi.

Download 7,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish