Патологик



Download 3,19 Mb.
Pdf ko'rish
bet166/268
Sana25.02.2022
Hajmi3,19 Mb.
#277157
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   268
Bog'liq
Haqberdiyev - Patologik fiziologiya

14. 11. 
ҚОНДАГИ ЛЕЙКОЦИТЛАРНИНГ ДЕГЕНЕРАТИВ 
ЎЗГАРИШЛАРИ 
Лейкоцитларнинг дегенератив ўзгаришлари анизацитоз шаклда, уларнинг 
буришиб қолиши ва ҳатто микрошаклга етиши, лейкоцитлар цитоплазмасида 
вакуолалар, токсик сабабдан пайдо бўлган донадорлик, Князков – Делье доначалари 
(
базофил бўялган цитоплазматик тугунчалари) йирик азурофил донадорлик, ўз 
доналарининг йўқолиши, ядроларнинг пикнози ёки бўкиши, ядроларнинг гипо - ва 
гиперсегментацияси, ядролар ва цитоплазма етилиш даражасининг мос келмаслиги, 
кариорекрис, цитолиз кабилар билан намоён бўлади. Дегенератив ўзгаришлар 
кўпинча нейтрофил гранулоцитлар ва моноцитларда учрайди. Уларнинг пайдо 
бўлиши моддалар алмашинуви бузилган лейкоцитларнинг яратилиши билан боғлиқ 
бу эса тузилиш аномалияларига имконият яратади (лейкозларда, ирсий 
энзимопатияларда). Яна сабабларига қон яратувчи органларда ва қон 
лейкоцитларининг ҳар хил патоген омиллар (бактерия, вируслвр, антителолар, 
ионлаштирувчи нурлар, лейкоцитолитик зардоблар ва ҳ. к. ) таъсиридан 
шикастланиши ҳам киради.
14. 12. 
БОЛАЛАР КАСАЛЛИКЛАРИДА ЛЕЙКОЦИТАР ФОРМУЛАНИ 
ЎЗГАРИШИ 
 
Болалик даврининг ҳар хил ёшларида турли ҳолатлар ва касалликларда 
периферик қонда лейкоцитларнинг умумий миқдоригина ўзгариб қолмасдан, балки 
алоҳида ҳужайраларнинг фоиздаги нисбати ҳам ўзгаради. Чақалоқларда лейкоцитлар 
умумий миқдорининг кўпайиши кузатилади ва бу физиологик лейкоцитоз 


328 
ҳисобланади. Баъзида лейкоцитларнинг 1 мкл қондаги миқдори 15 минг ва ҳатто 
бундан ортиқ бўлиши ҳам мумкин. Болалар қони лейкоцитар формуласи ёшига 
мувофиқ равишда ўзгаради. Янги туғилган чақалоқларда нейтрофиллар билан 
лимфоцитларнинг ўзаро нисбатлари катта ёшли инсонларникига ўхшаш, яни 
нейтрофиллар 65 %, лимфоцитлар25% ни ташкил қилади. Кейинги кунларда 
нейтрофилларнинг фоиз миқдори камайиб, лимфоцитларнинг миқдори тезликда 
кўпая боради, туғилгандан 3 – 7 кун ўтганда улар тенглашади, бу лейкоцитларнинг 
биринчи кесишуви дейилади. Кейинги кунларда лимфоцитлар миқдорининг 
кўпайиши давом этади, (2-хафтанинг охирида улар 55%га етади). Нейтрофиллар эса 
камайиб бораверади (12 – 15 кунлик чақалоқларда 26 – 29% ни ташкил қилади), 1 
ёшнинг охирида лимфоцитлар максимал миқдорга 65 %га етади, нейтрофилар эса 
минимал миқдоргача 25% га камаяди. Бир ёшдан кейинги йилларда лимфоцитларнинг 
кейинги миқдори аста – секин камая боради. Нейтрофиллар аксинча кўпая боради. 
Бола 3 – 5 ёшга етганда, баъзида 7 ёшда иккинчи кесишув содир бўлади. Болаларда бу 
кесишув пайдо бўлиш ёши унинг фардий конституционал ҳусусиятларга боғлиқ. 
Кейнги ёшларда нейтрофилларнинг фоиз миқдори кўпая боради ва ўсмирликнинг 12 
– 14 
ёшларида катта ёшларникига (нормага) етади.
Болалар қон яратувчи тизимининг уларга хос ҳусусияти шуки бу, тизим турли 
ташқи ва ички зарарли таъсирларга жуда беқарордир. Илк болалик даврида 
лейкопоэтик тизим юқори реактивлик қобилиятига эга. Шу туфайли физиологик ва 
патологик хоссали омиллар таъсирида лейкоцитозлар пайдо бўлиши мумкин, 
масалан, қўрқув, оғриқ, чуқур нафас олганда, йутал, жисмоний зуриқишда, қичқириш 
ва х. к. ларда лейкоцитоз кузатилади. Кучли қўзғтувчилар периферик қонда 
лейкоцитлар миқдорининг кескин кўпайишига, нейтрофиллар ядроларининг яққол 
регенератив силжишига олиб келади. Болалар қон яратувчи органларининг бу 
ҳусусиятлариларда кўпинча лейкомоид реакцияларнинг пайдо бўлишига имконият 
яратади (лейкомоид реакциялар бўлимига қаранг). Болаларнинг қон яратувчи 
органлари жуда юқори регенерация қобилиятига эга, яъни ҳалок бўлган ҳужайралар 
ўрнига тезликда ёш ҳужайралар яратилади. Оғир инфекцион касалликлар илк болалик 
даврида қон яратувчи тизимнинг реакциясида фардий ҳусусиятлар билан кечади. 
Баъзи ҳолларда болаларда жуда кескин нейтрофил лейкоцитоз ва уларнинг 
ядроларини регенератив силжиши кузатилади (йирингли, септик ва яллиғланиш 
касалликларида, бўғма, сепсис, остеомиелит, қоқшол, қора чечак, сарамас ва бошқа 
патологик жараёнларда).
Ўртача нейтрофил, эозинофил, лейкоцитоз (лейкоцитлар сонинг 15 – 18 мингга 
етиши) болаларда қизилча, ревматизм, ўткир аллергик, ўпка силининг баъзи 
шаклларида ва бошқа касалликларда кузатилади. Кўк йўталда, инфекцион 
мононуклеозда, риккетциозларда, милиар сил интоксикациясида, туғма захмда, 
бруцелиёзда, ич терламада, сув чечакда, инфекцион гепатитларда, лейкоцитоз 
лимфоцитлар ва моноцитларнинг биргаликда кўпайиши хатто қоннинг лимфоид 
лейкомоид манзараси (1 мкл қонда лекоцитлар сони 50 мингга етиши ва улар ичида 
лимфоцитлар миқдорининг кўпайиши) билан кечади.
Болаларда эозинофилларнинг 20 – 30 % га етиши чувалчанглар инвазиясида 
(
аскаридоз, трихинеллоз, эпистрихоз, фациолез ва бошқалар) кузатилади. Бундан 
озроқ даражадаги эозинофилия анколостомалар, кенг лентасимон чувалчанг, 
эхинококк ва бошқалар инвазиясида пайдо бўлади. Одатда болаларда эозинофилия 
аллергик касалликларда, реакцияларда, вакциналарга, овқатга (айниқса сунъий 
овқатлантирилганда, гўдакларга, сигир ёки эчки сути ичирилганда) нисбатан 
реакцияларда, шунингдек аллергик диатезлар, эшакем, Квенке эдемаси, бронхиал 


329 
астма ва бошқа касалликларда (тугунчали периартирит, эозинофилли гранулема) ва х. 
к. ларда учрайди.

Download 3,19 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   162   163   164   165   166   167   168   169   ...   268




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish