Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

8 БОБ 
А Л Л Е Р Г И Я 
Антиген хоссали ёки анитиген бўлмаган моддаларга нисбатан 
организмнинг сезувчанлигини ошган холатига - аллергия дейилади. 
"Аллергия" атамаси юнонча сўзлардан келиб чиқиб "Alios" ўзгача, 
"ergon" таъсир этмоқ демоқдир. 
Аллергия деб организмга баъзи моддаларни ўзгача ўзгарган таъсири 
тушунилади. 
Ҳозирги замон таснифи бўйича аллергияни ҳамма аломатлари 2 катта 
гуруҳга булинади: 
1.Тез кечар аллергик реакциялар. 
2.секин кечар аллергик реакциялар. 
Ҳамма тез кечар аллергик реакцияларнинг умумий аломати уларни 
зудлик билан ривожланишидир. Масалан, терининг аллергик реакцияси, 
аллергенни терининг ичига юборгандан сўнг бир неча дақиқа ичида пайдо 
бўлади. 
Секин кечар аллергик реакцияда эса терининг шу реакцияси алергенни 
тери ичига юборгандан 24 - 48 соат ўтган пайдо бўлади. 
Тез кечар аллергик реакцияларга анафилакция, эшак еми, квинке эдеми 
ва хокозолар киради. 
Секин кечар аллергик реакцияларга туберкулин типли реакциялар 
(бактериялар аллергияси), дорилар аллергриясининг баъзи шаккллари, 
аутоаллергик касалликлар (энцефалит, тиреоидит, орхит ва х.к), 
трансплантантни кўчик аллергик реакцияси ва ҳ.к. лар киради. 
8.1. АЛЛЕРГИК К А С А Л Л И К Л А Р Н И Н Г Э Т И О Л О Г И Я С И 
Аллергенлар.
Инсон ва ҳайвонлар организмида юкрри сезувчанлик 
холатини - аллергияни пайдо килувчи моддалар Аллергенлар деб ататалди. 
Табиатда аллргенларни жуда кўп турлари бор, улар таркиби ва 
хоссалари бўйича хилма хилдир. Организмга атроф мухитдан кирадиган 
экзоген ва организмни ўзида хосил бўладиган эндоген- аутоаллергенлрни 
фарқ қилинади. 
Атороф мухитдан организга бактериял аллергенлар (бактериялар, 
вируслар замбуруғлар), ўсимлик (гуллар, уларнинг чанг аллергенлари), 
дорилар, овқат моддалари (ўсимлик ёки ҳайвон махсулотлари), майиший (уй 
чанги ва хоказо). 
Эпидермал (юнг, қазғоқ, пар) ва бошқа экзоаллергенлар киради. 
Экзоаллергенлар организмга хар хил йўллар орқали кирадилар: нафас 
йўллари, овқат хазм қилиш йўллари, терини ва шиллиқ қаватлар 
шикастланиши аллергенни ўтишини осонлаштиради, бироқ уларни соглом 
крпламлар хам ўтказиб юбориши мумкин,яъни улар орқали киришлари 
мумкин. Кўп дори аллергенларни организмга инъекция (тери остига, 
171 


мушаклар ичига ва ҳ.к.) лар оркали кириш мумкин. Экзоаллергенларни 
кўпчилигини молекуласини ўлчамлари икки шартни қаноатлантириши 
лозим: Антигентлик хоссасига эга бўлмоқ учун аллергенннинг молекуласи 
етарлича йирик бўлиши лозим (яъни антитело хосил бўлишини қўзғатмоғи 
лозим), иккинчидан уларни ўлчовлари шундай бўлиши керакки, нафас 
йўлининг эпителийлари, терини эппидермис қатлами ва бошка шиллиқ 
қаватлар хужайлари орқали ўтишга имкон бериши лозим. кўпчилик 
аллергенларнинг молякуляр оргирлиги 5000 дан 40 000 га етади. Кўп сонли 
дори моддалари, шунингдек баъзи бошка кичик молекулали кимиёвий 
модддалар, тўла қимматли антигенлар бўлмасдан гаптенлар хисобланади. Шу 
туфайли улар ўз холича антителолар хосил бўлишини рагбатлантирмайди. 
Тўла қимматли антиген хоссасига организмнинг оқсиллари билан 
бириккандан кейин эга бўлади. 
Аутоаллергенлар касал организмда хар хил шикастловчи омиллар 
таъсирида унинг ўз тўқималаридан хосил бўлади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish