Патологик физиология



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet162/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

Нисбий витамин очлиги 
Витаминларнинг қисман етишмовчилиги натижасида вужудга келган 
патологик узгаришлар гиповитаминозлар дейилади. Одамнинг витаминга 
бўлган талаби, аниқроғи витаминлар етишмовчилигининг пайдо бўлиши кўп 
омилларига боғлиқ. Аввало организмнинг витаминларга бўлган талабига 
биринчи ўринда овқатдаги асосий моддалар нисбатининг узгариши таъсир 
килади. Рациондаги ёғлар кўп миқдорда карбонсувлар билан алмашса, В 1 , В6 
ва В12 витаминларига бўлган талаб ортади. Оқсилларнинг кўп миқдорда 
қабул қилиниши ҳолларида витаминлар етишмовчилигининг клиник 
белгилари айникса кўп кузатилади. 
272 


Витаминга бўлган талаб ташқи муҳит ҳароратининг ўзгариши билан 
боғлиқ. Иссиқ цехлардаги иш шароитида, инфрақизил радиацияси ошганда, 
тер ажралиши кўп бўлганда ва шу билан бирга сувда эрийдиган 
витаминларнинг кўп йўқотилиши натижасида полигиповитаминоз вужудга 
келишига шароит яратилади (бир канча витаминлар етишмовчилиги). 
Витаминлар етишмовчилиги организм ҳолатига ҳам боғлиқ бўлиши 
мумкин. Ошкрзон ширасининг кислоталилиги камайиб кетганда, ахлияда, 
витамин С нинг тез парчаланиши кузатилади. Агар ошкрзонда 
гастромукопротеин ажралиши камайса, у ҳолда витамин В12 парчаланиши 
кўпаяди. Ҳар хил сабаб дан келиб чиққан ич кетишларида жуда кўп 
витаминларнинг сурилиши бузилади. Жигар фаолияти бузилганда сўрилган 
витаминлар алмашинув жараёнида қатнашмайди ва жамгарилиши 
ёмонлашади. Ҳар хил касалликларда витаминларнинг энзиматик системага 
кириш жараёни секинлашади. Организмнинг витаминларга бўлган талаби 
ошганда (ҳомиладорликда, лактацияда, огир жисмоний иш килганда) 
гиповитаминоз ҳолати пайдо бўлиши мумкин. Яна шу билан бирга 
гиповитаминоз овкат рационида адекват ҳолатда витамин етишмовчилигидан 
ҳам келиб чикади. Даволаш мақсадида қўлланиладиган айрим препаратларни 
(малярияга қарши, сульфаниламидлар) истеъмол килинганда витаминлар 
биосинтези бузилади, натижада витамин етишмовчилигига олиб келиш 
мумкин. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   158   159   160   161   162   163   164   165   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish