Патологик физиология


 ЎСАЁТГАН БОЛА О Р Г А Н И З М И Д А Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г



Download 1,7 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/230
Sana29.04.2022
Hajmi1,7 Mb.
#590770
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   230
Bog'liq
Patalogik fiziologiya

10.12. ЎСАЁТГАН БОЛА О Р Г А Н И З М И Д А Я Л Л И Г Л А Н И Ш Н И Н Г 
Х У С У С И Я Т Л А Р И 
Хар хил ёшлик даврларда яллигланиш турлича кечади. Масалан, 
эмбрионал даврда пушт катта ёшли оргамизмга нисбатан жуда паст 
рсактивликка эга ва ривожланишнинг илк даврларида зарарли омиллар 
таъсирида эмбрион халок булади, холос. 10-12 хафталик ҳомиладорликда 
экссудация билан лейкоцитлар плацентанинг ҳомила қисмида ва ҳомила 
пардасида ошкор қилинган ва бу онтогенетик жихатдан яллигланиш 
реакциясининг энг кечиккан компоненти ҳисобланади. Инсон ҳомиласида 
фагоцитозни асосан бириктирувчи тўқиманинг макрофаглари, кейинрок эса 
сегмент ядроли гранулоцитлар бажаради. 
Инсон онтогенезида яллигланиш реакциясининг ривожланиши 
иммунологик реактивликни шакилланиши билан чамбарчас боғлиқ, бу 
морфологик жихатдан иммуноглобинлар хосил килувчи куп микдорда 
плазматик ҳужайраларни пайдо булиши да намоён булади. Шу ҳужайраларни 
сони ҳомила организмида яллигланиш учоги пайдо бўлганда анча купаяди. 
Тадкикотларни курсатишича, инсон ҳомиласи ҳаётининг 4-5 ойларида 
яллигланиш реакциясида яллигланишнинг ҳамма аломатлари пайдо бўла 
бошлайди. Тугилгандан кейинги даврда (постнатал) яллигланиш организмга 
атроф муҳитнинг антиген қўзгатувчилари таъсиридан содир бўлади ва 
иммунологик жараёнлар яллигланишнинг клиник- морфологик кўринишини 
анчагина кўпайтиради. 
Н.Н. Сиротониннинг маълумотларига қараганда, яллигланишни пайдо 
бўлиши ва ривожланиши кўпинча, организмнинг табақаланиш даражасига 
боғлиқ. Бу нуқтаи назар эмбрионларда яллигланиш реакциясини йўқлиги, 
уларни антителолар ишлаб чиқариш қобилиятини йуқлигига, анафилаксияни 
маҳаллий ва умумий аломатларини бўлмаслигига мое келади. Бунга қўшимча 
қилиб яна шуни кўрсатиш керакки, эмбрион организми физиологик жиҳатдан 
фаол ҳисобланувчи гистамин юборилишига жуда паст реакция билан жавоб 
кайтаради. Маълумки, катта ёшдаги организмнинг яллигланиш 
реакциясининг механизмларида биологик фаол моддалар - гистамин, 
серотонин, брадикинин ва бошка фаол полипептидлар жиддий аҳамиятга эга, 
улар томирларга кенгайтирувчи, томирлар деворларининг утказувчанлигини 
оширувчи, экссудация ва эмиграцияни тезлаштирувчи таъсир курсатади. 
Постнатал даврда «яллигланиш» медиаторларининг аҳамияти кам, 
эмиграция кучсиз ва лекоцитларнинг фагоцитар фаолиги пастдир. 
Фагоцитлар томонидан ютилган микроорганизмлар ҳужайралар ичидаги 
ферментлар билан парчаланмайди, чунки хали ферментлар тўла 
шакилланмаган ва фагоцитлар халок бўлгандан сўнг микроорганизмлар 
купая бошлайдилар, бу эса инфекцияни генерализациясига олиб келади. 
Шундай йўл билан чақалоқда киндик сепсиси, терида кўп сонли иирингли 
ўчоқлар пайдо бўлади. Яна шу нарса маълумки, чақалоқларда сил 
236 


дўмбоқчасини шакилланиши кучсиз булиб, хамда уларнинг ўрнида тўқима 
некрозининг миллиар фокусларини ҳосил бўлиши кузатилади. 
Бу ҳодисани А. И.Абрикосов ҳам организмнинг реактивлик холати 
билан боғлиқ деб ҳисоблайди. Шу нуқтаи назардан, болаларда пневмония ва 
дизентериянинг ўзига хос кечиши диққатга сазовордир. 
Регионал лимфа тугунлар болаларда эса хаётни 5-6 ойлигидан сўнг 
функция қилиб бошлайди. Шу кўрсатилган муддатгача инфекция кирган 
жойида реакция пайдо бўлмайди, лимфа тугунларига метостазлар ҳосил 
бўлмайди. Микроорганизмлар организмнинг ички мухитига бемалол кира 
олади. 
Чақалоқлик ва илк постнатал даврларда болаларда яллигланиш 
реакциясининг томирлар компонентини рефлектор юзага келтириш 
қобилияти мавжуд эмас, чунки бу даврларида томирлар тонусини нейроген 
бошқарилиши хали шакилланмаган бўлади. ҳаётнинг шу даврларидаги 
болаларда артериал, веноз гиперемия, экссудация ҳодисалари кучсиз номоён 
бўлади.Болаликнинг чақалоқлик даври учун ҳос бўлган алтератив -
дегенератив яллигланишни маълум даражада тушунтириш мумкин. 
Яллигланишнинг томирлар компонентини кучсиз намоён булиши 
пролифератив жараёнларни заифлигини тушунтириб беради, бу эса 
инфекциянинг генерализациясини осонлаштиради. 
Шундай килиб, яллигланишни ёшга хос хусусиятлари организмнинг 
иммунологик реактивлигини шаклланиши билан, барьерларни мукаммал 
эмаслиги, лимфа тугунлари функциясини етарлича такомилланмаганлиги 
билан томирларни рефлектор бошкариш йуклиги, экссудация ва лейкоцитлар 
эмиграциясини заифлиги, фагоцитозни охиригача етмаслиги билан боглик. 
Юкорида курсатилганлар сабабли болаларда яллигланиш альтератив типда, 
атрофик, дегенератив, некротик ва септик узгаришлар билан намоён булади. 

Download 1,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   230




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish