Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги Қарши муҳандислик-иқтисодиѐт институти



Download 6,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet160/214
Sana02.06.2023
Hajmi6,71 Mb.
#948114
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   214
Bog'liq
Ўзбекча Син суюқ олиш тех ва жиҳ Дарслик Криллча 16 шрифт вариант

7.12-жадвал 
Бир нечта нефть конларидаги йўлдош газларнинг ўртача таркиби газ ва газденсат 
конларининг маълумотлари билан таққосланган Ўзбекистондаги баъзи конларнинг газ 
таркиби 
Кон номи 
Газ таркиби 
Cолиштирма 
зичлиги 

4
C
2
Н
6
C
3
Н
8
C
4
Н
1
0
C
5
Н
10+1
0

2
Н
2

H
2+н
1. Cоф газ конларидан олинадиган газлар 
Газли, ХI 
93,49 4,18 
0,97 
0,38 
0,16 
0,42 

0,40 
0,588
 
Учқир, ХIV 
94,05 3,42 
0,74 
0,30 
0,49 
0,50 

0,50 
0,604 
Шўрчи,ХIII 
94,21 2,06 
0,12 
0,01 
0,20 
1,22 

2,18 
0,587 
Оқжар, ХII 
93,97 1,71 
0,21 
0,10 
0,21 
0,50 

3,30 
0,589 
Жарқоқ, ХII 
95,34 1,86 
0,16 
0,16 
0,27 
0,17 

2,04 
0,580 
Хартум, VII 
74,2 
11,85 4,95 

4,95 
0,17 
0,02 
3,40 
0,759 
Жан.Риштон, 
ХХIV 
81,36 10,40 2,40 
0,96 
0,81 
0,06 

4,00 
0,681 
2. Нефть конидан олинадиган йўлдош газлар 
Газли,ХIII 
93,45 2,45 
0,60 
0,25 
0,50 
0,45 

2,30 
0,598 
Қорахитой, 
ХIII 
95,40 0,25 
0,09 
0,05 
излари 0,60 

3,60 
0,577 
Жарқоқ, ХV 
92,15 4,10 
0,96 
0,73 
1,60 
0,06 
0,40 
0,612 


246 
Шўртепа, ХIII 
87,75 5,00 
2,30 
0,80 
0,60 
0,15 

3,40 
0,640 
Шарқ.Хар.тум, 
III 
45,06 22,55 13,47 2,26 
5,87 
0,25 
7,46 
0,792 
Боcтон, III 
70,87 12,26 8,27 
2,09 
0,57 
0,63 
изла
ри 
3,02 
0,850 
Вариқ,VIII 
66,99 14,87 9,38 
0,88 
0,99 
0,74 
0,45 
1,94 
0,886 
3. Газ-конденcат конларидан олинадиган газлар 
Жан.Муборак,
ХII 
90,70 3,20 
0,90 
0,40 
0,90 
0,40 

3,50 
0,628 
Шўртепа ,ХII 
90,70 3,20 
0,90 
0,40 
0,90 
0,40 
3,50 
0,628 
Шўртепа, ХII 
87,00 5,10 
1,50 
0,60 
0,70 
0,33 
4,70 
0,654 
Учқир,ХIV 
94.40 3.00 
0.90 
0.40 
0.35 
0.45 

0.50 
0.599 
Янги-қозғон, 
ХIII 
89,80 2,10 
0,50 
0,40 
1,20 
0,70 

5,30 
0,637 
Тошли,ХVI 
83,70 8,45 
1,66 
0,75 
0,46 
1,45 
3,55 
0,652 
Ҳожи-Хайрам, 
ХV 
89,45 4,62 
1,27 
0,13 
0,28 
0,48 
0,48 
0,06 
3,70 
Пропанни ва ундан юқори бўлгам углеводородларни олиш 
қурилмаси. 
Суюлтирилган нефть газларини олишда Жоуль-Томсон 
самарасидан фойдаланиш схемаси қуйида келтирилган. 
Қудуқдан келадиган нефть ѐғли газ билан биргалиқда ажратгичга
кириб келади. Нефтнинг таркибидаги ѐғли газ ажратилади ва юқоридаги 
штусер орқали чиқарилади, нефть эса ўрта қисмидаги штусер орқали 
резервуарга йўналтирилади. Ёғли газ ажратгич орқали газни қайта 
ишлайдиган қурилмага йўналтирилади, у ерда абсорбция усулида енгил 
сиқиладиган газлар ажратиб олинади. Ундан кейин сиқиладиган газ 
абсорбентлардан ажратилади ва алоҳида углеводородларнинг 
фракцияларига ажратиш учун ажратгичга берилади. Йўлдош газлар 
газни қайта ишлаш заводларида қайта ишланганда қуруқ газ ва унинг 
таркибидан метан, этан ва қисман пропан, этан таркибли фракциялар 
ҳамда суюлтирилган газлар олинади: пропан, бутан, изобутан ва 
автобензол-барқарор газли бензиннинг компонентлари мавжуд бўлади. 
Эриган газнинг миқдори ва унинг таркиби кўтаргичнинг иш 
режимига, босимига ва ҳароратига боғлиқ бўлади. Суюлтирилган 
нефть газининг ярмидан кўп қисми нефтни қайта ишлаш заводларида 
қайта ишлаш жараѐнида олинади. 
Заводда нефтни қайта ишлаш натижасида олинган газнинг 
таркиби ҳар бир
жараѐн учун қуйидаги таснифга эга бўлади. 
Бу технология соддалиги ва арзонлиги билан ажралиб туради. 
Қурилма кириб келадиган газ билан чиқиб кетувчи газ оралиғидаги 


247 
босимнинг фарқи оширилганда С
3+
фракцияларни ажратиб олиш 
кучаяди. 
Бу қурилманинг камчилиги метанол билан маҳсулотларнинг 
ифлосланиши ҳамда метанолли сувларни утилизация қилиш мураккаб 
ҳисобланади. Бу схеманинг оддинги схемадан фарқи маҳсулотларни 
қуритишда газ қаттиқ қуритгичлар ѐрдамида қуритилади ва унинг 
таркибида метанол бўлмайди. 
Дистилляция жараѐнида олинадиган СНГ (суюлтирилган нефть 
газ углеводород компонентларига ва олтингугурт бирикмаларининг 
тўйинган, Н
2
S, метил ва этилмеркаптан, органик сульфидларни ва 
дисульфидларни тизимидан иборат бўлади. Бу аралашмалар бир ѐки 
бир нечта айланишлар босқичида колоннадан чиқариб юборилади. 
Конденсацияланган фракция бош фракциялаш колоннасидан энг 
юқори қайнаш нуқтасига чиқади ва қайнаш ҳароратига боғлиқ бўлади: 
енгил дастлабки дистиллят (-100°С), дастлабки оғир дистиллят (50-200 
°С), авиация ва маиший керосин (150-360 °С), таркибида темир йўл ва 
денгиз дизель ѐқилғисининг ўртача дистиллятлари (оралиқ ҳароратда), 
газойл (175-360°С). Булардан баъзилари кирувчи маҳсулот 
ҳисобланади ва суюлтирилган нефть газининг чиқишини кучайтиради. 

Download 6,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   156   157   158   159   160   161   162   163   ...   214




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish